Понедељак 31. по Духовдану

Браћо, вјером принесе Авраам Исака када је кушан, и јединца приношаше онај који је примио обећања, 18. Коме бјеше казано: У Исаку ће ти се назвати сјеме, 19. Јер је разумио да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби као праслику. 20. Вјером у оно што ће доћи благослови Исак Јакова и Исава. 21. Вјером Јаков умирући благослови свакога сина Јосифова, и поклони се преко врха палице своје. 22. Вјером Јосиф на самрти напомињаше о изласку синова Израиљевих, и заповједи за кости своје. 23. Вјером су Мојсеја, пошто се роди, крили три мјесеца родитељи његови, јер видјеше да је дијете красно, и не побојаше се заповијести цареве. 27. Вјером он остави Египат, не побојавши се јарости цареве, јер се чврсто држаше Невидљивога, као да га види. 28. Вјером обави пасху и кропљење крвљу, да се онај који убијаше првенце не дотакне њих. 29. Вјером пријеђоше Црвено море као по суху; а када то покушаше Египћани, потопише се. 30. Вјером падоше зидови јерихонски, када се око њих обилазило седам дана. 31. Вјером Рава блудница не погибе с невјерницима, јер прими уходе с миром.


Рече Господ: И који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да му се објеси камен воденични о врат и да се баци у море. 43. И ако те рука твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обје руке отићи у пакао, у огањ неугасиви, 44. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси. 45. И ако те нога твоја саблажњава, одсијеци је: боље ти је ући у живот хрому, неголи с двије ноге да те баце у пакао, у огањ неугасиви, 46. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси. 47. И ако те око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у Царство Божије, неголи са два ока да будеш бачен у пакао огњени. 48. Гдје црв њихов не умире, и огањ се не гаси. 49. Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити. 50. Добра је со; али ако со постане неслана, чиме ће се осолити? Имајте соли у себи, и мир имајте међу собом. 1. И уставши оданде дође у крајеве Јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к њему: и као што обичај имаше, опет их учаше.

Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити (Мк.9,49). Нешто пре овога Господ је говорио о томе да је неопходно бити спреман на жртве сваке врсте и на свакојака дела самоодрицања, са циљем да се истраје на добром путу. Жртве треба принети без размишљања, па макар биле драгоцене, као око, или неопходне, као десна рука. Јер, ако будеш жалио да принесеш такву жртву, и услед тога скренеш са правог пута на криви, бићеш принуђен да у будућем животу страдаш вечно. И тако, приноси жртву - мучну и жалосну овде, како би тамо избегао мучење. Без овдашњег огњеног очишћења није могуће спасти се од вечног огња. Свако ко жели да се спасе дужан је да буде посољен огњем, да прође кроз огњено очишћење. Сви смо ми, по закону стварања, дужни да себе принесемо на жртву Богу. Међутим, сви смо ми нечисти. Због тога треба најпре да се очистимо, како бисмо постали жртва пријатна Богу. Међутим, онај ко почне да се чисти, да из душе одстрањује страсти, осећа бол као од жежења огњем. Дејство унутрашњег самоочишћења је слично дејству огња којим се чисти метал. Метал нема осећања. Кад би их имао, осећао би истовремено и чишћење и жежење. Исто то се дешава и са човеком који сам себе чисти. Чистећи се, он као да сав бива жежен огњем. Очишћавајући огањ пролази кроз све његове делове, као што со продире у сољено тело. И само онај ко се очишћује, бива права богоугодна жртва. Због тога је неопходно да свако буде посољен огњем, слично као што се у Старом Завету свака жртва солила пре приношења на свеспаљивање.