ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА
1. Преп. Јован. Ученик св. Григорија Декаполита. У време иконоборне јереси цар Лав Јерменин стави овога Јована на муке заједно са његовим учитељем Григоријем и са св. Јосифом Песмописцем. Када Григорије сконча свој земаљски живот, Јован постаде игуман манастира Декаполитовог у Цариграду. Поставши игуман он усугуби свој подвиг ради царства Божјег. Скончао мирно око 820 год. А по смрти сахрани га св. Јосиф чесно близу гроба св. Григорија.
2. Св. муч. Јован Нови Јањински. Родом из Јањине, негдашње престонице цара Пира. Када његови сиромашни родитељи помреше, тада се млади Јован пресели у Цариград и тамо продужи свој занат (јер занатлија беше). Не много пре тога Турци беху освојили Цариград, и многи од хришћана из страха беху се одрекли Христа и примили Мухамедову веру. Св. Јован имаше своју радњу баш међу оваквим потурицама. У колико млади Јован више гораше љубављу према Христу Господу у толико се јаче испољаваше као хришћанин пред овим издајницима Христа. И поче се с њима препирати о вери, па најзад и укоревати због издаје Христа. Тада га они одвукоше пред суд и лажно оптужише као тобож да је он био раније примио Ислам, па се сад поново вратио у хришћанство. Пошто би мучен и тучен штаповима и гвозденим шипкама, вргоше га у тамницу. Други дан — беше дан Васкрса Христова — поново га поведоше на истјазање, а Јован изађе радосно певајући: „Христос воскресе из мртвих!" Мучитељима својим он храбро рече: „чините што хоћете, да би ме што пре послали из овог кратковременог живота у живот вечни: роб сам Христов, Христу следујем, за Христа умирем, да би с Њим живео!" После тога Јован би везан у синџире и доведен на спалиште. Видећи огањ велики, спремљен за њега, Јован сам потрча и скочи у пламен. А мучитељи његови смотривши како он воли смрт у огњу, извукоше га из огња и осудише на посечење мачем. Када му одсекоше главу, бацише и главу и тело у огањ. Доцније хришћани разгрнуше пепео и сабраше неке остатке његових чесних и чудотворних моштију, и сахранише их у Великој Цркви у Цариграду. Тако сконча смрћу мученичком и прими славни мученички венац свети Јован Јањински 18 априла 1526 г.
3. Св. муч. Виктор, Зотик, Зинон, Акиндин и Северијан. Сви намучени у време цара Диоклецијана. Беху незнабошци док не видеше муке св. Ђорђа великомученика. Но видећи те муке, и храброст овога славног мученика, и чудеса многа која се појавише тада, они примише веру хришћанску, за коју ускоро и пострадаше, и славом увенчани бише.
Занатлија Јован од чесна заната,
Душа му је светла као грумен злата,
Осветљена дивно Христовом науком,
Па он моли Бога, да га венча муком:
— О победни Христе, што се распе за ме,
Очисти ме муком од греховне таме!
О не дај ми срамну славу издајника,
Но венчај ме муком Твојих мученика.
Духом Твојим Светим за муке ме спреми,
Па попусти муке, на ме их устреми,
И ти, Богомајко, милошто без краја,
Што под Часним Крстом Свога Сина стаја,
Помоли се за ме у време мучења,
Да постојан будем као тврда стена.
Смилујте се и ви свети апостоли,
Да враг рода људског мени не одоли.
Мученици свети, радовање моје,
Примите и мене у редове своје!
А сад мучитељи, издајице Бога —
Ваш је мач и огањ — ево тела мога!
