Прича о свадби царева сина. Богу Божије, цару царево. О
васкрсењу мртвих, и највећој заповијести. Христос Давидов син и
Господ.
(Зач. 89).
1. И одговарајући Исус опет им рече у причама говорећи:
2. Царство небеско је као човјек цар који начини свадбу сину своме.
3. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтједоше доћи.
4. Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам објед свој
уготовио, јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово: дођите на
свадбу.
5. А они не маривши отидоше, овај у поље своје, а онај у трговину своју;
6. А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише.
7. И када то чу цар онај, разгњеви се и пославши војску своју, погуби
крвнике оне, и град њихов запали.
8. Тада рече слугама својим: Свадба је готова, а званице не бјеху достојне.
9. Идите, дакле, на раскршћа и кога год нађете, позовите на свадбу.
10. И изишавши слуге оне на путеве, сабраше све које нађоше, и зле и
добре; и напуни се свадбена дворана гостију.
11. А ушавши цар да види госте, угледа ондје човјека необучена у свадбено рухо.
12. И рече му: Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха? А он оћута.
13. Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите и баците у
таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
14. Јер су многи звани, али је мало изабраних.
(Зач. 90).
15. Тада отидоше фарисеји и на вијећању се договорише како би га ухватили у ријечи.
16. И послаше к њему ученике своје са иродовцима, говорећи: Учитељу,
знамо да си истинит и путу Божијему заиста учиш и не обазиреш се ни на
кога, јер не гледаш ко је ко од људи.
17. Кажи нам, дакле, шта ти мислиш: треба ли дати порез ћесару или не?
18. Разумијевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемјери?
19. Покажите ми новац порезни. А они му донесоше динар.
20. И рече им: Чији је овај лик и натпис?
21. Рекоше му: Ћесарев. Тада им рече: Подајте, дакле, ћесарево ћесару, и
Божије Богу.
22. И чувши задивише се, и оставивши га отидоше.
(Зач. 91).
23. У тај исти дан приступише му садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упиташе га
24. Говорећи: Учитељу, Мојсеј рече: Ако умре ко без дјеце, да узме брат
његов жену његову и подигне сјеме брату своме.
25. У нас бјеше седам браће; и први оженивши се умрије, и не имавши
порода остави жену своју брату своме.
26. А тако и други, и трећи, све до седмога.
27. А послије свију умрије и жена.
28. О васкрсењу, дакле, којега ће од седморице бити жена? Јер је за свима
била.
29. А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе
Божије.
30. Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као анђели Божији на небу.
31. А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
32. Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих,
него живих.
33. И народ чувши дивљаше се науци његовој.
(Зач. 92).
34. А фарисеји чувши да ућутка садукеје, сабраше се заједно.
35. И упита један од њих, законик, кушајући га и говорећи:
36. Учитељу, која је заповијест највећа у Закону?
37. А Исус му рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом
душом својом, и свим умом својим.
38. Ово је прва и највећа заповијест.
39. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе.
40. О овим двјема заповијестима виси сав Закон и Пророци.
41. А када се сабраше фарисеји, упита их Исус
42. Говорећи: Шта мислите за Христа? Чији је син? Рекоше му: Давидов.
43. Рече им: Како, дакле, Давид њега у Духу назива Господом говорећи:
44. Рече Господ Господу мојему: Сједи мени с десне стране, док положим
непријатеље твоје за подножје ногама твојим?
45. Када, дакле, Давид назива њега Господом, како му је син?
46. И нико му не могаше одговорити ни ријеч; нити смједе ко од тога дана да га запита више.