Уторак 30. по Духовдану

Браћо, овим Дух Свети показује да још није отворен пут у Светињу, докле год прва скинија стоји; 9. Која је праслика за садашње вријеме, када се приносе и дарови и жртве које не могу да усаврше савјест онога који служи, 10. А прописане су само за јела и пића и разна прања и обреде тјелесне до времена обнове. 15. И зато је Он посредник Новога Завјета, да послије његове смрти за искупљење од преступа у првоме завјету, призвани приме обећано вјечно насљедство. 16. Јер гдје је завјештање мора да буде и смрт завјештача, 17. Јер је завјештање пуноважно тек послије смрти, пошто никада не важи док је завјештач у животу. 18. Јер ни први завјет није установљен без крви. 19. Тако, када је Мојсеј објавио све заповијести Закона свему народу, онда узе крви од јунаца и јараца, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ, 20. Говорећи: Ово је крв завјета који вама одреди Бог. 21. А тако и скинију и све сасуде богослужбене покропи крвљу. 22. И по Закону готово све се чисти крвљу и без пролијевања крви не бива опроштење. 23. Требало је, дакле, да се слике небеских ствари овако очисте, а саме небеске ствари бољим жртвама од ових.


У вријеме оно, дође Исус у Витсаиду; и доведоше к њему слијепа, и мољаху га да га се дотакне. 23. И узевши за руку слијепога, изведе га изван села, и пљунувши му на очи, положи руке на њега, и запита га види ли што. 24. И он погледавши рече: Видим људе да иду као дрвеће. 25. И потом опет метну му руке на очи, и учини да прогледа: и исцијели се, и видје све јасно. 26. И посла га дому његовом, говорећи: Нити улази у село, нити казуј коме у селу.

Слепога из Витсаиде Господ није исцелио одједном, већ најпре делимично, а затим у потпуности. И овај поче све јасно да види (Мк.8;22-26). Због чега је тако учинио, само Он зна. Ми одатле можемо да закључимо: кад је за исцељење телесног вида била потребна постепеност, за просвећење очију нашег ума свакако ће бити потребна још већа поступност. Тако је и било. У периоду патријараха, богооткривено знање није било сложено; у подзаконском периоду оно је постало сложеније и подробније; а у наше - хришћанско време, оно је још подробније и узвишеније. Међутим, да ли је ту крај? На земљи нешто више не очекуј. На оном свету, пак, биће још тога. Два света апостола нас уверавају о томе - свети Јован и свети Павле (Јн.3,2; 1.Кор.13,12). Сада видимо све као у огледалу, а онда ћемо све видети јасно. Али и тамо ће постојати различити степени умног просвећења, будући да је област знања Божијег бескрајна. На земљи је Откривење Божије већ завршено. О нечем вишем не треба ни мислити, будући да имамо све што је неопходно. Усвој дато и живи по њему. Хришћанско Откривење унапред не обећава нова откривења. Оно само говори о раширености Јеванђеља по целом свету. Та свудаприсутност и свеопштост познавања Јеванђеља биће знак за крај постојања садашњег поретка ствари. Тада ће вера ослабити, и живот ће постати тежак. Тада ће благост Божија учинити крај овоме свету.