Субота Страстне Седмице

Рука Господња дође нада ме, и Господ ме изведе у духу, и постави ме усред поља, које беше пуно кости. И проведе ме покрај њих унаоколо, и гле, беше их врло много у пољу, и гле, беху врло суве. И рече ми: Сине човечји, хоће ли оживети ове кости? А ја рекох: Господе Господе, Ти знаш. Тада ми рече: Пророкуј за те кости, и кажи им: Сухе кости, чујте реч Господњу. Овако говори Господ Господ овим костима: Гле, ја ћу метнути у вас дух, и оживећете. И метнућу на вас жиле, и обложићу вас месом, и навући ћу на вас кожу, и метнућу у вас дух, и оживећете, и познаћете да сам ја Господ. Тада стадох пророковати, како ми се заповеди; а кад пророковах, наста глас, и гле потрес, и кости се прибираху свака ка својој кости. И погледах, и гле, по њима изиђоше жиле и месо, и озго се кожа навуче; али духа не беше у њима. Тада ми рече: Пророкуј духу, пророкуј, сине човечји, и реци духу: Овако вели Господ Господ: Од четири ветра дођи, душе, и дуни на ове побијене да оживе. И пророковах, како ми се заповеди, и уђе у њих дух, и оживеше, и стадоше на ноге, беше војска врло велика. Тада ми рече: Сине човечји, ове су кости сав дом Израиљев; гле, говоре: Посахнуше кости наше и прође надање наше, пропадосмо. Зато пророкуј, и кажи им: Овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу отворити гробове ваше, и извешћу вас из гробова ваших, народе мој, и довешћу вас у земљу Израиљеву. И познаћете да сам ја Господ, кад отворим гробове ваше, и изведем вас из гробова ваших, народе мој. И метнућу дух свој у вас да оживите, и населићу вас у вашој земљи, и познаћете да ја говорим и чиним, говори Господ.

На Лит.

15 Паримија Велике Суботе, у којима су сабрани најважнији старозаветни праобрази и пророчанства о спасењу људи кроз Страдања и Васкрсење Исуса Христа.

I . Књига Постања (I, 1—13)

У почетку створи Бог небо и земљу. А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом. И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост. И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме. И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први. Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде. И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако. А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други. Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако. И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро. Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако. И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро. И би вече и би јутро, дан трећи.

II . Књига пророка Исаије (LX, 1—16)

Устани, свијетли се, јер дође светлост твоја, и слава Господња обасја те. Јер, гле, мрак ће покрити земљу и тама народе; а тебе ће обасјати Господ и слава Његова показаће се над тобом. И народи ће доћи к виделу твом и ка светлости која ће те обасјати. Подигни очи своје унаоколо, и види: сви се скупљају и иду к теби, синови ће твоји из далека доћи и кћери твоје носиће се у наручју. Тада ћеш видети, и обрадоваћеш се, и срце ће ти се удивити и раширити, јер ће се к теби окренути мноштво морско и сила народа доћи ће к теби. Мноштво камила прекрилиће те, дромедари из Мадијана и Ефе; сви из Саве доћи ће, злато и кад донеће, и славу Господњу јављаће. Сва стада кидарска скупиће се к теби, овнови навајотски биће ти за потребу; принесени на олтару мом биће угодни, и дом славе своје прославићу. Ко су оно што лете као облаци и као голубови на прозоре своје? Острва ће ме чекати и прве лађе тарсиске, да довезу синове твоје из далека, и с њима сребро њихово и злато њихово, имену Господа Бога твог и Свеца Израиљевог, јер те прослави. И туђини ће сазидати зидове твоје, и цареви њихови служиће ти; јер у гневу свом ударих те, а по милости својој помиловаћу те. И твоја ће врата бити свагда отворена, неће се затворити ни дању ни ноћу, да ти се доведе сила народа, и цареви њихови да се доведу. Јер народ и царство, које ти не би служило, погинуће, такви ће се народи сасвим затрти. Слава ливанска теби ће доћи, јела, брест и шимшир, да украсе место светиње моје да би прославио место ногу својих. И синови оних који су те мучили доћи ће к теби клањајући се, и сви који те презираше падаће к стопалима ногу твојих, и зваће те градом Господњим, Сионом Свеца Израиљевог. Што си био остављен и мрзак тако да нико није пролазио кроза те, место тога ћу ти учинити вечну славу, и весеље од колена до колена. Јер ћеш млеко народа сати, и сисе царске дојићеш, и познаћеш да сам ја Господ Спаситељ твој и Избавитељ твој, Силни Јаковљев.

