Приче о Царству небеском: о сијачу и сјемену; о пшеници и кукољу; о зрну горушичном; о квасцу; о сакривеном благу; о трговцу бисера; о мрежи. Исус презрен у постојбини својој.
1. А онога дана, изишавши Исус из куће, сјеђаше крај мора.
2. И сабра се око њега народ многи, тако да је морао ући у лађу и сјести; а
народ сав стајаше на обали.
(Зач. 50).
3. И он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сијач да сије.
4. И кад сијаше, једна зрна падоше покрај пута, и дођоше птице и позобаше
их.
5. А друга падоше на каменита мјеста, гдје не бијаше много земље, и одмах
изникоше, јер не бијаше земља дубока.
6. И кад обасја сунце, увенуше; и будући да немаху жила, посахнуше.
7. А друга падоше у трње, и нарасте трње и подави их.
8. А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто а једно по
шездесет, а једно по тридесет.
9. Ко има уши да чује, нека чује!
(Зач. 51).
10. И приступивши ученици рекоше му: Зашто им говориш у причама?
11. А он одговарајући рече им: Зато што је вама дано да знате тајне Царства небескога, а њима није дано.
12. Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а ко нема, узеће му се и оно што
има.
13. Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и слушајући не чују,
нити разумију.
14. И испуњава се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете
чути, и нећете разумјети; и очима ћете гледати, и нећете видјети!
15. Јер је отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују, и очима својим
зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумију, и
не обрате се да их исцијелим.
16. А благо вашим очима што виде и ушима вашим што чују.
17. Јер заиста вам кажем, да су многи пророци и праведници жељели видјети што ви видите, а не видјеше; и чути што ви чујете, и не чуше.
18. Ви пак чујте причу о сијачу!
19. Свакоме који слуша ријеч о Царству и не разумије, долази нечастиви и
краде посијано у срцу његовом; то је оно поред пута посијано.
20. А на камениту мјесту посијано, то је који слуша ријеч и одмах је с
радошћу прима,
21. Али нема коријена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потјерају због ријечи, одмах се саблазни.
22. А посијано у трњу, то је који слуша ријеч, но брига овога свијета и
превара богатства загуше ријеч и без рода остане.
23. А посијано на доброј земљи, то је који слуша ријеч и разумије, који,
дакле, и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по
тридесет.
(Зач. 52).
24. Другу причу каза им говорећи: Царство небеско је као човјек што посија
добро сјеме на њиви својој.
25. А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посија кукољ по пшеници, па отиде.
26. А када ниче усјев и род донесе, онда се показа кукољ.
27. Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару, ниси ли ти добро сјеме сијао на њиви својој? Откуда, дакле, кукољ?
28. А он им рече: Непријатељ човјек то учини. А слуге му рекоше: Хоћеш ли,
дакле, да идемо да га почупамо?
29. А он рече: Не, да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме и
пшеницу.
30. Оставите нека расте обоје заједно до жетве; а у вријеме жетве рећи ћу
жетеоцима: Саберите најприје кукољ и свежите га у снопље да се сажеже, а пшеницу одвезите у житницу моју.
(Зач. 53).
31. Другу причу каза им говорећи: Царство небеско је као зрно горушично
које узме човјек и посије на њиви својој.
32. Оно је, истина, најмање од свију сјемена, али кад узрасте, веће је од
свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим.
33. Другу причу каза им: Царство небеско је као квасац који узме жена и
метне у три копање брашна док све не ускисне.
34. Све ово у причама говори Исус људима, и без прича ништа им не
говораше.
35. Да се испуни што је речено преко пророка који говори: Отворићу у
причама уста своја, исказаћу сакривено од постања свијета.
36. Тада отпусти Исус народ, и дође у кућу.
(Зач. 54).
И приступише му ученици његови говорећи: Протумачи нам причу о кукољу
на њиви.
37. А он одговарајући рече им: Који сије добро сјеме, то је Син Човјечији;
38. А њива је свијет; а добро сјеме синови су Царства, а кукољ синови су зла.
39. А непријатељ који га је посијао јесте ђаво; а жетва је свршетак вијека, а жетеоци су анђели.
40. Као што се, дакле, кукољ сабира и огњем сажиже, тако ће бити на
посљетку овога вијека.
41. Послаће Син Човјечији анђеле своје, и сабраће из царства његова све
саблазни и оне који чине безакоње.
42. И бациће их у пећ огњену; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
43. Тада ће се праведници засјати као сунце у Царству Оца свога. Ко има уши да чује, нека чује!
(Зач. 55).
44. Још је Царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши,
човјек сакри и од радости своје отиде и све што има продаде и купи поље
оно.
45. Још је Царство небеско као човјек трговац који тражи добра бисера.
46. Па кад нађе једно многоцјено зрно бисера, отиде и продаде све што
имаше и купи га.
47. Још је Царство небеско као мрежа која се баци у море и сабере рибе од
сваке врсте.
48. Кад се напуни, извуку је на обалу и, посједавши, изаберу добре у судове, а лоше избаце напоље.
49. Тако ће бити на свршетку вијека: изићи ће анђели и одлучиће зле од
праведних,
50. И бациће их у пећ огњену; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
51. Рече им Исус: Разумијете ли све ово? Рекоше му: Да, Господе!
52. А он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио Царству небескоме као домаћин који износи из ризнице своје ново и старо.
(Зач. 56).
53. И када сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54. И дошавши у постојбину своју, учаше их у синагоги њиховој тако да му се дивљаху и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55. Није ли ово дрводјељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа
његова Јаков и Јосија и Симон и Јуда?
56. И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему све ово?
57. И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: Нема пророка без части осим у постојбини својој и у дому своме.
58. И не учини ондје чудеса многа због невјерја њихова.
Prijem 
Kalendar