РАСУЂИВАЊЕ У једноме опису мучења хришћана под персијским царем Сапором каже се: „мачеви се утупеше, маченосци попадаше, мачековци заморише — а Крст се све више уздизаше и блисташе из крви мученика Христових." Колико и колико су пута гонитељи хришћана самоуверено мислили, да су свршили са хришћанством за свагда! У ствари они су свршавали свој живот док се хришћанство увек изнова зеленило и цветало. Па ипак, и поред тога искуства неки наши савременици мисле, да се хришћанска вера може силом искоренити. Но само не кажу, којим начином? и заборављају, да су сви начини безбројно већ пута пробани, и сви безуспешно. С разлогом је Тертулијан довикнуо незнабошцима: „Узалуд пролевате крв нашу: крв мученика семе је хришћана".
СОЗЕРЦАЊЕ Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:
1. како Његово васкрсење донесе неизречену радост онима који Га љубљаху;
2. како Његово васкрсење донесе неизречену горчину онима који Га мрзаху;
3. како ће и Његов последњи долазак у свет, у слави и сили, изазвати код разних људи разна осећања, или радост или горчину.
БЕСЕДА о сведочанству поузданих сведока
Сами смо видјели славу његову (II Петр. 1, 16).
Кад апостоли говоре о славном васкрсењу Господњем они говоре у множини. Јер сваки од њих предаје своје сведочанство и сведочанство осталих другова својих. Тако и апостол Петар пише: јер вам не показасмо силе и доласка Господа нашег Исуса Христа по приповијеткама мудро измишљенијем, него смо сами видјели славу Његову. Натанаил није хтео веровати само по чувењу. Зато га апостол Филип позва: дођи и види! Натанаил дође, и виде и верова. Тако и сви остали апостоли: док се не приближише Христу, докле не чуше и не видеше, не хтеше веровати. Приповетке мудро измишљене нису привлачиле апостоле. Њихов здрави природни смисао тражио је очевидна факта а не приче. О браћо моја, наша је вера добро утврђена и доказана. Траг Божји у свету добро је утрвен. Нико не мора сумњати. Христово васкрсење добро је посведочено. Нико не мора очајавати. Сумња и очајање два су црва, која се рађају од упљувака греха. Ко не греши, тај јасно види утрвени траг Божји у свету и јасно познаје васкрсење Христово.
О васкрсли Господе, укрепи нас силом Духа Твог Светог, да не грешимо, те да не ослепимо за траг Твој у свету и за светло васкрсење Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Архимандрит ЈУСТИН Поповић
ЖИТИЈА СВЕТИХ18. АПРИЛ
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ЈОВАНА, ученика светог Григорија Декаполита Постојала су два Декапоља: један близу Галилеје у Палестини који спомиње свети еванђелист Матеј (Мт. 4, 25), и други у Исавријској покрајини.[1] Из овог Исавријског Декапоља бејаше свети Григорије Декаполит[2], учитељ овог преподобног Јована о коме је реч. Омрзнувши свет и заволевши Христа од младости, овај свети Јован оде к светом Григорију Декаполиту. Свети Григорије га замонаши, и он остаде поред њега подвизавајући се и у свему служећи Богу. И он беше толико смирен и послушан, и за свако добро дело ревносан, да се духовни отац његов свети Григорије радоваше због њега и слављаше Бога.
Када злочестиви цар Лав Јврменин[3] обнови јерес иконоборску и подиже гоњење на Цркву Христову, преподобни Јован дође у Цариград са својим учитељем светим Григоријем, и заједно са свитем Јосифом Песмописцем[4] иђаху по граду утврћујући православне у благочестивом и непоколебљивом исповедању вере. Затим свети Јосиф би послат у Рим, који не достиже пошто га јеретици ухватише и у оковима на Криту задржаше. А ускоро се и свети Григорије престави у Господу. Преподобни пак Јован, оставши у Цариграду, подвизаваше се у уобичајеним трудовима, старајући се не само о свом спасењу него и о спасењу других. А кад се после извесног времена блажени Јосиф ос-лободи тамнице и окова и врати у Цариград, преподобни Јован оде ка Господу да прими награду за трудове своје.[5] Свети Јосиф га сахрани чесно близу гроба светог Григорија. А кад се потом свети Јосиф пресели из града у усамљено безмолвно место, недалеко од цркве светог Јована Златоуста, он подиже тамо цркву у име светитеља Христовог Николаја Чудотворца, и пренесе у њу свете мошти обојих отаца, Григорија и Јована.