III . Књига Изласка (XII, 1—11)

Рече Господ Мојсеју и Арону у земљи египатској говорећи: Овај месец да вам је почетак месецима, да вам је први месец у години. Кажите свему збору Израиљевом и реците: Десетог дана овог месеца сваки нека узме јагње или јаре, по породицама, по једно на дом; Ако ли је дом мали за јагње или јаре, нека узме к себи суседа, који му је најближи, с онолико душа колико треба да могу појести јагње или јаре. А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите. И чувајте га до четрнаестог дана овог месеца, а тада савколики збор Израиљев нека га закоље увече. И нека узму крви од њега и покропе оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести. И нека једу месо исте ноћи, на ватри печено, с хлебом пресним и са зељем горким нека једу. Немојте јести сирово ни у води кувано, него на ватри печено, с главом и с ногама и с дробом. И ништа немојте оставити до јутра; ако ли би шта остало до јутра, спалите на ватри. А овако једите: опасани, обућа да вам је на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи.

IV . Књига пророка Јоне (I, 1—16; II, 1—11; III, 1—10; IV, 1—11)

Дође реч Господња Јони, сину Аматијевом говорећи: Устани, иди у Ниневију град велики, и проповедај против њега, јер изађе злоћа њихова преда ме. А Јона уста да бежи у Тарсис од Господа, и сишав у Јопу нађе лађу која иђаше у Тарсис и платив возарину уђе у њу да отиде с њима у Тарсис од Господа. Али Господ подиже велик ветар на мору, и поста велика бура на мору да мишљаху да ће се разбити лађа. И лађари уплашивши се призиваху сваки свог бога, и бацаху шта беше у лађи у море да би била лакша; а Јона беше сишао на дно лађи, и легав спаваше тврдо. А управитељ од лађе приступи к њему и рече му: Шта ти спаваш! Устани, призивај Бога свог, не би ли нас се опоменуо Бог да не погинемо. Потом рекоше један другом: Ходите, да бацимо жреб да видимо са кога дође на нас ово зло. И бацише жреб, и паде жреб на Јону. Тада му рекоше: Кажи нам зашто дође ово зло на нас; које си радње? И одакле идеш? Из које си земље? И од кога си народа? А он им рече: Јеврејин сам, и бојим се Господа Бога небеског, који је створио море и суву земљу. Тада се врло уплашише људи, и рекоше му: Шта си учинио? Јер дознаше људи да бежи од Господа, јер им он каза. И рекоше му: Шта ћемо чинити с тобом, да би нам море утолило? Јер бура на мору биваше све већа. А он им рече: Узмите ме и баците ме у море, и море ће вам утолити, јер видим да је с мене дошла на вас ова велика бура. А људи стадоше веслати да би дошли ка крају; али не могаху, јер им бура на мору биваше све већа. Тада призваше Господа и рекоше: Молимо Ти се, Господе, да не погинемо ради душе овог човека, и немој метнути на нас крв праву, јер Ти, Господе, чиниш како хоћеш. Потом узеше Јону и бацише га у море, и преста бура на мору. Тада се побојаше они људи Господа врло, и принесоше жртву Господу и учинише завете. Али Господ заповеди, те велика риба прогута Јону; и Јона би у трбуху рибљем три дана и три ноћи. И замоли се Јона Господу Богу свом из трбуха рибљег, и рече: Завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и Ти чу глас мој. Јер си ме бацио у дубине, у срце мору, и вода ме оптече; све поплаве Твоје и вали Твоји прелазише преко мене. И рекох: Одбачен сам испред очију Твојих; али ћу још гледати свету цркву Твоју. Оптекоше ме воде до душе, бездана ме опколи, сита омота ми се око главе. Сиђох до крајева горских, преворнице земаљске нада мном су довека; али Ти извади живот мој из јаме, Господе Боже мој. Кад нестајаше душа моја у мени, поменух Господа, и молитва моја дође к Теби, у свету цркву Твоју. Који држе лажне таштине, остављају своју милост. А ја ћу Ти гласом захвалним принети жртву, испунити што сам заветовао; спасење је у Господа. И Господ заповеди риби, те избљува Јону на земљу. И дође реч Господња Јони други пут говорећи: Устани, и иди у Ниневију град велики, и проповедај му оно што ти ја кажем. И устав Јона отиде у Ниневију по речи Господњој; а Ниневија беше град врло велик, три дана хода. И Јона поче ићи по граду један дан хода, и проповеда и рече: Јоште четрдесет дана, па ће Ниневија пропасти. И Ниневљани повероваше Богу, и огласише пост, и обукоше се у кострет од највећег до најмањег. Јер кад дође та реч до цара ниневијског, он уста са свог престола, и скиде са себе своје одело, и обуче се у кострет и седе у пепео. И прогласи се и каза се по Ниневији по заповести царевој и кнезова његових говорећи: Људи и стока, говеда и овце да не окусе ништа, ни да пасу ни да пију воде. Него и људи и стока да се покрију кострећу, и да призивају Бога јако, и да се врати сваки са свог злог пута и од неправде која му је у руку. Ко зна, еда се поврати и раскаје Бог и поврати се од љутог гнева свог, те не изгинемо. И Бог виде дела њихова, где се вратише са злог пута свог; и раскаја се Бог ода зла које рече да им учини, и не учини. А Јони би врло недраго, и расрди се. И помоли се Господу и рече: Господе! Не рекох ли то кад још бејах у својој земљи? Зато хтедох пре побећи у Тарсис; јер знах да си Ти Бог милостив и жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и кајеш се ода зла. Сада Господе, узми душу моју од мене, јер ми је боље умрети него живети. А Господ рече: Је ли добро што се срдиш? И Јона изиђе из града, и седе с истока граду и начини онде колибу, и сеђаше под њом у хладу да види шта ће бити од града. А Господ Бог заповеди, те узрасте тиква над Јоном да му буде сен над главом да му помогне у муци његовој; и Јона се обрадова тикви веома. Потом заповеди Бог, те дође црв у зору сутрадан, и подгризе тикву, те усахну. И кад ограну сунце, посла Бог сув источни ветар; и сунце стаде жећи Јону по глави тако да обамираше и пожеле да умре говорећи: Боље ми је умрети него живети. А Бог рече Јони: Је ли добро што се срдиш тикве ради? А он рече: Добро је што се срдим до смрти. А Господ му рече: Теби је жао тикве, око које се ниси трудио, и које ниси одгајио, него једну ноћ узрасте а другу ноћ пропаде. А мени да не буде жао Ниневије, великог града, у коме има више од сто и двадесет хиљада људи који још не знају шта је десно шта ли лево, и много стоке?

