Понедељак Страстне Седмице

Године тридесете, месеца четвртог, петог дана, кад бејах међу робљем на реци Хевару, отворише се небеса, и видех виђења Божја. 2. Петог дана тог месеца, пете године заробљеништва цара Јоахина, 3. Би реч Господња Језекиљу сину Вузијевом, свештенику, у земљи халдејској на реци Хевару, и би нада мном рука Господња. 4. И видех, и гле, силан ветар долажаше са севера, и облак велики у њему, и светлост око њега, и огањ блистајући; 5. и усред њега као вид бљеска усред огња, и светлост у њему; и у средини као четири животиње. И овакав беше вид њихов: облик имаху као људски: 6. И у сваке беху четири лица, и четири крила у сваке; 7. И ноге им беху праве, и стопала им беху перната; и севаху као углађена бронза, и крила им беху лагана. 8. И руке им беху човечје под крилима на четири им стране, 9. и лица им беху на четири стране, састављена једно с другим; и не окретаху им се лица када иђаху, него свако иђаше у свом правцу. 10. И подобије лица их беше: лице човечје и лице лавово сдесна од четири, лице волујско слева од четири и лице орлово од четири. 11. (И лица им) и крила прострета изнад четири; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тело. И свако према лицу својем иђаше; 12. куда дух иђаше иђаху, и не окретаху се идући. 13. и посред животних појава попут огња горућег, као појава светиљки кружећих међу животињама, и светлост огња, и из огња излажаше као муња 14. И животиње трчаху и враћаху се као муња. 15. И видех - по један точак беше на земљи за сваку животињу према четири лица њихова. 16. Обличјем и направом беху точкови као боје хрисолитове, и сва четири беху једнака, и обличјем и направом беху као да је један точак у другом. 17. Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху. 18. нити се њихова леђа окретаху; и беху висока; и видех - леђа им беху пуни очију унаоколо у сва четири. 19. И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови. 20. Где беше облак, тамо беше и дух спреман да иде; иђаху и животиње, и подизаху се точкови према њима, јер дух животни беше у точковима.


Ово су имена синова Израиљевих, ушавших у Египат заједно са Јаковом, оцем својим, сваки са свим својим домом уђе: 2. Рувим, Симеон, Левиј, Јуда, 3. Исахар, Завулон и Вениамин, 4. Дан и Нефталим, Гад и Асир: Јосиф већ би у Египту. 5. Беше свих душа, произашавших од бедара Јаковљевих, седамдесет пет. 6. И Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај. 7. а синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, и напуни их се зeмља она. 8. Уста цар ини у Египту, који не знађаше Јосифа, 9. и рече народу својем: гле, народ синова Израиљевих је многобројан, и силнији од нас; 10. да га надмудримо, да се не множе, и кад настане рат да се не прикључе непријатељима нашим и не ударе на нас, и победивши нас, оду из земље (наше). 11. И поставише над њима настојнике, да их муче тешким пословима; подигоше утврђења фараону: Питом и Рамесес [и Он, који се још зове Илиопољ]. 12. Али коликогод да их изнуриваху, тим су се више множили и још више јачали. И гнушаху се Египћани синова Израиљевих. 13. и жестоко принуђиваху Египћани синове Израиљеве 14. и загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко принуђаваху. 15. и још заповеди цар египатски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сепфора, а другој Фуа, 16. и рече (им): кад порађате Јеврејке, и видите да је мушко, убијајте га, а кад буде женско, нек остане живо. 17. Убојаше се бабице Бога, и не учинише како им рече цар египатски, и остављаху мушку децу у животу. 18. Призва цар египатски бабице и рече им: зашто учинисте тако, зашто остављате мушку децу у животу? 19. Рекоше бабице фараону: нису жене јеврејске као жене египатске: порађају се пре него што к њима уђу бабице; и порађаху. 20. Добро твораше Бог бабицама, и народ се намножи и укрепи веома.


Беше човек у земљи Узу по имену Јов; и тај човек беше истинољубив, непорочан, праведан, Богопоштовалац, и уклањаше се ода сваког зла. 2. И роди му се седам синова и три кћери. 3. И имаше стоке седам хиљада оваца и три хиљада камила и пет стотина јармова волова и пет стотина магарица, и чељади веома много; и беше тај човек највећи од свих људи на истоку. 4. И синови његови састајаху се и даваху гозбе код куће, сваки свог дана, и слаху те позиваху три сестре своје да једу и пију с њима. 5. И кад би се обредили гозбом, пошиљаше Јов и освећиваше их, и устајући рано приношаше жртве паљенице према броју свих њих; јер говораше Јов: Може бити да су се огрешили синови моји и похулили на Бога у срцу свом. Тако чињаше Јов сваки пут. 6. А један дан дођоше синови Божји да стану пред Господом, а међу њих дође и Сотона. 7. И Господ рече Сотони: Од куда идеш? А Сотона одговори Господу и рече: Проходих земљу и обилазих. 8. И рече Господ Сотони: Јеси ли видео слугу мог Јова? Нема онаквог човека на земљи, истинољубива, непорочна, праведна, Богопоштоваоца, и уклањајућег се ода сваког зла. 9. А Сотона одговори Господу и рече: Еда ли се узалуд Јов боји Бога? 10. Ниси ли га Ти оградио и кућу његову и све што има свуда унаоколо? Дело руку његових благословио си, и стока се његова умножила на земљи. 11. Али пружи руку своју и дотакни се свега што има - хоће ли Те благословити? 12. А Господ рече Сотони: Ево, све што има нека је у твојој руци; само на њега не дижи руке своје. И отиде Сотона од Господа.