Среда 18. по Духовдану

Браћо, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу, 26. да је освети, очистивши је крштењем у води ријечју, 27. да је стави преда се, славну Цркву, која нема мрље ни боре, или што томе слично, него да буде света и непорочна. 28. Тако су дужни и мужеви да воле своје жене као своја тијела; јер који воли своју жену, самога себе воли. 29. Јер нико никад не омрзну на своје тијело, него га храни и његује, као и Господ Цркву. 30. Јер смо удови тијела његова, од меса његова, и од костију његових. 31. Тога ради оставиће човјек оца својега и матер и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело. 32. Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви. 33. Тако и ви, сваки да воли онако своју жену као и себе самога.


У вријеме оно, Исус се врати са Јордана пун Духа Светога , и би одведен Духом у пустињу. 2. И четрдесет дана куша га ђаво, и не једе ништа у те дане; и кад се они навршише, онда огладње. 3. И рече му ђаво: Ако си Син Божији, реци овоме камену да постане хљеб. 4. И одговори му Исус говорећи: Писано је: Не живи човјек само о хљебу, него о свакој ријечи Божијој. 5. И изведе га ђаво на гору високу и показа му сва царства овога свијета за трен ока. 6. И рече му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме хоћу дајем је. 7. Ти,дакле, ако се поклониш преда мном, биће сва твоја. 8. И одговарајући Исус рече му: Иди од мене, Сатано, јер је писано: Господу Богу својему клањај се, и њему јединоме служи. 9. И одведе га у Јерусалим и постави га на крило храма, и рече му: Ако си Син Божији, скочи одавде доље. 10. Јер је писано да ће анђелима својим заповједити за тебе да те сачувају, 11. и узеће те на руке да се не спотакнеш о камен ногом својом. 12. И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога својега. 13. И када заврши ђаво све кушање, отиде од њега за неко вријеме. 14. И врати се Исус у сили Духа у Галилеју; и отиде глас о њему по свој околини. 15. И он учаше по синагогама њиховим, и сви га хваљаху.



Ако вам се ова порука допада подржите наш рејтинг кликом на банер:

Ђаво Богочовеку приступа са искушењем (Лк.4,1-13). И од људи ко бива ослобођен од тога? Онај који врши вољу лукавог не трпи нападе, него само бива усмераван на све веће и веће зло. Чим, пак, човек почне да долази к себи и да помишља на нови живот по вољи Божијој, одмах се покреће сва војска сатанска: како који зна жури да расеје добре мисли и намере покајника. Ако не успеју да га од тога одврате, они се старају да ометају добро покајање и исповест. Ако, пак, ни у томе не успеју, труде се да посеју кукољ усред плодова покајања и напора у очишћењу срца. Не успеју ли да улију свој дух, покушавају да искриве добро. Одбијани у унутрашњости, нападају споља. И тако до краја живота. Чак ни умрети не дају у миру. И по смрти јуре за душом док не прође ваздушна пространства у којима лебде и имају своје јазбине. "О како је то неутешно и страшно!" За верујуће, међутим, ту нема ничег страшног. Јер, над оним ко је богобојажљив они немају никакве силе, већ само галаме унаоколо. Трезвоумни молитвеник пушта стреле на њих, и они се држе далеко од њега, не смејући да му приступе. Јер, они се боје истинског пораза. Они у понечему успевају само због наших пропуста. Уколико ослабимо у пажњи, или дозволимо да се заведемо њиховим призрацима, они почињу да нас смелије узнемиравају. Ако се на време не опоменемо свог пропуста они нас опкољавају, а уколико се душа досети преваре - опет одскачу и из далека посматрају не би ли опет како пришли. Тако дакле, буди трезвоуман, бди, моли се, и непријатељ ти ништа неће моћи учинити.