9. 8. (22. 8) Св. апостол Матија; Св. муч. Антоније; Св. муч. Јулијан, Маркијан, и други с њима

ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА

1. Св. апостол Матија. Родом из Витлејема, од племена Јудина. Учио се код св. Симеона Богопримца у Јерусалиму. Када Господ изађе на проповед о царству Божјем, тада се и Матија придружи онима, који љубљаху Господа, јер Га и сам он свим срцем љубљаше, с насладом речи Његове слушаше и дела Његова гледаше. У почетку беше Матија прибројан у Седамдесет мањих ученика Христових, но по Васкресењу Господа, пошто место Јуде издајника би упражњено, апостоли коцком изабраше овога Матију на место Јудино за једнога од Дванаест великих апостола (Дела Ап. 1, 23). Примивши Духа Светога о Педесетници Матија пође на проповед Јеванђеља, и проповедаше најпре у Јудеји, по том у Етиопији, где велике муке претрпе Христа ради. Држи се, да је проповедао и по Македонији, где га хтедоше ослепити, но он поста невидљив за своје мучитеље, и тако избеже опасност. Будући у тамници Господ му се јави, и укрепи га, и ослободи. Најзад се поново врати на посао у Јудеју. Ту буде оптужен и на суд изведен пред првосвештеника Анана, пред којим он неустрашиво сведочаше о Христу. Анан, онај исти Анан који пре тога уби апостола Јакова, осуди и Матију на смрт. Тадаизведоше св. Матију и убише камењем, а по том секиром одсекоше му главу (ово беше римски начин убијања осуђених, а лицемери Јевреји применише тај начин над мртвим човеком, да би показали Римљанима, као да је убијени био и противник римски). Тако сконча овај велики апостол Христов и усели се у радост вечну Господа свога.

2. Св. муч. Антоније. Грађанин Александријски. Изведен пред књаза незнабожачког он слободно изјави веру своју и би мучен, бијен и струган, но Христа се не хте одрећи. Најзадбачен у огањ, из сред кога он говораше народу: браћо моја возљубљена, не робујте телу, него се брините више о души, која вам јеодБога дата, и сродна је Богу и божанским силама. - И тако поучавајући народ и горећи у огњу предаде душу своју свету Богу.

3. Св. муч. Јулијан, Маркијан, и други с њима. Пострадаше у одбрани икона од опакога цара Лава Исавријанина, 716 год., и венчаше са славом неувелом.

Матија апостол о Христу збораше
И пред Јеврејима јавно сведочаше:
- Он је тај Месија, о ком Писмо пише,
Он је син Божији што се спусти свише,
Он је Слово Божје, Богоипостасно,
Пророци о Њему говорише јасно:
Пророкова Мојсеј: пророк ће к´о и ја
Међ вама од Бога сјајем да засија.
А цар Давид рече: сва земна колена
Биће Њиме славна и благословена.
Исаија смели духом к небу лети
И виде, и рече: дева ће зачети
И родиће сина, и име му дати,
Емануил ће се - Бог са нама - звати.
Још му Јона беше образ погребења,
Како погребења тако васкрсења
Кад три дана лежа киту у утроби
И Богом се опет живота сподоби,
Пророштва се збила, и сени су прошле,
Обећане речи у телу су дошле. -
Но залуд спавачу збори човек будан,
Ко дан сав преспава, не верује у дан.

РАСУЂИВАЊЕ

Примити туђи грех на себе, то је једна врста мучеништваи знак превелике љубави према ближњем. Како је последица греха смрт (Јаков 1, 15), то примати туђи грех на себе значи товарити на своју смрт још једну смрт. Но Бог награђује васкрсењем оне који из љубави примају туђу смрт на себе. Има много примера како су светитељи примали на себе грехе својих ближњих. Тако за св. Амона прича се ово: неки брат паде у грех, па дође Амону и рече му, да због учињеног греха мора да напусти манастир и иде у свет. Амон му рече да он прима на себе грех његов, и усаветова брата, да остане у манастиру. Брат остане у манастиру, а старац Амон стане приносити покајање и молитве Богу. После кратког времена, старац добије откровење од Бога, да је тај грех опроштен због љубави његове према брату. - Кад су св. Макарије, св. Симеон јуродиви, света Теодора и неки други били оптужени за блуд, они се нису бранили, него примивши на себе туђи грех примили су и тешку казну за грех и трпељиво све подносили докле Бог није открио њихову невиност људима.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам казну Божју над народом Израиљским због греха синова Илије судије и првосвештеника (I Сам. 4), и то:
1. како синови првосвештеника грешише јавно и тајно у Силому поред ковчега завета;
2. како Бог даде победу Филистејима над Израиљем у боју, у коме погибоше многе хиљаде Израиљаца, заједно са синовима првосвештеника, и ковчег завета отет;
3. како због греха старешина народних Бог попушта муку на цео народ.

