Понедељак 27. по Духовдану

Сине Тимотеје, старца не карај, него га савјетуј као оца; младиће као браћу; 2. Старице као матере; младе као сестре, у свакој чистоти. 3. Удовице поштуј, које су праве удовице. 4. Ако ли која удовица има дјецу или унучад, нека се уче најприје свој дом поштовати, и дуг враћати родитељима; јер ово је добро и угодно пред Богом. 5. А права удовица и усамљеница нада се у Бога и проводи у молитвама и мољењима ноћ и дан. 6. А она која се одала насладама, жива је умрла. 7. И ово заповиједај, да буду без мане. 8. Ако ли ко о својима а особито о домаћима не промишља, одрекао се вјере и гори је од невјерника. 9. Да се не уписује међу удовице млађа од шездесет година, која је била жена једнога мужа, 10. Освједочена у добрим дјелима, ако је дјецу одгајила, ако је гостољубива била, ако је светима ноге прала, ако је невољнима помагала, ако је ишла за сваким добрим дјелом.


У вријеме оно, упитан би Исус од фарисеја, када ће доћи Царство Божије, он им одговори и рече: Царство Божије не долази на видљив начин. 21. Нити ће се рећи: Ево га овдје, или: ено га ондје; јер гле, Царство Божије унутра је у вама. 22. А ученицима рече: Доћи ће дани када ћете зажељети да видите један од дана Сина Човјечијега, и нећете видјети. 23. И рећи ће вам: ево га овдје, или: ено га ондје; али не одлазите нити тамо јурите! 24. Јер као што муња сине с неба, и обасја све што је под небом, тако ће бити и Син Човјечији у Дан свој. 25. Али му најприје треба много пострадати, и одбачен бити од рода овога.

Господ је рекао да ће се Син Човечији јавити у свој дан као што муња сине са неба и обасја све што је под небом. Затим је додао: Али му најпре треба много пострадати и одбачену бити од рода овога (Лк.17,24-25). Очигледно је да страдање треба да претходи јављању у слави. Према томе, све време до тог дана јесте време Његовог страдања. Он је лично страдао у једно одређено време. После тога, Његова страдања се продужавају кроз верујуће - кроз страдања њиховог рађања, њиховог васпитања у хришћанском духу и чувања од непријатељских дејстава, било унутрашњих било спољашњих. Јер, савез Господа и Његових верних јесте жив, а не само мислен и наравствен. Све њихово Он прима као својом главом. Следећи ту мисао, може се видети да Господ много страда. Веома болне жалости за Њега јесу падови верујућих. Још болније на Њега делује отпадање од вере. Међутим, то су ране које докрајчују. Постојане, пак, стреле су жалости, саблазни и колебања вере неверјем. Речи и писања која одишу неверјем су огњене стреле нечастивог. У садашње време је лукави унајмио много ковача за ковање таквих стрела. Срца верујућих болују, бивајући сама погођена или видећи друге погођеним. Са њима и Господ трпи. Ипак, јавиће се дан славе Господње: тада ће се открити тајне таме, и страдалници ће се обрадовати са Господом. А до тога времена потребно је трпети и молити се.