V . Књига Исуса Навина (V, 10—15)

Синови Израиљеви стојећи у логору у Галгалу, славише Пасху четрнаестог дана оног месеца увече у пољу јерихонском. И сутрадан после пасхе једоше од жита оне земље хлебове пресне и зрна пржена, исти дан. И преста мана сутрадан, пошто једоше жито оне земље, и већ више нису имали мане синови Израиљеви, него једоше од рода земље хананске оне године. И кад Исус беше код Јерихона, подиже очи своје и погледа, а то човек стоји према њему с голим мачем у руци. И приступи к Њему Исус и рече Му: Јеси ли наш или наших непријатеља? А Он рече: Нисам; него сам војвода војске Господње, сада дођох. А Исус паде ничице на земљу, и поклони се, и рече Му: Шта заповеда господар мој слузи свом? А војвода војске Господње рече Исусу: Изуј обућу с ногу својих, јер је место где стојиш свето. И учини Исус тако.

VI . Књига Изласка (XIII, 20—XIV, 31)

Отишавши синови Израиљеви из Сохота, стадоше у логор у Етаму, накрај пустиње. А Господ иђаше пред њима дању у ступу од облака водећи их путем, а ноћу у ступу од огња светлећи им, да би путовали дању и ноћу. И не уклањаше испред народа ступ од облака дању ни ступ од огња ноћу. И рече Господ Мојсеју говорећи: Кажи синовима Израиљевим нека савију и стану у логор пред Пи-Аирот између Мигдола и мора према Вел-Сефону; према њему нека стану у логор покрај мора. Јер ће Фараон рећи за синове Израиљеве: Зашли су у земљу, затворила их је пустиња. И учинићу да отврдне срце Фараону, те ће поћи у потеру за вама, и ја ћу се прославити на њему и на свој војсци његовој, и Египћани ће познати да сам ја Господ. И учинише тако. А кад би јављено цару египатском да је побегао народ, промени се срце Фараоново и слуга његових према народу, те рекоше: Шта учинисмо, те пустисмо Израиља да нам не служи? И упреже у кола своја, и узе народ свој са собом. И Господ учини те отврдну срце Фараону цару египатском, и пође у потеру за синовима Израиљевим, кад синови Израиљеви отидоше под руком високом. И теравши их Египћани стигоше их, сва кола Фараонова, коњици његови и војска његова, кад беху у логору на мору код Пи-Аирота према Вел-Сефону. И кад се приближи Фараон, подигоше синови Израиљеви очи своје а то Египћани иду за њима, и уплашише се врло, и повикаше синови Израиљеви ка Господу. И рекоше Мојсеју: Зар не беше гробова у Египту, него нас доведе да изгинемо у пустињи? Шта учини, те нас изведе из Египта. Нисмо ли ти говорили у Египту и рекли: Прођи нас се, нека служимо Египћанима? Јер би нам боље било служити Египћанима него изгинути у пустињи. А Мојсеј рече народу: Не бојте се, станите па гледајте како ће вас Господ избавити данас; јер Египћане које сте видели данас, нећете их никада више видети до века. Господ ће се бити за вас, а ви ћете ћутати. А Господ рече Мојсеју: Што вичеш к мени? Кажи синовима Израиљевим нека иду. А ти дигни штап свој и пружи руку своју на море, и расцепи га, па нека иду синови Израиљеви посред мора сувим. И гле, ја ћу учинити да отврдне срце Египћанима, те ће поћи за њима; и прославићу се на Фараону и на свој војсци његовој, на колима његовим и на коњицима његовим. И Египћани ће познати да сам ја Господ, кад се прославим на Фараону, на колима његовим и на коњицима његовим. И подиже се анђео Господњи, који иђаше пред војском израиљском, и отиде им за леђа; и подиже се ступ од облака испред њих, и стаде им за леђа. И дошав међу војску египатску и војску израиљску беше оним облак мрачан а овим светљаше по ноћи, те не приступише једни другима целу ноћ. И пружи Мојсеј руку своју на море, а Господ узби море ветром источним, који јако дуваше целу ноћ, и осуши море, и вода се раступи. И пођоше синови Израиљеви посред мора сувим, и вода им стајаше као зид с десне стране и с леве стране. И Египћани терајући их пођоше за њима посред мора, сви коњи Фараонови, кола и коњици његови. А у стражу јутарњу погледа Господ на војску египатску из ступа од огња и облака, и смете војску египатску. И побаца точкове колима њиховим, те их једва вуцијаху. Тада рекоше Египћани: Бежимо од Израиља, јер се Господ бије за њих с Египћанима. А Господ рече Мојсеју: Пружи руку своју на море, нека се врати вода на Египћане, на кола њихова и на коњике њихове. И Мојсеј пружи руку своју на море, и дође опет море на силу своју пред зору, а Египћани нагоше бежати према мору; и Господ баци Египћане усред мора. А вративши се вода потопи кола и коњике са свом војском Фараоновом, што их год беше пошло за њима у море, и не оста од њих ниједан. И синови Израиљеви иђаху посред мора сувим; и стајаше им вода као зид с десне стране и с леве стране. И избави Господ Израиља у онај дан из руку египатских; и виде Израиљ мртве Египћане на брегу морском. И виде Израиљ силу велику, коју показа Господ на Египћанима, и народ се побоја Господа, и верова Господу и Мојсеју слузи Његовом.

