Свечани улазак Христа у Јерусалим. О неплодној смокви. Истјеривање трговаца из храма. Моћ вјере, молитве и праштања. Христова власт.
(Зач. 49).
1. И када се приближише Јерусалиму, Витфаги и Витанији, код горе
Маслинске, посла двојицу од ученика својих
2. И рече им: Идите у село што је према вама, и одмах како уђете у њега
наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није усједао; одријешите
га и доведите.
3. И ако вам ко рече: Шта то чините? кажите: Господу је потребно; и одмах
ће га послати амо.
4. А они отидоше, нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу,
и одријешише га.
5. А неки од оних што стајаху ондје рекоше им: Шта то чините и дријешите
магаре?
6. А они им рекоше као што им заповједи Исус; и оставише их.
7. И доведоше магаре Исусу, и метнуше на њега хаљине своје; и усједе на
њега.
8. А многи простријеше хаљине своје по путу; а други резаху грање од
дрвећа, и простираху по путу.
9. А који иђаху пред њим и за њим, викаху говорећи: Осана! Благословен
који долази у име Господње!
10. Благословено царство оца нашега Давида које долази у име Господње.
Осана на висини!
(Зач. 50).
11. И уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече,
изиђе у Витанију са Дванаесторицом.
12. И сутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње.
13. И видјевши издалека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој;
и дошавши њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бијаше вријеме
смокава.
14. И проговоривши Исус рече јој: Од сада нико не јео са тебе рода довијека! И слушаху ученици његови.
15. И дођоше опет у Јерусалим: и ушавши Исус у храм, стаде изгонити оне
који продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што мијењаху
новце, и сједишта оних што продаваху голубове.
16. И не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм.
17. И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој назваће се дом молитве
свима народима? А ви начинисте од њега пећину разбојничку.
18. И чуше књижевници и првосвештеници, и тражаху како би га погубили;
јер га се бојаху; јер се сав народ веома дивљаше науци његовој.
19. И кад би увече, изиђе изван града.
20. А ујутру пролазећи видјеше смокву гдје се осушила из коријена.
21. И опоменувши се Петар рече му: Учитељу, гле, смоква што си је проклео
осушила се.
22. И одговарајући Исус рече му:
(Зач. 51).
Имајте вјеру у Бога.
23. Јер заиста вам кажем: Ако ко рече гори овој дигни се и баци се у море, а не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори, биће му што год рече.
24. Зато вам кажем: Све што иштете у својој молитви, вјерујте да ћете
примити; и биће вам.
25. И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате против кога; да и Отац ваш који је на небесима опрости вама сагрјешења ваша.
26. Ако ли пак ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће
опростити вама сагрјешења ваша.
(Зач. 52).
27. И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по храму дођоше њему
првосвештеници и књижевници и старјешине,
28. И рекоше му: Каквом власти то чиниш, или ко ти даде ту власт да ово
чиниш?
29. А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас да упитам једну ријеч, и
одговорите ми, па ћу вам казати каквом власти ово чиним.
30. Крштење Јованово да ли би с неба или од људи? Одговорите ми.
31. И помишљаху у себи говорећи: Ако речемо: с неба; рећи ће: зашто му,
дакле, не вјеровасте?
32. А да речемо: од људи? — бојаху се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк бјеше.
33. И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. А Исус одговарајући рече им: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
Prijem 
Kalendar
