Бесједа на гори: Блаженства. О достојанству апостола. О Закону старозавјетном и заповијестима Христовим.
1. А кад он видје народ многи, попе се на гору, и сједе, и приступише му
ученици његови.
2. И отворивши уста своја учаше их говорећи:
3. Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско;
4. Блажени који плачу, јер ће се утјешити;
5. Блажени кротки, јер ће наслиједити земљу;
6. Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити;
7. Блажени милостиви, јер ће бити помиловани;
8. Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети;
9. Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати;
10. Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.
11. Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас
свакојаке рђаве ријечи, због мене.
12. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су
тако прогонили и пророке прије вас.
13. Ви сте со земљи: ако со обљутави, чиме ће се осолити? Она већ неће бити ни за шта осим да се проспе напоље и да је људи погазе.
(Зач. 11).
14. Ви сте свјетлост свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји.
15. Нити се ужиже свјетиљка и меће под суд него на свијећњак, те свијетли
свима који су у кући.
16. Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра
дјела и прославе Оца вашeга који је на небесима.
17. Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке: нисам дошао да
укинем него да испуним.
18. Јер заиста вам кажем: Док не прође небо и земља, неће нестати ни
најмањега словца или једне црте из Закона док се све не збуде.
19. Ако, дакле, ко укине једну од ових најмањих заповијести и научи тако
људе, назваће се најмањи у Царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће
се велики назвати у Царству небескоме.
(Зач. 12).
20. Јер вам кажем да, ако не буде правда ваша већа него правда књижевника и фарисеја, нећете ући у Царство небеско.
21. Чули сте како је казано старима: Не убиј: јер ко убије, биће крив суду.
22. А ја вам кажем да ће сваки који се гњеви на брата свога ни за што, бити
крив суду; а ако ли ко рече брату своме: „Рака!" биће крив синедриону; а ко рече: „Будало!" биће крив паклу огњеноме.
23. Ако, дакле, принесеш дар свој жртвенику, и ондје се сјетиш да брат твој
има нешто против тебе,
24. Остави ондје дар свој пред жртвеником, и иди те се најприје помири са
братом својим, па онда дођи и принеси дар свој.
25. Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слуги и у тамницу да те не вргну.
26. Заиста ти кажем: Нећеш изићи оданде док не даш до посљедњега
новчића.
(Зач. 13).
27. Чули сте како је казано старима: Не чини прељубу.
28. А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је
учинио прељубу са њом у срцу своме.
29. А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи све тијело твоје да буде бачено у пакао.
30. Ако ли те десна рука твоја саблажњава, одсијеци је и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих неголи да све тијело твоје буде бачено у пакао.
31. Тако је казано: Ко отпусти жену своју, нека јој да књигу отпусну.
32. А ја вам кажем да сваки који отпусти жену своју, осим због прељубе,
наводи је да чини прељубу; и који се ожени отпуштеницом, прељубу чини.
(Зач. 14).
33. Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испуни што си
се Господу заклео.
34. А ја вам кажем: Не куните се никако: ни небом, јер је пријесто Божији;
35. Ни земљом, јер је подножје ногама његовим; ни Јерусалимом, јер је град
великога Цара.
36. Ни главом својом не куни се, јер не можеш ни длаку једну бијелом или
црном учинити.
37. Дакле, нека буде ријеч ваша: да, да; не, не; а што је више од тога од
злога је.
38. Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб.
39. А ја вам кажем да се не противите злу, него ако те ко удари по десном
образу твом, окрени му и други;
40. И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и
хаљину;
41. И ако те ко потјера једну миљу, иди с њим двије.
(Зач. 15).
42. Који иште у тебе, подај му; и који хоће од тебе да позајми, не одреци му.
43. Чули сте да је казано: Љуби ближњега својега, и мрзи непријатеља
својега.
44. А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас
куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне,
45. Да будете синови Оца својега који је на небесима; јер Он својим сунцем
обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима.
46. Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли тако и
цариници?
47. И ако поздрављате само браћу своју, шта одвише чините? Не чине ли
тако и незнабошци?
48. Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески.
Prijem 
Kalendar