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ КОЗМЕ, епископа Халкидонског Архијереј и исповедник Христов свети Козма беше из Цариграда. Заволевши Христа још у младости, он остави овај сујетни свет и замонаши се. Отхранивши себе млеком подвижништва, и очистивши себе пошћењем и осталим добрим делима, он постаде обиталиште Светога Д, уха, и би постављен за епископа у Халкидону.[6] У време злочестивих иконобораца показа велико јунаштво борећи се за православну веру. Јеретички цареви су га приморавали да се одрекне поштовања светих икона, али он никако не пристаде. Због тога би послат у прогонство, и многе муке претрпе. И поново би позван и примораван да се придружи иконоборској јереси, али он не хте ни да чује. Зато би стављен на безбројне муке заједно са преподобним Авксентијем. И тако мучен и злостављан од зловериих и бедних иконобораца предаде душу своју у руке Божје и пређе у небески мир, око 816 године.
СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА ВИКТОРА, ЗОТИКА, ЗИНОНА, АКИНДИНА и СЕВЕРИЈАНА Сви намучени у време цара Диоклецијана. Беху незнабошци док не видеше муке и преславна чудеса великомученика Георгија. Но видећи те муке, и храброст овога славног мученика, и чудеса многа која се пројавише тада, они вероваше у Господа нашег Исуса Христа, и ускоро пострадаше. Главе им мачем бише отсечене, 303 године.
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ АВКСЕНТИЈА Саподвижник преподобног Козме.[7]
СТРАДАЊЕ СВЕТОГ НОВОМУЧЕНИКА ЈОВАНА НОВОГ, ЈАЊИНСКОГ Рођен у Епиру у граду Јањини[8], негдашњој престоници цара Пира. Родитељи његови беху благочестиви хришћани. А када они помреше, и Јован као дечак остаде сироче, оде у Цариград да се запосли и живи од труда руку својих. И ступи на занат, и зарађиваше све што му беше по- требно за живот, јер му Бог помагаше у раду због његовог врлинског живота: беше то целомудрен младић који се Бога бојао и заповести Његове држао. Цариграђани га прозваше Епирцем, пошто бејаше родом из Епира. Не много пре тога Турци беху освојили Цариград, и многи од хришћана из страха беху се одрекли Христа и примили Мухамедову веру. Свети Јован имаше своју радњу баш међу оваквим потурицама. И често се препираше с њима јавно, укоревајући их због издаје Христа, јер он беше паметан младић, смео на речи, и неустрашиво говораше истину. И ове потурице га почеше мрзети силно што их је изобличавао и срамотио, и што му је радња ишла добро. И смишљаху како би га погубили.
Приметивши њихову злу намеру, блажени Јован се не уплаши него напротив зажеле свом душом да пострада за Христову истину. И на Велики Петак 1526 године он оде к своме духовном оцу, протопрезвитеру цариградске цркве, и исповеди се. И исприча му о непријатељској злоћи својих суседа који му раде о глави: и откри му своју жељу да хоће да пострада за Христа, и затражи савет од њега. А протопрезвитер, видећи га онако млада, не препоручи му да иде на мучеништво, и рече му: Пази, чедо, да ти ту помисао не убацује у душу ђаво, јер он многима убацује у душу такве помисли, потстичући их на мучеништво, да их потом, када не истрају у мукама и падну, извргне руглу и потсмеху. На то младић рече: Надам се у Христа мог, да ме неће дати на поругу непријатељима мојим, него ће ме укрепити да победим вражију силу. Протопрезвитер му рече: Чедо, писано је: дух је срчан, али је тело слабо (Мт. 26, 41). То што ти желиш, захтева велику припрему, захтева непрекидно пошћење и молитве, па кад се помоћу њих очистиш од сваког греха, сам ће ти Бог указати шта треба да чиниш, јер се у чистим душама настањује Бог. Пази дакле на себе, мили, и иди с миром, а ја молим Бога да те сачува од свих твојих видљивих и невидљивих непријатеља, тојест од људи и од демона, и да те учини славним победником над њима. Рекавши му то, он отпусти јуношу с миром.