Тада запева Мојсеј и синови Израиљеви песму ову Господу, и рекоше овако:

Појмо Господу – јер се славно прослави.
(припев на сваки стих: Појмо Господу – јер се славно прослави.)
коња и јахача потопи у море.
Помоћник и Покровитељ би мени на спасење;
Овај је Бог мој, и прославићу Га;
Бог оца мојега, и узвисићу Га.
Господ сатире ратове,
Господ је Име Њему.
Кола фараонова и војску његову врже у море;
изабране коњанике војводе
потопи у Црвено море.
Пучином покри их;
потонуше у дубину као камен.
Десница Твоја, Господе, прослави се у сили;
десна рука Твоја, Господе, разби непријатеље.
И мноштвом славе Твоје сатро си противнике;
послао си гњев Твој, и прогута их као трску.
И ветром јарости Твоје растави се вода;
сабише се воде као зид,
сабише се и таласи усред мора.
Рече непријатељ: Гонећи достигнућу (их),
разделићу плен, наситићу душу моју,
побићу мачем мојим, савладаће (их) рука моја.
Послао си ветар Твој, покри их море,
потонуше као олово у води великој.
Ко Ти је сличан међу боговима, Господе?
Ко Ти је подобан, Прослављени у светима,
Диван у слави, Који чини чудеса.
Пружио си десницу Твоју,
и прогута их земља.
Водио си правдом Твојом народ Твој овај,
којега си избавио;
утешио си (га) моћју Твојом за стан свети Твој.
Чуше незнабошци, и разгњевише се;
муке захватише житеље Филистеје.
Тада похиташе вође Едомске,
и кнезови Моавски; спопаде их страх,
уздрхташе сви становници Ханански.
Спопаде их страх и трепет,
величином мишице Твоје окаменише се.
Докле не прође народ Твој, Господе;
докле не прође народ Твој овај, којега си стекао.
Увевши, засади их на гори наслеђа Твога,
у готово обиталиште Твоје,
које си изградио, Господе,
светињу, Господе, коју припремише руке Твоје.
Господ царује вековима, и на век, и још (више).
Јер уђе коњ фараонов са колима и јахачима у море,
и наведе на њих Господ воду морску;
а синови Израиљеви прођоше сувим посред мора.
Појмо Господу – јер се славно прослави.

VII . Књига пророка Софонија (III, 8—15)

Овако говори Господ: чекајте Ме, до дана кад ћу се подигнути на плен; јер је суд мој да саберем народе и покупим царства, да излијем на њих гнев свој, сву жестину јарости своје, јер ће огањ ревности моје прождрети сву земљу. Јер ћу тада променити народима усне, те ће бити чисте, да би сви призивали име Господње и служили Му сложним раменима. Испреко река хуских који се мени моле, расејани моји, донеће ми даре. Тада се нећеш више стидети ни једног од својих дела, којима си ми згрешио; јер ћу онда узети из тебе оне који се хвале славом твојом, и нећеш се више величати на светој гори мојој. И оставићу у теби народ невољан и сиромашан, и они ће се уздати у име Господње. Остатак Израиљев неће чинити безакоња нити ће говорити лажи, нити ће се наћи у устима њиховим језик преваран; него ће пасти и лежати и неће бити никога да их плаши. Певај, кћери сионска; кликуј, Израиљу; радуј се и весели се из свега срца, кћери јерусалимска! Уклони Господ судове твоје, одврати непријатеље твоје; цар Израиљев Господ усред тебе је, нећеш се више бојати зла.

