Среда седма по Педесетници

Браћо, ако неки брат има жену невјерујућу и она се приволи да живи с њим, нека је не оставља. И ако нека жена има мужа невјерујућег и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља. Јер се невјерујући муж посвети женом, и жена невјерујућа посвети се мужем; иначе дјеца ваша била би нечиста, а сада су света. Ако ли се невјерујући раздваја, нека се раздвоји; брат или сестра у таквом случају нису ропски везани; јер на мир нас је позвао Бог. Јер шта знаш, жено, можда ћеш спасти мужа? Или шта знаш, мужу, можда ћеш спасти жену? Само како Бог свакоме додијели, сваки како га је Господ призвао, онако нека живи. И тако заповиједам по свима Црквама. Је ли ко призван као обрезан? Нека се не гради необрезан. Је ли ко призван као необразан? Нека се не обрезује. Обрезање није ништа, и необрезање није ништа, него држање заповијести Божијих. Сваки нека остане у ономе звању у коме је призван. Јеси ли призван као роб? Немој да бринеш, него ако и можеш постати слободан, радије се стрпи. Јер који је као роб призван у Господу, слободњак је Господњи; тако и који је призван као слободњак, роб је Христов. Купљени сте скупо; не будите робови људима. Сваки, браћо, у чему је призван, у ономе нека остане пред Богом.


У време оно, познавши Исуса људи из земље Генисаретске, послаше по свој оној околини, и донесоше му све болеснике. И мољаху га да се само дотакну скута од хаљине његове; и који се дотакоше оздравише. Тада приступише Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи: зашто ученици твоји преступају предање старих? Јер не умивају руке своје када хљеб једу. А он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповијест Божију за предање своје? Јер Бог заповједи говорећи: Поштуј оца и матер; и који ружи оца или матер смрћу да умре. А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: прилог је оно чиме бих ти ја могао помоћи; може и да не поштује оца свога и матер. И укидосте заповијест Божију за предање своје. Лицемјери, добро је за вас пророковао Исаија говорећи: приближава ми се народ овај устима својим и уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене. Но узалуд ме поштују учећи наукама и заповијестима људским. И дозвавши народ, рече им: Слушајте и разумијте. Не скрнави човјека што улази у уста: него што излази из уста оно скрнави човјека.


Ако вам се ова порука допада подржите наш рејтинг кликом на банер:

Царство небеско је слично горушичином зрну и квасцу (Мт.13,31-36). Мало горушичино зрно нараста у велики жбун; квасац прожима све тесто и чини га ускислим. Ту се, са једне стране, даје слика Цркве, која се на почетку састојала само од апостола и неколико других лица, да би, затим, разрасла и прожела читаво човечанство. Са друге стране, ту се даје слика духовног живота сваког човека. Прво његово зрно је намера и решење на богоугађање ради спасења, вером у Господа Спаситеља. Ма колико да је јака, та решеност личи на малу тачку. У почетку она обухвата само свест и самоделатност. Из тога се, затим, развија сва делатност духовног живота. Сама у себи она се размножава, јача у покретима и снази, а душу почиње да прожима у свим њеним моћима: у уму, вољи и осећањима. Она их испуњава собом и духом својим чини их нараслим. Она прожима и сав састав људске природе - и тело и душу и дух, у коме се и зачиње.