Сутрадан блажени Јован озарена лица и радосне душе дође опет к своме духовном оцу, и рече му: Чесни оче, ове ноћи имадох виђење у сну: усред огња видех себе неопаљива, весела и ликујућа, као што некада беху Три Младића у вавилонској пећи. Стога се надам да ћу с помоћу Вишњега своју замисао успешно привести крају. А тебе молим, чесни оче, да ме наоружаш твојим молитвама. На то му духовни отац одговори: Нека те Бог укрепи, чедо, да победиш пакленог вука, невидљиву змију, и да се овенчаш мучеништвом за Христа. И учврстивши јуношу милим и корисним речима, и обећавши му да ће се за њега молити Богу помоћнику, он га отпусти.
Када блажени Јован дође у своју радњу, видеше га његови ненавидници и душмани, и говораху један другоме: Није ли ово онај што се у граду Трикали у Тесалији јавно одрекао Христа, а сада се овде прави да је хришћанин? Чувши то и љутито погледавши на њих, јуноша их упита: Да ли то о мени говорите или о неком другом? Они му одговорише: О теби, не о другом; и зар не говоримо истину? Блажени одговори: Никада се ја нисам одрекао Христа ни у Трикали ни у ком другом месту; нити ћу Га се икада одрећи. Јер за Христа живим, и увек ћу живети, и готов сам умрети за Њега.
Увређени тиме, они се силно разјарише, па скочише на њега, зграбише га и на суд повукоше. А свети младић радосна лица хиташе на суд као на гозбу. И предадоше га неправедном суду, јер сами беху и тужиоци и сведоци и судије. И изношаху на њега једну једину, и то лажну, оптужбу, као да се тобож у тесалијском граду Трикали јавно одрекао Христа и примио мухамеданску веру, али дошавши у Цариград, поново се вратио у хришћанство. У почетку суђења, правећи се лицемерно жалостиви, они га стадоше ласкама приволевати да се одрекне Христа. Затим, видевши да је чврст у хришћанској вери, стадоше му претити. Па кад им и то би узалуд, они га душмански бише, и силно намучена у тамницу вргоше, док смисле шта ће с њим да раде.
Сутрадан га поново изведоше на суд, и упиташе, да ли се решио да се одрекне Христа и буде једно с њима. И видећи да је непоколебљив, они га бездушно тукоше гвозденим шипкама. А он тврд као дијамант, све то ћутке подношаше, као да су тукли неког другог а не њега. Затим се тихо мољаше Богу говорећи: Укрепи ме, једини свемоћни Боже! дај ми силу и крепост, и пружи ми из светог обиталишта Твог руку помоћницу! - Потом говораше непријатељима својим: Никада ме никакво благо овога света нити икакво зло не може одвратити од моје намере! Увек ћу бити и остати хришћанин! Нити ће ме ласке саблазнити, нити претње савладати! Чините што хоћете, да би ме што пре послали из овог кратковременог живота у живот вечни: роб сам Христов, Христу следујем, за Христа умирем, да бих с Њим вечито живео! - Онда неправедне судије наредише да га поново воде у тамницу. И мученик не би вођен него вучен ка тамници: за косе су га вукли, по образима ударали, ногама газили, и тако у тамницу довукли и закључали.