VIII . Трећа књига Царстава (XVII, 1, 8—23)

Дође реч Господња Илији говорећи: Устани, иди у Сарепту сидонску, и седи онде; ево заповедио сам онде жени удовици да те храни. И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше онде дрва; и он је дозва и рече јој: Донеси ми мало воде у суду да се напијем. И она пође да донесе; а он је викну и рече: Донеси ми и хлеба мало. А она рече: Тако да је жив Господ Бог твој, немам печеног хлеба до грст брашна у здели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину свом, да поједемо, па онда да умремо. А Илија рече јој: Не бој се, иди, зготови како си рекла; али умеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па после готови себи и сину свом. Јер овако вели Господ Бог Израиљев: Брашно се из зделе неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу. И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њен годину дана; Брашно се из зделе не потроши нити уља у крчагу неста по речи Господњој, коју рече преко Илије. А после тога разболе се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну. И она рече Илији: Шта је теби до мене, човече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина? А он јој рече: Дај ми сина свог. И узевши га из наручја њеног однесе га у горњу клет, где он сеђаше, и положи га на постељу своју. Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвелио уморивши јој сина? И пруживши се над дететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дете душа његова. И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дете душа његова, и оживе. А Илија узевши дете снесе га из горње клети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: Види, жив је твој син. А жена рече Илији: Сада знам да си човек Божји и да је реч Господња у твојим устима истина.

IX . Књига пророка Исаије (LXI, 10—11; LXIII, 1—5)

Да се обрадује душа моја Господу, јер ме обуче у хаљине спасења и плаштем правде огрте ме, као кад женик намести накит и као кад се невеста украси уресом својим. Јер као што из земље расте биље и у врту ниче шта се посеје, тако ће Господ Бог учинити да никне правда и похвала пред свим народима. Сиона ради нећу умукнути, и Јерусалима ради нећу се умирити, докле не изађе као светлост правда његова и спасење се његово разгори као свећа. Тада ће видети народи правду твоју и сви цареви славу твоју, и прозваћеш се новим именом, које ће уста Господња изрећи. И бићеш красан венац у руци Господњој и царска круна у руци Бога свог. Нећеш се више звати остављена, нити ће се земља твоја звати пустош, него ћеш се звати милина моја и земља твоја удата, јер ћеш бити мио Господу и земља ће твоја бити удата. Јер као што се момак жени девојком, тако ће се синови твоји оженити тобом; и како се радује женик невести, тако ће се теби радовати Бог твој.

X . Книга Постања (XXII, 1—18)

После речи ових, хтеде Бог окушати Авраама, па му рече: Аврааме! А он одговори: Ево ме. И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати. И сутрадан рано уставши Авраам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог. Трећи дан подигавши очи своје Авраам угледа место из далека. И рече Авраам момцима својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама. И узевши Авраам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно. Тада рече Исак Аврааму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву? А Авраам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно. А кад дођоше на место које му Бог каза, Авраам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва; и измахну Авраам руком својом и узе нож да закоље сина свог. Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Аврааме! Аврааме! А он рече: Ево ме. А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради. И Авраам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Авраам узе овна и спали га на жртву место сина свог. И назва Авраам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати. И анђео Господњи опет викну с неба Авраама. И рече: Собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог, заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих; И благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас Мој.

XI . Книга пророка Исаије (LXI, 1—9)

Дух је Господа Бога на мени, јер ме Господ помаза да јављам добре гласове кроткима, посла ме да завијем рањене у срцу, да огласим заробљенима слободу и сужњима да ће им се отворити тамница. Да огласим годину милости Господње и дан освете Бога нашег, да утешим све жалосне, да учиним жалоснима у Сиону и дам им накит место пепела, уље радости уместо жалости, одело за похвалу уместо духа тужног, да се прозову храстови правде, сад Господњи за славу Његову. И они ће сазидати давнашње пустолине, подигнуће старе развалине и поновиће градове пусте, што леже разваљени од много нараштаја. И туђини ће стајати и пасти стада ваша, и иностранци ће бити ваши орачи и виноградари. А ви ћете се звати свештеници Господњи, Слуге Бога нашег говориће вам се, благо народа јешћете и славом њиховом хвалићете се. За двоструку срамоту вашу, и што се певаше: Руг је део њихов, зато ће у земљи њиховој наследити двојином и имаће вечну радост. Јер ја Господ љубим правду и мрзим на грабеж са жртвом паљеницом, и даћу им плату уистину, и вечан завет учинићу с њима. И семе ће се њихово знати у народима и натражје њихово међу племенима; ко их год види познаће их да су семе које је благословио Господ. Веома ћу се радовати у Господу, и душа ће се моја веселити у Богу мом, јер ме обуче у хаљине спасења и плаштем правде огрте ме, као кад женик намести накит и као кад се невеста украси уресом својим.