БЕСЕДА

о ништавилу грешничком пред величанством Божјим
Ово је горки подсмех пророка народу своме, народу идолопоклоничком. Народ је био одбацио веру у једнога правога Бога и почео се клањати идолима од камена и од земље. Шта ћеш чинити, народе зли, кад се покаже страх Господњи? Куд ћеш побећи, кад се јави слава величанства Његова? Бежи у камен, од кога си направио себи Бога! Бежи у прашину, од које си направио себи Бога! - о како је језовит подсмех пророка видовитог! Ко може ући у стену и сакрити се? Ко може побећи у прах, и заклонити се од Свевишњег?
Но оставимо, браћо, јеврејско идолопоклонство, за које су Јевреји довољно били кажњени, па се за час обазримо на идолопоклонство међу нама хришћанима. Шта је нагомилано злато до идол? Шта су заграбљене њиве друго до идол од прашине? Шта је раскошно одело друго до идол, направљен од животињске коже и длаке? Где ће се сакрити идолопоклоници нашег поколења, кад се покаже страх Господњи и кад се јави слава величанства Његова? Бежи у злато, златопоклониче! Бежи у земљу, земљопоклониче! Сакри се у животињске коже и затрпај се длаком од лисица и влакном од мртвог бубиња, идолопоклониче! - О горка иронијо! Све ће то огањ сагорети у Дан Господњи, у Страшни Дан онај. И човек ће стати лицем у лице са Јединим Величанственим и Непролазним. Сви ће идоли људски пропасти од огња пре људи, и Судија ће бесмртни упитати идолопоклонике: где су вам богови ваши?
Давно је живео на земљи Исаија, син Амосов, пророк Божји, али је његово виђење и дан данас страшно, и корисно, и опет страшно.
Теби се ми јединоме клањамо, једини живи Господе. Све друго је пролазна прашина. Помози, Господе, помози, да се уми срце наше не прилепе за пролазну прашину, него за Тебе, само за Тебе, једини Живи. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Архимандрит ЈУСТИН Поповић
ЖИТИЈА СВЕТИХ

