Четвртак треће седмице Великог Поста

Овако говори Господ: у то ће време за корен Јесејев, који ће бити застава народима, распитивати народи, и почивалиште Његово биће славно. 11. И тада ће Господ опет подигнути руку своју да задобије остатак народа свог, шта остане од асирске и од Мисира и од Патроса и од етиопске и од Елама и од Сенара и од Емата и од острва морских. 12. И подигнуће заставу народима и прогнане Израиљеве и расејане Јудине сабраће с четири краја земље, 13. И нестаће зависти Јефремове, и непријатељи Јудини истребиће се; Јефрем неће завидети Јуди, а Јуда неће злобити Јефрему. 14. Него ће сложно летети на плећа Филистејима к западу; заједно ће пленити народе источне; на Едомце и Моавце дигнуће руке своје, и синови Амонови биће им покорни. 15. И Господ ће пресушити залив мора мисирског, и махнуће руком својом сврх реке са силним ветром својим, и удариће је по седам кракова да се може прелазити у обући. 16. И биће пут остатку народа његовог, што остане од Асирске, као што је био Израиљу кад изађе из земље мисирске. 1. И рећи ћеш у оно време: Хвалим Те, Господе, јер си се био разгневио на ме, па се одвратио гнев Твој, и утешио си ме. 2. Гле, Бог је спасење моје, уздаћу се и нећу се бојати, јер ми је сила и песма Господ Бог, Он ми би Спаситељ.


Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске; 12. И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи. 13. Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његових с њима; 14. Они, и свакојаке звери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и шта се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и шта год лети и има крила, 15. Дође к Ноју у ковчег по двоје од сваког тела, у коме има жива душа, 16. Мушко и женско од сваког тела уђоше, као што беше Бог заповедио Ноју; па Господ затвори за њим. 17. И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље. 18. И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом. 19. И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под целим небом. 20. Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри. 21. Тада изгибе свако тело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звери и све што гамиже по земљи, и сви људи. 22. Све што имаше душу живу у носу, све што беше на сувом, помре. 23. И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу. 24. И стајаше вода поврх земље сто педесет дана. 1. А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду. 2. И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде. 3. И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана.


Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој. 2. Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти. 3. Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће. 4. Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава. 5. Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан. 6. Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље. 7. Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне. 8. Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће. 9. Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се. 10. Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће. 11. Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље. 12. Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе. 13. На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина. 14. Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли. 15. Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао. 16. Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех. 17. Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута. 18. Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је. 19. У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је. 20. Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа. 21. Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља. 22. Благослов Господњи обогаћава а без муке.

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

При многим речима не бива без гpеxa (Прич.10,19). Хришћани који су опрезни према себи сва чула називају прозорима душе. Уколико су они отворени, пропустиће унутрашњу топлоту да изађе напоље. Но, најшири отвор и најпространија врата, која у обиљу пропуштају ту топлоту, јесте језик коме се даје на вољу да говори колико и шта хоће. Колику штету пажњи и унутрашњем миру наносе сва чула заједно, толику наноси празнословље само, будући да се дотиче свих чула и чини да душа не види иако гледа, да не чује иако слуша и да не oceћa додир иако пипа. Што је за унутрашњи живот маштање, то је за спољашњи многословље. Ипак, многоглагољивост је погубнија, јер постаје стварност, и тиме задобија већу упечатљивост. Уз њу се лако привезују самоумишљеност, дрскост и самовољност - тј. разоритељи унутрашњег мира, који, слично бури, за собом остављају безосећајност и заслепљеност. И како је, после овога, могуће избећи грех при многословљу?