XII . Четврта књига Царстава (IV, 8—37)

Једном иђаше Јелисеј кроз Сунам, а онде беше богата жена, која га устави да једе хлеба; и отада кад год пролажаше, навраћаше се к њој да једе хлеба. И она рече мужу свом: Гле, видим да је свет човек Божји овај што све пролази овуда. Да начинимо малу клет, и да му наместимо постељу и сто и столицу и свећњак, па кад дође к нама, нека се ту склони. Потом он дође једном онамо, и ушавши у клет почину онде. И рече момку свом Гијезију: Зови Сунамку. Он је дозва; и она стаде пред њим. И он рече Гијезију: Кажи јој: Ето стараш се за нас свакојако; шта хоћеш да ти учиним? Имаш ли шта да говорим цару или војводи? А она рече: Ја живим сред свог народа. А он рече: Шта бих јој дакле учинио? А Гијезије рече: Ето нема сина, а муж јој је стар. А он рече: Зови је. И он је дозва, и она стаде на вратима. А он рече: До године у ово доба грлићеш сина. А она рече: Немој господару мој, човече Божји, немој варати слушкиње своје. И затрудне жена, и роди сина друге године у исто доба, као што јој рече Јелисеј. И дете одрасте. И једном изађе к оцу свом к жетеоцима; и рече оцу свом: Јаох глава, јаох глава! А он рече момку: Носи га матери. И он га узе и однесе матери његовој, и лежа на крилу њеном до подне, па умре. Тада отиде она горе, и намести га у постељу човека Божјег, и затворивши га изађе. Потом викну мужа свог и рече му: Пошљи ми једног момка и једну магарицу да отрчим до човека Божјег и да се вратим. А он рече: Зашто данас хоћеш да идеш к њему? Нити је младина ни субота. А она рече: Не брини се. И она осамаривши магарицу рече момку свом: Води и иди и немој застајати мене ради на путу докле ти не кажем. Тако пошавши дође човеку Божјем на гору кармилску. А кад је човек Божји угледа где иде к њему, рече Гијезију слузи свом: Ево Сунамке. Трчи сад пред њу и реци јој: Јеси ли здраво? Је ли здраво муж твој? Је ли здраво син твој? А она рече: Здраво смо. А кад дође к човеку Божјем на гору, загрли му ноге, а Гијезије приступи да је отера; али човек Божји рече: Остави је, јер јој је душа у јаду, а Господ сакри од мене и не јави ми. А она рече: Јесам ли искала сина од господара свог? Нисам ли казала: Немој ме варати? А он рече Гијезију: Опаши се и узми штап мој у руку, па иди; ако сретнеш кога, немој га поздрављати, и ако те ко поздрави, немој му одговарати, и метни мој штап на лице детету. А мати детиња рече: Тако да је жив Господ и тако да је жива душа твоја, нећу те се оставити. Тада он уста и пође за њом. А Гијезије отиде напред и метну штап на лице детету, али не би гласа ни осећаја. Тада се врати преда њ, и јави му говорећи: Не пробуди се дете. И Јелисеј уђе у кућу, и гле, дете мртво лежи на његовој постељи. И ушавши затвори се с дететом, и помоли се Господу. Потом стаде на постељу и леже на дете метнув уста своја на уста детету, и очи своје на очи његове, и дланове своје на његове дланове, и пружи се над њим, те се загреја тело детету. Потом уста, и пређе по кући једном тамо и једном амо, потом отиде опет и пружи се над дететом. И кихну дете седам пута, и отвори дете очи своје. Тада дозва Гијезија и рече му: Зови Сунамку. И он је дозва, те дође к њему. И он јој рече: И она ушавши паде к ногама његовим, и поклони му се до земље, и узевши сина свог отиде.

XIII . Књига пророка Исаије (LXIII, 11—19; LXIV, 1—5)

Овако говори Господ: где је Онај који их изведе из мора с пастиром стада свог? Где је Онај што метну усред њих Свети Дух свој? Који их води славном мишицом својом за десницу Мојсејеву? Који раздвоји воду пред њима, да стече себи вечно име? Који их води преко бездана као коња преко пустиње, да се не спотакоше? Дух Господњи води их тихо, као кад стока силази у долину; тако си водио свој народ да стечеш себи славно име. Погледај с неба, и види из стана светиње своје и славе своје, где је ревност Твоја и сила Твоја, мноштво милосрђа Твог и милости Твоје? Еда ли ће се мени устегнути? Ти си заиста Отац наш, ако и не зна Авраам за нас, и Израиљ нас не познаје; Ти си, Господе, Отац наш, име Ти је, откако је века, Избавитељ наш. Зашто си нам дао да зађемо, Господе, с путева Твојих? Да нам отврдне срце да Те се не бојимо? Врати се ради слуга својих, ради племена наследства свог. Замало наследи народ светости Твоје; непријатељи наши погазише светињу Твоју. Постасмо као они којима ниси никада владао нити је призивано име Твоје над њима. О да би раздро небеса и сишао, да се растопе горе од Тебе, као што се на огњу разгори грање и вода узаври од огња, да име Твоје познају непријатељи Твоји и да народи дрхћу од Тебе. Кад си чинио страхоте којима се не надасмо, Ти си силазио, и горе се растапаху од Тебе. Откако је века не чу се, нити се ушима дозна, нити око виде Бога осим Тебе да би тако учинио онима који Га чекају. Милост ће срести твореће правду; и путеви ће се Твоји помињати.