9. АВГУСТ

СТРАДАЊЕ СВЕТОГ АПОСТОЛА МАТИЈЕ

Свети апостол Матија беше родом из Витлејема, од племена Јудина. Из раног детињства учио се књизи и закону Божјем у Јерусалиму код светог Симеона Богопримца. Од њега свети Матија би упућен и на сваку врлину, и живљаше богоугодно, ходећи правим путем заповести Господњих. А када Господ наш Исус Христос, по навршетку тридесет година и по крштењу од Јована, јави себе свету, и сабравши ученике проповедаше приближење царства Божјег, и учећи људе твораше многа знамења и чудеса, тада Матија, слушајући проповед и учење Христово и гледајући чудеса Његова, испуни се љубављу према Њему и, одрекавши се света, следоваше Му са осталим ученицима и народом, наслађујући се гледањем лица оваплоћеног Бога и слушањем преслатког учења Његовог. А Господ, коме су познате све тајне срца људског, видећи Матијево усрђе и чисту савест, изабра га не само за Свог ученика него и за апостолску службу. Спочетка свети Матија припадаше Седамдесеторици мањих апостола, о којима се у Еванђељу каже: Изабра Господ и других седамдесеторицу ученика, и посла их по два и два пред лицем Својим (Лк. 10, 1); а после добровољног страдања, васкрсења и вазнесења Господа нашег Исуса Христа на небо, свети Матија би увршћен у велике апостоле. Јер када Јуда отпаде од лика Дванаесторице апостола и његово место остаде упражњено, свети Петар, врховни апостол, устаде у скупу првих хришћана и обрати им се речју о томе, да место отпалог и погинулог Јуде треба попунити изабравши једног од оних људи који је био са апостолима за све време боравка Господа Исуса међу њима, да би избор Дванаесторице апостола изабран Господом био читав и неокрњен. "И поставише двојицу, Јосифа, званог Варсава, и Матију; и помоливши се Богу рекоше: Ти, Господе, који познајеш срца свију, покажи једнога од ове двојице кога си изабрао, да прими удео ове службе и апостолства, из кога испаде Јуда. И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матију, и би придружен једанаесторици апостола" као дванаести (Д.А. 1, 23-26).
Овај избор ускоро би потврђен од Господа при шиљању Духа Светог у виду огњених језика: јер Дух Свети отпочину и на светом Матији, као и на осталим светим апостолима, дарујући му подједнаку благодат са њима. По силаску Светога Духа апостоли бацише коцке, на коју ће страну сваки од њих ићи ради проповедања Еванђеља. Светоме Матији паде коцком Јудеја, да у њој проповеда Христа Бога: и он се труди у њој обилазећи градове и села и благовестећи јавивше се спасење свету. И као изабрани сасуд он пронесе име Христово не само међу Јудејце него и међу незнабошце. Јер предање нам говори да је он проповедао Еванђеље Христово и у Етиопији, и многе муке тамо прстрпео: по земљи су га вукли, тукли, на мучилишту мучили, ребра му гвожђем стругали и огњем палили; но укрепљаван Христом он је сва та мучења с радошћу примао и јуначки подносио.
По казивању неких свети Матија је проповедао Еванђеље Христово и у Македонији. Тамо га незнабожни јелини ухватише, па желећи да опробају силу вере проповедане од њега, дадоше му да попије неки отрован напитак, од кога се губио очњи вид: јер ко год би испио тај отров, одмах је постајао слеп. Међутим свети апостол Матија, испивши у име Христово тај отров, остаде неповређен; па још и ослепљене тим отровом, преко двеста педесет људи, исцели метнувши руке на њих и призвавши име Христово. Не трпећи то, ђаво се јави незнабошцима у облику малога дечка, наређујући да убију Матију, пошто он уништава поштовање бесова. А када они хтедоше да ухвате светог апостола, он иако хођаше посред њих, постаде невидљив за њих, и они га три дана тражише и не могаше га пронаћи. После тога свети апостол им се сам јави и добровољно предаде себе у њихове руке. Они га оковаше и у тамницу затворише, где му се ђаволи јавише, бесно шкргућући зубима на њега. Но идуће ноћи њему се јави Господ у великој светлости, утврди га, и ослободивши га окова отвори му врата од тамнице и пусти на слободу. А кад свану дан свети апостол поново стаде међу народ и проповедаше Христа неустрашиво. Но пошто неки тврдога срца, не верујући његовој проповеди и беснећи против њега, хоћаху да га својим рукама убију, изненада се отвори земља и прогута их; а они што остадоше, уплашивши се, обратише се ка Христу и крстише се.
