Исус презрен у постојбини својој. Слање Дванаесторице на проповијед. Ирод о Исусу. Погубљење Јована Крститеља
(Зач. 22).
1. И отиде оданде, и дође у постојбину своју; и за њим идоше ученици
његови.
2. И кад дође субота, поче учити у синагоги. И многи који слушаху, дивљаху
се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?
3. Није ли ово дрводјеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и
Симонов? И нису ли сестре његове овдје међу нама? И саблажњаваху се о
њега.
4. А Исус им рече: нигдје није пророк без части до у постојбини својој и међу родбином и у дому своме.
5. И не могаше ондје ни једнога чуда учинити, осим што мало болесника
исцијели метнувши на њих руке.
6. И чуђаше се невјерју њиховоме. И прохођаше по околним селима и учаше.
(Зач. 23).
7. И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.
8. И заповједи им да ништа не узимају на пут осим штапа: ни торбе, ни
хљеба, ни новаца у појасу;
9. Него обувени у сандале, и не облачити двије хаљине.
10. И рече им: Гдје уђете у дом, ондје останите док не изиђете оданде.
11. И ако вас који не приме и не послушају вас, излазећи оданде отресите
прах са ногу својих за свједочанство њима. Заиста вам кажем: Лакше ће бити Содому и Гомору у дан Суда него граду ономе.
12. И отишавши проповиједаху да се покају.
13. И демоне многе изгоњаху; и помазиваху уљем многе болеснике, и
исцјељиваху.
(Зач. 24).
14. И зачу цар Ирод, јер име Исусово бијаше се разгласило, и рече: Јован
Крститељ из мртвих устаде, и зато чини чудеса.
15. Неки говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или неки од
пророка.
16. А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посјекао, он устаде из
мртвих.
17. Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу
Иродијаде ради, жене Филипа, брата својега, јер се ожени њоме.
18. Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жену брата својега.
19. А Иродијада бјеше кивна на њега. и хтједе да га убије, али не могаше.
20. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га да је човјек праведан и свет, и
чуваше га; и много шта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.
21. И дође дан погодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру
великашима својим и војводама и старјешинама галилејским.
22. И кад уђе кћи ове Иродијаде и игравши и угодивши Ироду и гостима
његовим, рече цар дјевојци: Ишти од мене што год хоћеш, и даћу ти.
23. И закле јој се: Што год заиштеш од мене даћу ти, макар било и пола
царства мога.
24. А она изишавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу
Јована Крститеља.
25. И одмах, брзо ушавши к цару, заиска говорећи: Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља.
26. И ожалости се цар веома, али заклетве ради и гостију својих не хтједе јој одрећи.
27. И одмах посла цар џелата, и заповједи да донесе главу његову.
28. И он отишавши посијече га у тамници, и донесе главу његову на тањиру,
и даде је дјевојци, а дјевојка је даде матери својој.
29. И чувши ученици његови, дођоше и узеше тијело његово, и положише га
у гроб.
(Зач. 25).
30. И сабраше се апостоли код Исуса, и јавише му све, и што учинише и шта
људе научише.
31. И рече им: Пођите ви сами на усамљено мјесто, и отпочините мало. Јер их
бијаше много који долазе и одлазе, и не имаху времена ни да једу.
32. И отидоше лађом у пусто мјесто сами.
33. И видјеше их људи да одлазе, и познаше их многи, и пјешице из свију
градова хитаху онамо, и престигоше их и скупише се око њега.
34. И изишавши Исус видје народ многи, и сажали му се на њих, јер бијаху
као овце без пастира; и поче их учити много.
35. И кад би већ касно, приступише к њему ученци његови говорећи: Пусто је мјесто, а већ је доцкан;
36. Отпусти их нека иду у околна села и насеља да купе себи хљеба; јер
немају шта јести.
37. А он одговарајући рече им: Подајте им ви да једу. И рекоше му: Да идемо да купимо хљеба за двјеста динара и да им дамо да једу?
38. А он им рече: Колико хљебова имате? Идите видите. И дознавши рекоше: Пет хљебова и двије рибе.
39. И заповједи им да их посаде све по групама по зеленој трави.
40. И посадише се ред за редом по сто и по педесет.
41. И узевши оних пет хљебова и двије рибе, погледа на небо, и благослови, па преломи хљебове, и даде ученицима да ставе пред њих; и оне двије рибе раздијели свима.
42. И једоше сви, и наситише се.
43. И накупише комада дванаест пуних котарица, и од риба.
44. А бијаше оних што су јели хљебове око пет хиљада људи.
(Зач. 26).
45. И одмах принуди ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону
страну према Витсаиди док он отпусти народ.
46. И раставши се са њима, отиде на гору да се помоли.
47. И кад наста вече, бијаше лађа насред мора, а он сам на копну.
48. И видје их како се муче веслајући, јер им бијаше противан вјетар. И око
четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтједе да их мимоиђе.
49. А они, видјевши га гдје иде по мору, мишљаху да је привиђење и
повикаше;
50. Јер га сви видјеше и препадоше се. И одмах стаде говорити с њима, и
рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се!
51. И уђе к њима у лађу, и вјетар се утиша; и бијаху прекомјерно изван себе и дивљаху се.
52. Јер не схватише догађај са хљебовима; пошто им бијаше срце окамењено.
53. И прешавши на земљу, дођоше у Генисарет и пристадоше.
(Зач. 27).
54. И кад они изиђоше из лађе, одмах га познадоше
55. И оптрчаше сав онај крај и почеше на постељама доносити болеснике гдје год би чули да је он.
56. И гдје год је улазио у села или у градове или у насеља, на раскршћима
полагаху болеснике и мољаху га да се барем скута од хаљине његове
дотакну; и који год га се дотицаху, спасаваху се.