XIV . Књига пророка Јеремије (XXXI, 31—34)

Овако говори Господ: Ево, иду дани кад ћу учинити с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет, не као онај завет, који учиних с оцима њиховим, кад их узех за руку да их изведем из земље египатске, јер онај завет мој они покварише, и Ја их пренебрегох, говори Господ. Него ово је завет што ћу учинити с домом Израиљевим после ових дана, говори Господ: метнућу завет свој у њих, и на срцу њиховом написаћу га, и бићу им Бог и они ће Ми бити народ. И неће више учити пријатељ пријатеља ни брат брата говорећи: Познајте Господа; јер ће Ме знати сви од малог до великог, говори Господ; јер ћу им опростити безакоња њихова, и грехе њихове нећу више помињати.

XV . Књига пророка Данила (III, 1—88)

Осамнаесте године начини Цар Навуходоносор златан лик, коме висина беше шездесет лаката, а ширина шест лаката; и намести га у пољу Дури у земљи вавилонској. И посла цар Навуходоносор да саберу кнезове, управитеље и војводе, старешине, ризничаре, судије, настојнике и све властеље земаљске, да дођу да се освети лик што га постави цар Навуходоносор. Тада се скупише кнезови, управитељи и војводе, старешине, ризничари, судије, настојници, и сви властељи земаљски, да се освети лик шта га постави цар Навуходоносор; и стадоше пред ликом што га постави Навуходоносор. А гласник повика гласно: Народи, племена и језици, вама се говори. Кад чујете рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, певање и свакојаке свирке, попадајте и поклоните се златном лику, који постави цар Навуходоносор. А ко не би пао и поклонио се, онај час биће бачен у пећ огњену ужарену. Зато сви народи како чуше рог, свирале, китаре, гусле, псалтире и свакојаке свирке, попадаше сви народи, племена и језици, и поклонише се златном лику који постави цар Навуходоносор. А неки Халдеји тај час дођоше и тужише Јевреје, и проговорише и рекоше цару Навуходоносору: Царе, да си жив до века! Ти си, царе, заповедио, сваки ко чује рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, и певање и свакојаке свирке, да падне и поклони се златном лику; а ко не би пао и поклонио се, да се баци у пећ огњену ужарену. А имају људи Јевреји, које си поставио над пословима земље вавилонске, Седрах, Мисах и Авденаго; ти људи, царе, не хају за те, не поштују твоје богове, и не клањају се златном лику, који си поставио. Тада Навуходоносор у гневу и љутини заповеди да доведу Седраха, Мисаха и Авденага. И доведоше те људе пред цара. Навуходоносор проговори и рече им: Је ли истина Седраше, Мисаше и Авденаго, да ви не служите мојим боговима и да се не клањате златном лику који поставих? Јесте ли дакле готови, кад чујете рог, свирале, китаре, гусле, псалтире и певање и свакојаке свирке, да паднете и поклоните се лику који начиних? Ако ли се не поклоните, онај час бићете бачени у пећ огњену ужарену; а који је бог што ће вас избавити из мојих руку? Одговорише Седрах, Мисах и Авденаго, и рекоше цару Навуходоносору: Није нам потребно да ти одговоримо на то. Ево, Бог наш, коме ми служимо, може нас избавити из пећи огњене ужарене; и избавиће нас из твојих руку царе. А и да не би, знај, царе, да боговима твојим нећемо служити нити ћемо се поклонити златном лику, који си поставио. Тада се Навуходоносор напуни гнева, и лице му се промени на Седраха, Мисаха и Авденага, и одговарајући заповеди да се ужари пећ седам пута већма него шта беше обичај. И заповеди најјачим људима што беху у војсци његовој да свежу Седраха, Мисаха и Авденага, и да их баце у пећ огњену ужарену. Тада свезаше оне људе у плаштима њиховим и у обући и под капама и у свему оделу њиховом, и бацише их у пећ огњену ужарену. Како заповест царева беше хитна и пећ врло ужарена, пламен огњени уби оне људе који бацаху Седраха, Мисаха и Авденага. А та три човека, Седрах, Мисах и Авденаго, падоше усред пећи огњене ужарене. И хођаху усред пламена појући Бога, и благосиљајући Господа. И ставши с њима Азарија помоли се овако, и отворивши уста своја усред огња рече:

Благословен си, Господе, Боже Отаца наших, и хваљено је и прослављено Име Твоје у векове. Јер си праведан у свему што си нам учинио; и сва дела Твоја су истинита, и прави су путеви Твоји, и сви судови Твоји истинити. И судове истине учинио си по свему што си навео на нас, и на град наш свети, град Отаца наших Јерусалим; јер си у истини и суду навео све ово на нас, заради грехова наших. Јер сагрешисмо, и безаконовасмо одступивши од Тебе, и огрешисмо се у свему, и заповести Твоје не послушасмо, нити одржасмо, нити сатворисмо, као што си нам заповедио, да нам добро буде. И све што си нам учинио, и све што си навео на нас, у истинском суду навео јеси; и предао си нас у руке непријатеља безаконих, најмрскијих одступника, и цару неправедном и злобнијем од свих на земљи. И сада, не можемо отворити уста своја; посрамљење и поруга настаде слугама Твојим, и онима који Тебе поштују. Немој нас, ипак, предати до краја, ради Имена Твога (светога); и немој раскинути завета Твога; и не удаљи милости Твоје од нас, ради Авраама љубљенога Твога, зарад Исака слуге Твога, и Израиља светога Твога. Којима си говорио рекавши да ћеш умножити семе њихово као звезде небеске, и као песак који је крај обале морске. Јер, Владико, смањисмо се већма од свих народа, и понижени смо по свој земљи данас, зарад грехова наших. И нема у време ово кнеза, ни пророка, ни вође; нити свеспаљенице, нити жртве, нити приноса, нити кађења; нити места да принесемо прве плодове пред Тобом, и да нађемо милост. Но душом скрушеном, и духом смирења (молимо), да (опет) примљени будемо. Као у свеспаљеници овнова и јунаца, и као у хиљадама јагњади ухрањене, тако нека буде жртва наша (благопримљена) пред Тобом данас, и да се изврши пред Тобом; јер нема постиђења онима који се уздају у Тебе. И сада, следујемо (Ти) свим срцем, и бојимо Те се, и тражимо лице Твоје; немој нас постидети. Него учини с нама по кротости Твојој, и по мноштву милости Твоје. Избави нас по чудесима Твојим, и дај славу Имену Твоме, Господе. И нека се постиде сви који чине зла слугама Твојим, и нека се посраме од сваке силе, и снаге, и моћ њихова нека се скрши. И нека познају да си Ти Господ, Бог Једини, славан над свом васељеном. И не престаше они који их гураху (у пећ), слуге цареве, распаљујући пећ нафтом, и смолом, и грањем, и лозом. И извијаше се пламен изнад пећи за четрдесет девет лаката; и обигра, и попали које нађе око пећи Халдејаца. А Анђео Господњи сиђе заједно са онима око Азарије у пећ, и одагна пламен огњени из пећи. И учини средину пећи као дах росе који лахори, и не дотаче их се огањ нимало, нити (их) ожалости, нити им досађиваше. Тада Тројица (Младића), као из уста једних, певаху хвалу и благосиљаху, и слављаху Бога у пећи, говорећи: Благословен си, Господе, Боже Отаца наших, и прехвални и прузнесени у векове. И благословено свето Име славе Твоје, и прехвално и преузнесено у векове. Благословен си у Храму свете славе Твоје, и прехвални и преузнесени у векове. Благословен си Који надгледаш бездане, Који седиш на Херувимима, и прехвални и преузнесени у векове. Благословен си ва престолу славе Царства Твога, и прехвални и преузнесени у векове. Благословен си на своду небескоме, и прехвални и преузнесени у векове.

Благословите, сва дела Господња, Господа;
певајте н преузносите Га у векове.
Благословите, Ангели Господњи, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, небеса Господња, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, све воде изнад небеса, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, све војске Господње, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, сунце и месец, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, звезде небеске, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, све кише и роса, Господа;
певајте и преузаосите Га у векове.
Благословите, сви ветрови, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, огањ и жега, Господа;
Певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, студен и врућина, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, росе и иње, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, мразеви и хладноће, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, слане и снегови, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, ноћи и дани, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, светлост и тама, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, муње и облаци, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Нека благосиља земља, Господа;
нека пева и преузноси Га у векове.
Благословите, горе и хумови, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, све што расте на земљи, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, извори, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, море и реке, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, китови и све што се креће
у водама, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, све птице небеске, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, звери и све животиње, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, синови људски, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Нека благослови, Израиљ, Господа;
нека пева и преузноси Га у векове.
Благословите, свештеници Господњи, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, слуге Господње, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, духови и душе праведних, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, преподобни и смирени срцем,
Господа; певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, Ананија, Азарија, и Мисаил, Господа;
певајте и преузносите Га у векове.
Благословите, Апостоли, Пророци, и Мученици
Господњи, Господа; певајте и преузносите Га у векове.
Благосиљамо Оца, и Сина, и Светога Духа, Господа; певамо и преузносимо Га у векове.
Хвалимо, благосиљамо, и клањамо се Господу, певајући и преузносећи Га у векове.