Понедељак дванаести по Педесетници

Браћо, свима нам се ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што у тијелу учини, било добро или зло. Знајући, дакле, страх Господњи увјеравамо људе, а Богу смо познати, а надам се да смо познати и вашим савјестима. Јер не препоручујемо опет себе вама него вам дајемо повод да се са нама поносите, да бисте имали што одговорити онима који се хвале оним што је на лицу а не што је на срцу. Јер, ако смо ван себе, Богу смо; ако смо присебни, вама смо. Јер нас љубав Христова обузима па овако мислимо: да ако један за све умрије, то сви умријеше. И Он за све умрије, да они који живе не живе више себи, него Ономе који за њих умрије, и васкрсе.


У вријеме оно, догоди се да дође Исус из Назарета Галилејскога, и крсти га Јован у Јордану. И одмах излазећи из воде видје небеса гдје се отварају и Дух као голуб силази на њега. И глас дође с неба: Ти си Син мој љубљени који је по мојој вољи. И одмах га Дух изведе у пустињу. И би ондје у пустињи дана четрдесет, кушан од сатане, и би са звјерињем, и анђели му служаху. А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповиједајући јеванђеље о Царству Божијему. И говорећи: Испунило се вријеме и приближило се Царство Божије; покајте се и вјерујте у јеванђеље.



Ако вам се ова порука допада подржите наш рејтинг кликом на банер:

Своју проповед Господ је започео речима: Испуни се време и приближи се Царство Божије; покајте се и верујте у јеванђеље (Мк. 1,15). На крају века ће такође бити речено: "Испунило се време. Приближило се Царство". Међутим, неће се више додати: Покајте се и верујте, него: "Изиђите на Суд. Време покајања и труда на самоисправљању се завршило. Нека свако да одговор о томе шта је добро или зло учинио у телу". Тако, дакле, док има још времена - пожурите да се побринете за своје спасење. Наручје Очево је отворено за примање свих који долазе са искреним осећањем скрушености за оно што је прошло, и са жељом да унапред послуже Господу путем испуњавања Његових светих заповести. За сваког од нас крај века је његова смрт. Она представља врата за други живот. Стога чешће гледај на њу и пажљивије се питај: "Шта после?" Затим се, без жаљења себе, прихвати труда како би довршио са оним што је неопходно за ступање у место где је радост без краја, и како би одстранио све што слугама таме најкрајње може дати право да тобом овладају и да те одвуку у своју област, одакле више нема изласка.