Субота 28. по Духовдану

Браћо, не престајем благодарити за вас спомињући вас у својим молитвама: 17. Да вам Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац славе, даде Духа мудрости и откривења да га познате, 18. И просвијетљене очи срца вашега да бисте знали у чему је нада позива његова, и какво је богатство славе насљеђа његова у светима, 19. И каква је неизмјерна величина силе његове на нама који вјерујемо по дјејству силне моћи његове, 20. Коју учини у Христу васкрсавши га из мртвих, и посади себи с десне стране на небесима, 21. Изнад свакога началства, и власти, и силе, и господства, и изнад свакога имена што се може назвати, не само у овоме вијеку, него и у будућем; 22. И све покори под ноге његове, и Њега постави изнад свега за главу Цркви, 23. Која је тијело његово, пуноћа Онога који све испуњава у свему.


Рече Господ Својим ученицима: Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство. 33. Продајте што имате и дајте милостињу; начините себи кесе које неће овештати, ризницу на небесима која се неће испразнити, гдје се лопов не приближава, нити мољац квари. 34. Јер гдје је благо ваше ондје ће бити и срце ваше. 35. Нека буду бедра ваша опасана и свјетиљке запаљене. 36. А ви слични људима који чекају господара својега, када ће се вратити са свадбе да му, чим дође и куцне, одмах отворе. 37. Благо слугама оним које господар дошавши нађе будне. Заиста вам кажем да ће се опасати, и посадиће их, и приступиће те ће им служити. 38. И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође,и нађе их тако, благо слугама оним. 39. Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лопов, бдио би, и не би пустио да му поткопају кућу. 40. И ви, дакле, будите спремни; јер у који час не мислите, доћи ће Син Човјечији.

Нека буду бедра ваша опасана и светиљке запаљене (Лк.12,35). Треба бити спреман сваког часа, јер се не зна кад ће доћи Господ - било ради Последњег суда, било да те узме одавде (што је за тебе подједнако важно). Смрт све решава. Иза ње је свођење рачуна живота: што си стекао, то ћеш и имати на сву вечност. Ако си стекао добро - и твој удео ће бити добар, а ако зло - онда рђав. То је тако извесно као што је извесно да постојиш. Све се то може догодити још овога минута, управо овог часа док читаш ове редове, а затим је свему крај: ставиће се печат на твоје биће, који нико више неће моћи да скине. Имамо, дакле, због чега да се замислимо!.. Међутим, није могуће начудити се због тога што се тако мало о томе мисли. Каква се ту тајна врши над нама! Сви ми знамо да је смрт на вратима и да се не може избећи, па ипак готово нико о њој не мисли. Она ће, међутим, прићи изненада и зграбити. Чак и када нас обузме смртна болест, ми не мислимо да нам је дошао крај. Нека то анализирају психолози са научне стране. Са наравствене стране, овде се не може превидети несхватљива самообмана, која је страна једино онима који пазе на себе.