Сутрадан би опет изведен на суд. И пошто се опет показа, као и раније, храбар, чврст и непоколебљив у хришћанској вери, они опет наредише да га немилосрдно бију. Тако бијен, мученик радосно појаше: "Христос воскресе из мртвих!", јер беше дан Васкрса Христова. И цело му тело би покривено ранама, и земља се обагри краљу, а свети мученик трпљаше као у туђем телу, и час појаше, час мучитељима својим говораше: Бијте, бијте, свом снагом бијте, и што више рана ми нанесите, али ме никада нећете моћи отуђити од Христа мог и за вашу веру придобити!
Постиђени, мучитељи поново вргоше мученика у тамницу, и неколико дана га мучише глађу и жеђу и осталим мукама тамничким. Потом га опет изведоше и мучише. И кад видеше да га никакве муке не могу одвратити од Христа, они га осудише да буде спаљен. А када га окована у синџире вођаху на спалиште, једни га шамараху, други у потиљак удараху, трећи псоваху, а четврти му самилосно предлагаху да поштеди своју младост. Али мученик Христов ликујући иђаше не као на смрт већ као на велико одликовање. И кад дођоше на спалиште Јован, видећи колики је огањ спремљен за њега, сам потрча и скочи у пламен. А мучитељи његови, држећи крај од синџира којима је мученик био везан, извукоше га из огња. То ожалости мученика, и он упита мучитеље: Зашто ми не дате да у огњу изгорим? Зашто не допуштате да постанем благопријатна жртва Христу моме? - А судије, иако су знали да је смрт у огњу горка, пошто видеше да он воли смрт у огњу, осудише га на посечење мачем. Џелат отсече главу непобедивом младићу, па му затим и тело и главу бацише у огањ. Тако сконча смрћу мученичком и прими мученички венац свети нови мученик Христов Јован Јањински, 18. априла 1526. године. Доцније хришћани разгрнуше пепео и сабраше неке остатке његових чесних и чудотворних моштију, и сахраншпе их у Великој Цркви у Цариграду, славећи Христа Бога нашег, са Оцем и Светим Духом слављеног вавек, амин.
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ЈЕВТИМИЈА Просветитељ дивљег племена Корела, на обали Белога мора. Одгајивши код новообраћених љубав према подвижништву, преподобни основа на Корелској обали Николајевски манастир. Но тај манастир убрзо порушише Норвежани. Преподобни Јевтимије подиже тада нови манастир. И престави се преподобни 1435. године. Свете мошти његове, прослављене чудесима, бише откривене 1647. године, и почивају у његовој обитељи.
СПОМЕН СВЕТОГ НОВОМУЧЕНИКА ЈОВАНА КУЛИКА Блажени Јован бејаше веома мудар и ревностан хришћанин. Једнога дана он се с агарјанима препираше о вери. Мудар и речит, он изазва завист код агарјана, и они га дохватише и одведоше пред судију, и лажно га оптужише и сведочише како је тобож ружио веру њихову. Судија стаде захтевати од блаженог Јована да се одрекне Христа, па ће га пустити на слободу. На то мученик одговори веома слободно: Не дао Бог да се икада одречем Господа мог Исуса Христа, макар ми хиљаде смрти приредили!
Тада судија нареди те мученика обесише о ченгеле. И тако блажени Јован сконча, и доби венац мучеништва.[9]
________________________________________
НАПОМЕНЕ:
1. Исаврија - југоисточни планински део Мале Азије, до области Ликаоније.
2. Празнује се 20. новембра.
3. Царавао од 813. до 820. године.
4. Празнује се 4. априла.
5. Преп. Јаван упокојио се око 820. године.
6. Халкидон - један од главних градова малоазијске области Витиније, на обали Мраморног Мора при улазу у мореуз Босфор
7. Видети о њему под данашњим даном: Спомен преподобног оца нашег Козме, епископа Халкидонског.
8. Епир - западни део северне Грчке.
9. Св. Јован пострада 1564. године.
Ако вам се ова порука допада подржите наш рејтинг кликом на банер: 
Prijem 
Kalendar
