Прича о посленицима у винограду. Пут у Јерусалим и треће
предсказивање страдања. Молба мајке синова Зеведејевих и о
првенству. Исцјељење два јерихонска слијепца.
(Зач. 80).
1. Јер је Царство небеско слично човјеку домаћину који ујутру рано изиђе да најми посленике у виноград свој.
2. И погодивши се с посленицима по динар на дан, посла их у виноград свој.
3. И изишавши око трећега часа,1 видје друге гдје стоје на тргу беспослени.
4. И њима рече: Идите и ви у виноград мој, и што буде право даћу вам.
5. И они отидоше. И опет изишавши око шестога и деветога часа, учини тако.
6. А око једанаестога часа изишавши, нађе друге гдје стоје беспослени и
рече им: Што стојите овдје цијели дан беспослени?
7. Рекоше му: Јер нас нико не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и
што буде право примићете.
8. А кад би увече, рече господар винограда приставу својему: Дозови
посленике и подај им плату почевши од посљедњих до првих.
9. И дошавши који су око једанаестога часа најмљени, примише по динар.
10. А када дођоше први, помислише да ће више примити, и примише и они по
динар.
11. И примивши роптаху на домаћина.
12. Говорећи: Ево, ови посљедњи један час радише, па их изједначи с нама
који поднијесмо тегобу дана и жегу.
13. А он одговарајући рече једноме од њих: Пријатељу, не чиним ти
неправду. Ниси ли погодио са мном по динар?
14. Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме посљедњему да дам као и теби.
15. Или зар ја нисам властан у своме чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло
што сам ја добар?
16. Тако ће бити посљедњи први и први посљедњи; јер је много званих а
мало изабраних.
(Зач. 81).
17. И полазећи Исус горе у Јерусалим, узе насамо на путу Дванаесторицу
ученика, и рече им:
18. Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човјечији биће предан
првосвештеницима и књижевницима; и осудиће га на смрт;
19. И предаће га незнабошцима да му се ругају и да га шибају и разапну; и
трећи дан васкрснуће.
20. Тада му приступи мати синова Зеведејевих са синовима својим клањајући му се и молећи га за нешто.
21. А он јој рече: Шта хоћеш? Рече му: Реци да сједну ова моја два сина,
један са десне стране теби, а један с лијеве стране теби, у царству твојему.
22. А Исус одговарајући рече: Не знате шта иштете. Можете ли пити чашу
коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крштавам? Рекоше му:
Можемо.
23. И рече им: Чашу, дакле, моју испићете и крштењем којим се ја крштавам
крстићете се; али сјести мени с десне и с лијеве стране, није моје да дам,
него којима је припремио Отац мој.
24. И чувши то десеторица, расрдише се на та два брата.
25. А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народа господаре њима и
великаши владају над њима.
26. Да не буде тако међу вама; него који хоће да буде велики међу вама,
нека вам буде служитељ.
27. И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга;
28. Као што ни Син Човјечији није дошао да му служе, него да служи и даде
живот свој у откуп за многе.
(Зач. 82).
29. И кад они излажаху из Јерихона, за њим пође народ многи.
30. И гле, два слијепца сјеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази, повикаше говорећи: Помилуј нас, Господе, сине Давидов!
31. А народ им пријећаше да ућуте; а они још већма повикаше говорећи:
Помилуј нас, Господе, сине Давидов!
32. И ставши Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
33. Рекоше му: Господе, да се отворе очи наше.
34. И смилова се Исус, и дотаче се очију њихових, и одмах прогледаше очи
њихове, и отидоше за њим.