Потом се апостол Христов поново врати у свој удео - у Јудеју, и многе од синова Израиљевих обрати ка Господу Христу, проповедајући им реч Божију и потврђујући проповед своју знамењима и чудесима: јер он именом Христовим слепима вид даваше, губаве очишћаваше, ђаволе из људи изгоњаше, хромима ход даваше, глувима слух, и самртнике у живот повраћаше. Називајући Мојсија светим и побуђујући на држање закона даног му од Бога на таблицама, свети Матија у исто време учаше вери у Христа, кога Мојсије знамењима и прасликама унапред објави, кога пророци предсказаше, кога Бог Отац посла оваплоћена од Пречисте и Свебеспрекорне Дјеве на спасење света. При томе им свети Матија тумачаше да су се сва пророштва о Христу већ збила на дошавшем Месији.
У то време првосвештеником јудејским беше Анан, ненавидник и хулитељ имена Христова, и гонитељ хришћана, по чијој наредби и свети Јаков брат Божји би бачен са крова храма и погубљен. И када свети Матија проходећи Галилеју проповедаше по зборницама јеврејским Христа, Сина Божја, заслепљени неверјем и злобом Јевреји, испунивши се јарости, ухватише светог апостола и доведоше у Јерусалим ка споменутом првосвештенику Анану. Првосвештеник сазва синедрион, и извевши на суд Христова апостола овако се обрати томе скупу: Зна овај скуп, и сва васељена, какав прекор паде на наш народ, и то не због неке наше кривице, него због покварености неких који од нас изиђоше, и због ненаситог лакомства, или боље - насилништва римских управљача. Недостојни су помена оснивачи нових јереси, који толике хиљаде људи преварише; сами знате колико их погибе од римских војника, те изгинуше варалице и преварени, на велику срамоту рода нашег. Такви прваци јереси беху: Јуда Галилејац и Тевда Врачар; са њиховом погибијом погибе и спомен њихов. Но већи од свију њих устаде јересиарх Исус Назарећанин: Он називаше себе Сином Божјим и Богом, и многе удиви Својим мађионичарским знамењима и чудесима, привлачећи к себи срца и одбацујући држање закона; али прими осуду по закону који је хулио. И шта да кажем? Знамо да светоме Мојсију закон би дат од самог Бога, да га држаху патријарси и пророци, којима Бог даде да чине чудеса, каква Исус није могао чинити. Ко не зна да је Мојсије разговарао с Богом као с човеком? Ко не зна да је Илија на огњеним колима узет у рај? Ко није чуо да је оживео мртвац, бачен на мртве кости Јелисејеве? И други свеци Божји колика чудеса сатворише, и ни један се од њих не дрзну да приписује себи Божанску част и оснива нови завет, као што се дрзну Исус. Пророци, научени од Духа Светога, говораху смирено; а Исус с гордошћу говораше Своје измишљотине, и дође до таког безумља да и првосвештенике и кнезове кораше срамним речима, а књижевнике и фарисеје називаше лицемерима. И који се од пророка дрзну на тако што? Но Он по гордости Својој доживе заслужени крај, примивши награду по делима Својим. О, камо да је спомен Његов погинуо с Њим, и да учење Његово, умрло с њим, нико не васкрсава! Нарочито је жалосно и болно то, што се храм Божји, Град Свети и закони отаца налазе у римском ропству, и нема ни сажаљења, ни самилости, ни избављења: нас без кривице вуку по судовима, а ми трпимо; нас обмањују, а ми на то пристајемо; нас пљачкају, а ми ћутимо; и што је најжалосније, галилејци нас предају у руке Римљанима, бестидно окривљујући нас и народ наш за убиство тобож невиног Исуса. Боље је да ти немногобројни галилејци погину него да ово свето место и сав народ наш буду уништени од Римљана, јер од два зла, ако је немогуће избећи обадва, треба изабрати оно које се може лакше подносити. Стога и овај ученик Исусов што пред нама стоји заслужује смрт; али нека најпре сам у себи размисли, јер му ми не ускраћујемо време за размишљање, нити му желимо погибао већ исправљење. Па нека од двога изабере једно: или да следује закону датом од Бога преко Мојсија и остане жив, или да се назове хришћанин и умре.
У одговор на то свети Матија, подигавши руке увис, рече: Људи браћо! мени није потребно говорити много о кривици коју ви бацате на мене, пошто хришћанин бити за мене је не кривица него слава. Јер сам Господ говори преко пророка, да ће у последње дане "слуге Своје назвати новим именом" (Ис. 65, 15). - Првосвештеник Анан одврати: Како није кривица свети закон ниушта не сматрати, Бога не поштовати, а слушати чаробњачке и бесмислене бајке? - Свети Матија одговори: Ако ме саслушате, ја ћу вам објаснити да ствари које ми проповедамо нису бајке и мађионичарство него сушта истина, давно већ посведочена законом.
