Среда 35. по Духовдану

Љубљени, ако нас срце наше не осуђује, смјелост имамо пред Богом; 22. И што год иштемо, примамо од њега, јер заповијести његове држимо и чинимо што је угодно њему. 23. А ово је заповијест његова: да вјерујемо у име Сина његова Исуса Христа, и да љубимо једни друге као што нам је дао заповијест. 24. И онај који држи заповијести његове у њему пребива, и Он у њему. И по томе знамо да Он пребива у нама, по Духу којега нам је дао. 1. Љубљени, не вјерујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су лажни пророци изишли у свијет. 2. По овоме распознавајте Духа Божијег: Сваки дух који признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, од Бога је; 3. А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, није од Бога; и то је дух Антихриста, за којега сте чули да долази, и сада је већ у свијету. 4. Ви сте од Бога, дјечице, и побиједили сте их, јер је већи Онај који је у вама неголи који је у свијету. 5. Они су од свијета, зато говоре од свијета, и свијет их слуша. 6. Ми смо од Бога; који познаје Бога слуша нас, ко ји није од Бога не слуша нас. По овоме познајемо духа истине и духа обмане.


У вријеме оно, док говораше Исус ученицима Својим, дође Јуда, један од Дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем, послани од првосвештеника и књижевника и старјешина. 44. А издајник његов даде им знак говорећи: Кога цјеливам, онај је; ухватите га и одведите стражарно. 45. И дошавши, одмах му приступи и рече: Здраво, Учитељу! И цјелива га. 46. А они ставише руке своје на њега и ухватише га. 47. А један од оних што стајаху ондје извади нож те удари слугу првосвештеничког и одсјече му ухо. 48. И одговарајући Исус рече им: Као на разбојника изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите. 49. Сваки дан сам био код вас у храму и учио, и не ухватисте ме. Али да се испуни Писмо. 50. И оставивши га, побјегоше сви. 51. А за њим иђаше неки младић огрнут платном по голом тијелу; и ухватише онога младића. 52. А он оставивши платно, го побјеже од њих. 53. И доведоше Исуса првосвештенику, и сабраше се код њега сви првосвештеници и књижевници и старјешине. 54. А Петар иђаше за њим издалека до у двориште првосвештеника, и сјеђаше са слугама, и гријаше се код огња. 55. А првосвештеници и сав Синедрион тражаху против Исуса свједочанства да га убију; и не нађоше. 56. Јер многи свједочаху лажно против њега и свједочанства не бијаху једнака. 57. И неки уставши свједочаху против њега лажно, говорећи: 58. Ми га чусмо гдје говори: Ја ћу развалити овај храм рукотворени, и за три дана саградити други, нерукотворени. 59. И ни ово свједочанство њихово не бијаше једнако. 60. И ставши првосвештеник на средину, запита Исуса, говорећи: Зар ништа не одговараш што ови против тебе свједоче? 61. А он ћуташе и ништа не одговараше. Опет га првосвештеник запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога? 62. А Исус рече: Ја сам тај; и видјећете Сина Човјечијега гдје сједи са десне стране Силе и долази на облацима небеским. 63. А првосвештеник раздрије хаљине своје, и рече: Шта нам више требају свједоци? 64. Чусте хулу на Бога. Шта вам се чини? А они га сви осудише да је заслужио смрт. 65. И почеше неки пљувати на њега и покривати му лице, и ударати га, и говорити му: Погоди нам ко те удари! И слуге га бијаху по образима. 66. И кад бијаше Петар доље у дворишту, дође једна од слушкиња првосвештеникових, 67. И видјевши Петра гдје се грије, погледа га и рече: И ти си био са Исусом Назарећанином. 68. А он се одрече говорећи: Не знам, нити разумијем шта ти говориш. И изиђе напоље у предње двориште, и пијетао запјева. 69. И видје га слушкиња опет, па поче говорити онима што стајаху ондје: Овај је од њих. 70. А он се опет одрицаше. И мало потом они што стајаху ондје рекоше Петру: Ваистину си од њих; јер си Галилејац, и говор ти је сличан. 71. А он се поче клети и заклињати: Не знам тога човјека о којем говорите. 72. И по други пут запјева пијетао. И сјети се Петар ријечи што му рече Исус: Прије но што пијетао два пута запјева, три пута ћеш ме се одрећи. И стаде плакати. 1. И одмах ујутру учинише вијеће првосвештеници са старјешинама и књижевницима, и сав Синедрион, и свезавши Исуса одведоше га и предадоше Пилату.

Пошто је помоћ нужна - тражи је. Ти кажеш: "Тражио сам, па није дата". Али, како се другима даје? Код Господа нема лицемерја које би га наводило на то да једном даје помоћ а другоме, без икаквог разлога, да не даје. Он је рад да је свима пружи, будући да је и сам жељан да дарује. Уколико некоме и ускраћује помоћ, узрок није у Њему него у ономе који тражи. Међу тим узроцима могу бити и такви које ми уопште не можемо докучити. Међутим, има и познатих узрока, који су свакоме понаособ видљиви. Један од таквих узрока - ако не и најглавнији - износи свети Јован: одсуство слободе, које произилази од прекора срца или гриже савести. Љубљени, говори он, ако нас срце наше не осуђује, слободу имамо пред Богом; и што год иштемо, примамо од Њeгa, јер заповести Његове држимо и чинимо што је угодно Њему (1.Јн.3, 21-22). Шта да додамо на ове речи?! Оне су саме по себи јасне. Који ће господар помагати неверном слузи, распикући и развратнику?! И зар ће нам Господ попуштати кад ми нећемо да му угађамо и да творимо Његове заповести; кад, може бити, и молитви прибегавамо само онда када је искрсла крајња нужда?!