Четвртак 29. по Духовдану

Браћо, Мелхиседек, цар Салимски, свештеник Бога вишњега, срете Авраама кад се враћаше послије пораза царева, и благослови га; 2. Коме Авраам даде и десетак од свега, он је по значењу свога имена прво цар правде, а потом је и цар Салимски, то јест, цар мира, 3. Без оца, без матере, без родослова, нити му дани имају почетка нити му живот има свршетка, а као сличан Сину Божијему остаје свештеник без престанка. 4. Но погледајте колико је велик овај, коме је и сам патријарх Авраам дао десетак од пробранога плијена. 5. И док синови Левијеви примајући свештенство имају заповијест да узимају по закону десетак од народа, то јест од браће своје, иако су произишли из бедара Авраамових, 6. Дотле овај који није од њиховог рода, узе десетак од Авраама, и њега, који је имао обећање, благословио је.


Рече Господ Својим ученицима: усправите се и подигните главе своје, јер се приближава избављење ваше. 29. И каза им причу: Гледајте на смокву и на сва дрвета: 30. Кад видите да већ потјерају пупољке, сами знате да је већ близу љето. 31. Тако и ви кад видите да се ово збива, знајте да је близу Царство Божије. 32. Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде. 33. Небо и земља ће проћи, а ријечи моје неће проћи.

Али пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота, и да Дан овај не наиђе на вас изненада (Лк.21,34). Дан овај, тј. последњи дан света или свакога од нас, долази као лопов и хвата као замка. Због тога Господ и налаже: Бдите, дакле, у свако време молећи се (Лк.21,36). Будући да су ситост и многобрижљивост први непријатељи молитве, унапред је указано да себи не допуштамо да отежамо једењем, пијењем и "житејским" бригама. Онај ко је појео, попио и развеселио се - предаје се спавању. Пошто се наспава, он се опет враћа на исто. Зар је таквом до бдења? Зар је до молитве ономе ко је дан и ноћ заузет једино оним "житејским"? "Па реци шта треба да се ради? Без хране се не може: она се мора прибавити - па ето и брига". Да, Господ није рекао: "Не ради, не једи, не пиј", него: "Да не отежају срца ваша свим тим". Рукама ради, а срце држи слободним. Ако једеш - једи, али се не преоптерећуј храном. И вино попи, када је потребно, но не допуштај да се помуте глава и срце. Раздели своје спољашње од унутрашњег, и последње учини главним делом свог живота, а прво само додатком. У унутрашњем буди пажњом и срцем, а у спољашњем само телом, рукама, ногама и очима: Бдите у свако време молећи се, да се удостојите без страха стати пред Сином Човечијим (Лк.21,36). Да бисте се тога удостојили, потребно је још овде, у овом животу, утврдити се пред Господом. За то, пак, постоји само једно средство - бодра молитва у срцу која се врши умом. За онога ко се тако постави, Дан онај неће наићи изненада.