Пошто првосвештеник пристаде да га саслуша, свети Матија отвори своја апостолска уста и стаде тумачити старозаветне праслике и пророштва о Исусу Христу, како Бог обећа праоцима: Аврааму, Исаку и Јакову, да ће од семена њихова подигнути таквога Мужа, у коме ће се благословити сва племена земна, о чему и Давид сведочи говорећи: Благословиће се у Њему сва племена земна, и сви ће Га народи величати (Пс. 71, 17); како неопаљива купина прасликоваше оваплоћење Христа од Пречисте Дјеве (2 Мојс. 3, 2), о којој и Исаија прорече: Ето девојка ће затруднети и родиће сина, и наденуће му име Емануил (Ис. 7, 14), које име значи: с нама Бог. Мојсије такође јасно предсказа о Христу говорећи: Пророка испред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог; њега слушајте (5 Мојс. 18, 15). Исти Мојсије прасликова добровољно страдање Спасово, подигавши на дрво змију у пустињи, о чему и Исаија говори: Као јагње Он би вођен на заклање (Ис. 53, 7); и: би метнут међу злочинце (Ис. 53, 12). Пророк Јона који неповређен изађе из утробе кита, постаде праобраз тридневног васкрсења Господњег.
Ова опширна објашњења светог Матије из старозаветних књига о Христу Исусу силно разјарише првосвештеника Анана, и он не отрпе него љутито рече светоме Матији: Тако ли се ти усуђујеш нападати на закон? Зар ти нису познате речи Писма: Ако устане међу вама пророк или сновидац, и каже ти знак или чудо, па се збуде тај знак или чудо који ти каже, и он ти рече: хајде да идемо за другим боговима, којих не знаш, и њима да служимо... И тај пророк или сањач нека се погуби"? (5 Мојс 13.1-2.5). - Свети Матија одговори: Онај о коме ја говорим није само пророк него је и Господ пророка и Бог и Син Божји, што посведочавају истинита чудеса Његова; због тога ја и верујем у Њега, и надам се да ћу остати непоколебљив у исповедању пресветог имена Његовог. - Првосвештеник га упита: Ако ти се да време за размишљање, да ли ћеш се покајати? - Светитељ одговори: Не дај Боже да одступим од истине коју сам већ нашао. Ја срцем верујем и устима иеповедам, да од вас одбачени и на смрт предани Исус Назарећанин јесте Син Божји, раван, саприродан и савечан Оцу, а ја сам слуга Његов.
Тада првосвештеник, запушујући уши сврје и шкргућући зубима, стаде викати: "Богохулствује! богохулствује!" Па додаде и ово: "Нека саслуша закон!" И одмах отворише књигу закона и прочиташе оно место где је написано: Ко би похулио Бога свог, носиће грех свој; а ко би ружио име Господње, да се погуби, сав народ Израиљски да га заспе камењем; нека га не поштеди око ваше, да бисте уклонили зло од Израиља (ср. 3 Мојс. 24, 15-16). - Када ово место би прочитано, првосвештеник рече Христовом апостолу: Речи твоје сведоче против тебе; нека крв твоја буде на главу твоју.
Рекавши то, првосвештеник осуди апостола Христова на смрт: да буде засут камењем. И светог Матију узеше и поведоше на погубљење. Када стигоше на место, звано Ветласкила, тојест дом камењем побијених, свети Матија рече Јудејцима који га вођаху: Лицемери, добро је за вас говорио пророк Давид: кидишу на душу праведникову, и крв невину осуђују (Псал. 93, 21). И пророк Језекиљ говори за такве људе, да они убијају душе које не би требало да умру (Језек. 13, 19).
После ових речи апостола Христова два сведока, - по прописима закона, - положише руке своје на његову главу и посведочише да је он хулио Бога, закон и Мојсија; и они први бацише камење на светог Матију. При томе их свети апостол моли, да та два прва камена бачена на њега сахране с њим, као сведоке његовог страдања за Христа. Потом и остали стадоше бацати камење на њега и засипати га; а он, подигавши руке своје к небу, предаде дух свој Господу. Но безакони Јудејци додадоше још мучењу подсмевање: мученику који већ беше мртав они, по римском обичају, одсекоше секиром главу, улагујући се Римљанима, као да је апостол Христов био противник ћесару.
И тако свети апостол Матија, подвизавши се добрим подвигом, оконча своје течење. А верни, узевши тело апостолово, погребоше га чесно, славећи Господа нашег Исуса Христа, коме са Оцем и Светим Духом част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.

СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА ЈУЛИЈАНА, МАРКИЈАНА и осталих, пострадалих с њима за иконе код Бакарних врата у Цариграду

Када на престо грчког царства ступи звероимени цар Лав Исавријанац[1], називан и Конон, он подиже гоњење на Цркву Божију, завевши нову иконоборачку јерес називајући свете иконе идолима, а оне који им се побожно клањају - идолопоклоницима. Лав Исавријанац нареди да се свуда из храмова Божјих, и из домова, и уопште из свих обиталишта људских избацују свете иконе и уништавају, бацајући их или у огањ или у воду. Оне који нису делили његове јеретичке заблуде он је или слао на заточење у најудаљеније крајеве царства, или их на разне муке стављао и убијао. У почетку гоњења он са бешчашћем и батинама отера са престола свјатјејшег патријарха цариградског Германа[2], зато што му се противио, а на његово место доведе свог једномишљеника јеретика Анастасија[3].
У то време многи побожни хришћани који се противљаху јереси постајаху мученици, као и ови о којима је реч. Њихове страдање отпоче са следећег разлога. У Цариграду је из доба Константина Великог постојала капија, звана Бакарна; изнад те капије налазила се из давнина Спаситељева икона, такође бакарна. Нечестиви цар и патријарх наредише да се та икона скине: лествице бише прислоњене, и уз њих се поче пети један од војних старешина, царев маченосац; то узбуди људе којих се беше тамо много сабрало, те неки, понесени ревношћу за веру, оборише лествице заједно са царевим маченосцем, кога и смрти предадоше. Дознавши за то, цар изненада посла против овог православног народа наоружане војнике са исуканим мачевима, и бише посечени мноштво људи и жена, старих и младих, број којих зна само једини Господ. Најугледније пак међу њима ухватише живе; њихова су имена: Јулијан, Маркијан, Јован, Јаков, Алексије, Димитрије, Фока, Петар, Леонтије. Пошто их бездушно избише моткама, бацише их у тамницу. Ту их држаху осамдесет дана, жестоко их бијући: јер свакоме од њих свакодневно удараху по пет стотина батина. Али свети мученици, крепљени Христовом силом, трпљаху то јуначки, не губећи телесну снагу. Видећи то, мучитељ нареди да им лица сажегу усијаним гвожћем, па да их потом изведу на трг и мачем побију. Тако свети окончаше своје страдање. Заједно с њима би због побожног поштовања светих икона посечена и једна од чувених жена, по имену Марија патриција. Тела светих мученика бише бачена на морску пучину. Када ови свети мученици бише ухваћени, заједно с њима би ухваћена и преподобна Теодосија монахиња, окривљена за исти преступ: јер је и она учествовала у обарању лествица. Преподобна Теодосија прими мученички венац пре ових светих мученика; спомен њен празнује се двадесет деветог маја; под тим даном је и житије њено. Сви свети мученици који пострадаше за ту чесну Спасову икону, заједно предстадоше Господу Христу, Богу нашем, коме слава вавек. Амин.

СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА АНТОНИЈА

Свети мученик Антоније беше родом из града Александрије[4]. Као хришћанин, он вођаше богоугодни живот. Изведен пред књаза незнабожачког он неустрашиво изјави веру своју у Христа. Због тога би мучен, бијен и струган, но Христа се не хте одрећи, Најзад би бачен у огањ, испред кога он говораше народу: Браћо моја возљубљена, не робујте телу, него се брините више о души, која вам је од Бога дата и сродна је Богу и божанским силама.[5] - И тако поучавајући народ и горећи у огњу предаде душу своју свету Богу. Свето тело мучениково би нађено у огњу потпуно читаво и неповређено, и ниједна длака на глави његовој не беше опаљена.

СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА ЈОВАНА, ЈАКОВА, АЛЕКСИЈА, ДИМИТРИЈА, ФОТИЈА (ФОКЕ), ПЕТРА, ЛЕОНТИЈА и МАРИЈЕ[6]

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ПСОЈА

Ученик светог Пахомија Великог; подвизавао се у четвртом столећу у Египту; упокојио се на молитви.

СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ МАКАРИЈА

Ученик светог Александра Свирског и оснивач Успенског манастира на реци Ореџи. Свете мошти његове почивају у цркви његовог манастира.
________________________________________

НАПОМЕНЕ:
1. Царовао од 716 до 741 године.
2. Патријарховао од 715 до 730 године.
3. Патријарх од 730 до 754 године.
4. Велики град у Египту, на обали Средоземног Мора.
5. Под божанским силама разумеју се анђели.
6. Видети о њима под данашњим даном: Спомен светих мученика Јулијана, Маркијана и осталих.
Ако вам се ова порука допада подржите наш рејтинг кликом на банер: