Петак 15. по Духовдану

Браћо, не знајући Бога, робовасте боговима који то по природи нису. 9. А сада познавши Бога, или боље, будући познати од Бога, како се опет враћате на слабе и биједне стихије, којима опет изнова хоћете да робујете? 10. Гледате на дане и мјесеце, и времена и године! 11. Бојим се за вас, да се нисам узалуд трудио око вас. 12. Будите као ја, јер сам и ја као ви, браћо, молим вас; ништа ми не учинисте нажао. 13. А знате да вам због слабости тијела проповиједах јеванђеље први пут, 14. и искушење моје на тијелу мојему не презресте нити попљувасте, него ме примисте као анђела Божијега, као Христа Исуса. 15. Какво ли тек бијаше онда ваше блаженство? Јер вам свједочим да бисте, када би било могуће, извадили очи своје и дали мени. 16. Зато ли вам постадох непријатељ, што вам истину говорим? 17. Они не ревнују добро за вас, него хоће да вас одвоје, да њима ревнујете. 18. А добро је ревновати свагда у добру, и не само када сам ја код вас. 19. Дјечице моја, коју опет с муком рађам, докле се Христос не уобличи у вама! 20. Хтио бих пак да сам сада код вас, и да измијеним глас свој, јер сам у недоумици због вас. 21. Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, зар не слушате закон?


У вријеме оно, принуди Исус ученике Своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну према Витсаиди док он отпусти народ. 46. И раставши се са њима, отиде на гору да се помоли. 47. И кад наста вече, бијаше лађа насред мора, а он сам на копну. 48. И видје их како се муче веслајући, јер им бијаше противан вјетар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтједе да их мимоиђе. 49. А они, видјевши га гдје иде по мору, мишљаху да је привиђење и повикаше; 50. Јер га сви видјеше и препадоше се. И одмах стаде говорити с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се! 51. И уђе к њима у лађу, и вјетар се утиша; и бијаху прекомјерно изван себе и дивљаху се. 52. Јер не схватише догађај са хљебовима; пошто им бијаше срце окамењено. 53. И прешавши на земљу, дођоше у Генисарет и пристадоше.

Не бојте се, ја сам, не плашите се (Мк.6,50). Ето потпоре нади нашој! У било каквој невољи и беди да се нађеш - сети се да је Господ близу, и испуни се храбрим трпљењем. Као што је тада изненада помогао апостолима, који су упали у невољу на мору, тако ћe и теби, који си у тешкоћи, изненада јавити своју помоћ и заступништво. Он је свагда и увек спреман са својим покровом. Стани само и ти са Њим или поред Њега са вером, молитвом, надом и преданошћу Његовој светој вољи. Одатле ће произаћи спајање духа са Господом, а из њега се родити свако благо. Међутим, то не значи да ће самим тим одмах доћи и достојанство и слава и част и томе слично. Спољашње може да остане као што јесте, али ће зато доћи храбра и благодушна истрајност у поретку догађаја који ће Господ устројити за свакога. А то и јесте главно што треба да тражи сваки невољник. Cpeћy унутра, а не споља. Унутрашње блаженство је увек код онога ко је у живој вези са Господом.