Среда 28. по Духовдану

Чедо Тимотеје, постарај се да ми дођеш брзо. 10. Јер ме Димас остави, завољевши садашњи вијек, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене. 11. Марка узми и доведи са собом, јер ми је погодан за службу. 12. А Тихика послах у Ефес. 13. Када дођеш, донеси ми огртач што сам оставио у Троади код Карпа, и књиге, особито оне од пергамента. 14. Александар ковач многа ми зла учини. Нека му Господ плати по дјелима његовим. 15. Њега се и ти чувај; јер се веома противио нашим ријечима. 16. При мојој првој одбрани нико не оста са мном, него ме сви оставише. Нека им се не урачуна! 17. Али Господ би са мном и оснажи ме, да се кроз мене рашири проповијед и да чују сви незнабошци; и бих избављен из уста лавових. 18. И избавиће ме Господ од свакога зла дјела и спасти за Царство своје небеско; Њему слава у вијекове вијекова. Амин. 19. Поздрави Прискилу и Акилу, и Онисифоров дом. 20. Ераст оста у Коринту, а Трофима оставих у Милиту болесна. 21. Постарај се да дођеш прије зиме. Поздравља те Евул, и Пуд, и Лин, и Клаудија, и браћа сва. 22. Господ Исус Христос нека је са духом твојим. Благодат с вама. Амин.


У вријеме оно, док је Исус учио народ у храму и проповиједао јеванђеље, дођоше свештеници и књижевници са старјешинама. 2. И рекоше му говорећи: Кажи нам, каквом влашћу то чиниш? Или ко је тај што ти је дао ту власт? 3. А он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, и кажите ми: 4. Крштење Јованово - да ли бјеше с неба или од људи? 5. А они помислише у себи говорећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће: зашто му. дакле, не вјеровасте? 6. Ако ли речемо: од људи, сав ће нас народ каменовати; јер је увјерен да је Јован пророк. 7. И одговорише да не знају откуда. 8. А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.

Свештеници, књижевници и старешине нису веровали у Господа. Да би их призвао ка вери, Он им је поставио питање: Крштење Јованово - да ли беше са неба или од људи? (Лк.20,4). Расудите о томе беспристрасно и расуђивање ваше ће вас привести ка вери. Што је речено о јављању Јована, може се рећи и о сваком догађају који је пратио долазак Господа у телу, о самом доласку и о свему што је са њиме повезано. Свако ко расуди о свему томе доћи ће до једног закључка: Заиста овај беше Син Божији. Могу се јављати разне мисли, рађати недоумице, сусретати несагласности. Па ипак, на крају свих испитивања проистећи ће само једно свестрано убеђење: не може се мислити друкчије до онако како је представљено у Јеванђељима и Апостолским посланицама. Велика је тајна побожности: Бог се јавио у телу. Тајна ће остати тајна, премда ће, својом јасноћом и наравственом силином која произилази из испитивања, утицати на ум да исповеда тако а не друкчије. Они који не верују или уопште не испитују све као што треба, или испитују површно, са туђим умом, или заузимају несрећно настројење, супротно захтевима вере. Да би оправдали своје неверје, они се задовољавају и ситницама, које наводе као разлог за одрицање вере. И верујуће могу да колебају њихове речи због тога што се понекад задовољавају простом вером, не разјашњавајући себи њене основе. Те речи неверника их затичу неспремне. Због тога се и колебају.