Понедељак 13. по Педесетници

Браћо, као што у свему изобилујете: у вјери, и у ријечи, и у знању, и у сваком старању и у љубави вашој према нама, да изобилујете и у овој милостињи. Не говорим ово као заповијест, него да кроз ревност других провјерим искреност љубави ваше. Јер знате благодат Господа нашега Исуса Христа, да богат будући, вас ради осиромаши, да се ви његовим сиромаштвом обогатите. И савјет дајем у овоме. јер ово користи вама, који почесте не само да чините, него и да желите то још од лањске године. А сада довршите то и на дјелу, да као што бјеше добра воља да желите, тако да учините од онога што имате. Јер ако има ко добру вољу, мио је по ономе што има, а не по ономе што нема. Јер не да другима буде олакшање, а вама невоља, него подједнако, у садашње вријеме ваш сувишак да буде за њихов недостатак, да и њихов сувишак буде за ваш недостатак: да буде једнакост. Као што је написано: Ко је много скупио, није му претекло; и ко је мало скупио, није му недостало.


У вријеме оно, фарисеји учинише вијеће против Исуса са иродовцима како би га погубили. А Исус отиде са ученицима својим према мору; и многи народ из Галилеје пође за њим, и из Јудеје, и из Јерусалима, и из Идумеје, и с оне стране Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико, чувши шта он чини, дође к њему. И рече ученицима својим да лађица за њега буде спремна због народа, да га не притјешњавају. Јер многе исцијели, тако да наваљиваху на њега који имаху ране да га се дотакну. И нечисти духови кад год би га видјели, припадаху к њему и викаху говорећи: Ти си Син Божији. И много им пријећаше да га не разглашавају.




Ако вам се ова порука допада подржите наш рејтинг кликом на банер:

Док је био на земљи, Господ је људима и бесима забрањивао да га хвале (Мк.3, 12), али је тражио да верују у Њега и да испуњавају заповести Божије. Тај закон важи и сада, и важиће и на Суду: Heћe свако који ми говори: Господе, Господе, ући у Царство небеско, но који твори вољу Оца мога који је ка небесима. Отуда славословље у цркви започиње: Слава на висини Богу, да би при крају исповедало: Исцели душу моју... научи ме творити вољу Твоју. Без тога слављење Бога нема никакве вредности, будући да не излази из душе, него се само језиком произносе туђе речи. Господ на то и не oбpaћa пажњу. Треба, напротив, бити такав да други, видећи наша дела, почну да хвале Господа. Сам наш живот треба да буде хвала Богу. У ствари, Он сам у нама све треба да дела, при чему ми не треба да му сметамо. Тако хвала за дела прелази на Њега. Свако треба да постане мирис Христов. Тада ћe и без хвале да се врши славословље Господу. Ружин цвет не пушта глас, али се његов мирис, и поред ћутања, пружа далеко. Тако треба да живе и сви Хришћани.