Погубљење Јована Крститеља. Исус умножава хљебове, иде по мору, исцјељује болесника у Генисарету.
(Зач. 57).
1. У то вријеме дође глас до Ирода четверовласника о Исусу.
2. И рече слугама својим: То је Јован Крститељ, он устаде из мртвих, и зато
чини чудеса.
3. Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу због Иродијаде, жене
Филипа брата свога;
4. Јер му Јован говораше: не можеш ти њу имати.
5. И хтједе да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка.
6. А кад бијаше дан рођења Иродова, игра кћи Иродијадина пред њима и
угоди Ироду.
7. Зато са заклетвом обећа јој дати што год заиште.
8. А она, наговорена од матере своје, рече: Дај ми овдје на тањиру главу
Јована Крститеља.
9. И сневесели се цар; али због заклетве и оних који се гошћаху с њим,
заповједи дати јој.
10. И посла те посјекоше Јована у тамници.
11. И донесоше главу његову на тањиру, и дадоше дјевојци и однесе је
матери својој.
12. И дошавши ученици његови, узеше тијело његово и сахранише га; и
дођоше те јавише Исусу.
13. И чувши Исус, отиде оданде лађом у пусто мјесто насамо. А када то чу
народ, пође за њим пјешице из градова.
(Зач. 58).
14. И изишавши Исус видје многи народ, и сажали се на њих, и исцијели
болеснике њихове.
15. А пред вече приступише му ученици његови говорећи: Овдје је пусто
мјесто, а већ је доцкан; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.
16. А Исус им рече: Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.
17. А они му рекоше: Немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе.
18. А он рече: Донесите их мени овамо.
19. И заповједи народу да посједају по трави, па узе оних пет хљебова и
двије рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде
ученицима, а ученици народу.
20. И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече дванаест
котарица пуних.
21. А оних што су јели бјеше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце.
(Зач. 59).
22. И одмах принуди Исус ученике своје да уђу у лађу и иду прије њега на
ону страну док он отпусти народ.
23. И отпустивши народ, попе се на гору да се насамо помоли. А наста вече и бијаше ондје сам.
24. А лађа бјеше већ насред мора, угрожена од валова, јер бијаше противан
вјетар.
25. А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус ходећи по мору.
26. И видјевши га ученици гдје иде по мору, узнемирише се говорећи: То је
утвара; и од страха повикаше.
27. А Исус им одмах рече говорећи: Не бојте се, ја сам, не плашите се!
28. А Петар одговарајући рече му: Господе, ако си ти, реци ми да дођем теби по води.
29. А он рече: Ходи! И изишавши из лађе, Петар иђаше по води да дође
Исусу.
30. Но видећи јак вјетар уплаши се, и почевши тонути, повика говорећи:
Господе, спаси ме!
31. И одмах Исус пруживши руку ухвати га, и рече му: Маловјерни, зашто
посумња?
32. И кад уђоше у лађу, преста вјетар.
33. А они у лађи приступише и поклонише му се говорећи: Ваистину си ти
Син Божији.
34. И прешавши дођоше у земљу генисаретску.
(Зач. 60).
35. И познавши га људи из онога мјеста, послаше по свој оној околини, и
донесоше му све болеснике.
36. И мољаху га да се само дотакну скута од хаљине његове; и који се
дотакоше оздравише.