Машенька
Broj poruka : 540
Points : 1042
Reputation : 0
Datum upisa : 05.03.2011
 | | Naslov: 20.7. (2.8.) - Пророка Илии. Uto Avg 02, 2011 3:01 am | |
| 20.7. (2.8.) - Пророка Илии.
Царств третиих чтение. [Глава 17.] | Бысть слово Господне ко Илии пророку, и рече ко Ахаву: жив Господь Бог сил, Бог Израилев, Емуже предстою днесь пред Ним, аще будет в лета сия роса, или дождь, аще не словесы уст моих. И бысть глагол Господень ко Илии глаголя: иди отсюду на восток, и скрыйся в потоце Хорафове, при реце Иорданове. И будет вода от потока и пиеши ю, и враном повелю питати тя тамо. И иде Илиа, и сотвори по глаголу Господню, и седе при потоце Хорафове, пред лицем Иордановым: и вранове приношаху ему хлебы заутра, и мяса к вечеру, и от потока пияше воду. И бысть по днех изсше поток, яко не бе дождя на землю. И бысть глагол Господень ко Илии глаголя: Востани и иди в Сарефту Сидонскую, и пребуди тамо: се бо заповедах жене вдовице препитати тя. И востав и иде в Сарефту Сидонскую, и прииде во врата града, и се тамо жена вдова собираше дрова, и возопи Илиа во след ея, и рече ей: принеси ми убо мало воды в сосуде да пию. И иде взяти воды. И возопи Илиа в след ея, и рече ей: приими убо мне и укрух хлеба в руце твоей, и да ям. И рече жена: жив Господь Бог мой, аще есть у мене опреснок, но разве елико горсть муки в водоносе, и мало елеа в чванце. И се аз собираю два поленца, и вниду и сотворю себе и чадом моим, и снемы, и умрем. И рече к ней Илиа: дерзай и вниди, и не сотвори по глаголу твоему: но сотвори мне оттуду опреснок мал прежде, и изнесеши ми: себе же и чадом твоим сотвориши последи. Яко тако глаголет Господь Бог Израилев: водонос муки не оскудеет, и чванец елеа не умалится, до дне, дондеже даст Господь дождь на землю. И иде жена, и сотвори по глаголу Илиину: и даде ему, и ядяше той, и та, и чада ея. И от того дне водонос муки не оскуде, и чванец елеа не умалися, по глаголу Господню, иже глагола рукою Илииною. И бысть по глаголех сих, и разболеся сын жены, госпожи дому, и бе болезнь его крепка зело, дондеже не оста в нем дух. И рече жена ко Илии: что мне и тебе человече Божий? Вшел еси ко мне воспомянути грехи моя, и уморити сына моего. И рече Илиа к жене: даждь ми сына твоего. И взят его от лона ея, и вознесе его в горницу, в нейже сам почиваше, и положи его на одре своем. И возопи Илиа ко Господу, и рече: увы мне, Господи, свидетелю вдовы, у неяже аз пребываю, Ты озлобил еси еже уморити сына ея. И дуну на отрочища трикраты, и призва Господа, и рече: Господи Боже мой, да возвратится убо душа отрочища сего вонь. И бысть тако. И возопи Илиа, и услыша Господь глас Илиин: и возвратися душа отрочища и оживе. И поят Илиа отрочища, и сведе и от горницы в дом, и даде и матере его. И рече Илиа к ней: виждь, яко жив есть сын твой. И рече жена ко Илии: се разумех, яко человек Божий еси ты, и глагол Господень во устех твоих истинен. | Дође реч Божја Илији Тесвићанину, и рече Ахаву: тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, овијех година неће бити росе ни дажда докле ја не речем. Потом дође њему ријеч Господња говорећи: Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану. И из онога потока пиј, а гавранима сам заповједио да те хране ондје. И он отиде и учини по ријечи Господњој, и отишав стани се код потока Хората, који је према Јордану. И ондје му гаврани доношаху хљеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше. Али послије годину дана пресахну поток, јер не бјеше дажда у земљи. Тада дође њему ријеч Господња говорећи: Устани, иди у Сарепту Сидонску, и сједи ондје; ево заповједио сам ондје жени удовици да те храни. И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше ондје дрва; и он је дозва и рече јој: донеси ми мало воде у суду да се напијем. И она пође да донесе; а он је викну и рече: донеси ми и хљеба мало. А она рече: тако да је жив Господ Бог твој, немам печена хљеба до грст брашна у здјели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину својему, да поједемо, па онда да умремо. А Илија јој рече: не бој се, иди, зготови како си рекла; али умијеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па послије готови себи и сину својему. Јер овако вели Господ Бог Израиљев: брашно се из здјеле неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу. И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њезин годину дана; Брашно се из здјеле не потроши нити уља у крчагу неста по ријечи Господњој, коју рече преко Илије. А послије тога разбоље се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну. И она рече Илији: шта је теби до мене, човјече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина? А он јој рече: дај ми сина својега. И узев га из наручја њезина однесе га у горњу клијет, гдје он сјеђаше, и положи га на постељу своју. Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвијелио уморивши јој сина? И пружив се над дјететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дијете душа његова. И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дијете душа његова, и оживје. А Илија узев дијете снесе га из горње клијети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: види, жив је твој син. А жена рече Илији: сада знам да си човјек Божји и да је ријеч Господња у твојим устима истина. |
Царств третиих чтение. [Главы 18 и 19.] | Бысть глагол Божий ко Илии Фесвитянину, в третие лето царства Ахавля, глаголя: иди и явися Ахаву, дам бо дождь на лице земли. И бысть яко виде Ахав Илию, и рече к нему: аще ты еси развращаяй Израиля? И рече Илиа: не развращаю аз израиля, но ты, и дом отца твоего, внегда остависте вы Господа Бога своего, и идосте в след Ваала. И ныне посли, и собери ко мне весь Израиль на гору Кармильскую, и пророки студныя Вааловы, ихже триста и пятьдесят, и пророк мерзких четыреста, ядущих трапезу Иезавелину. И по глаголу Илиину посла Ахав в весь Израиль, и собра вся пророки на гору Кармильскую, и приведе ко всем им Илию. И рече им Илиа: доколе вы храмлете на оба колена ваша? аще есть Господь Бог, идите в след Его: аще ли Ваал есть, то идите за ним. И не отвещаша ему людие словесе. И рече Илиа к людем: аз есмь остах пророк Господень един, и пророцы Вааловы, ихже триста и пятьдесят мужей, и пророков мерзких четыреста. И рече Илиа: дадите ми два юнца, да изберете себе единаго, и растешите и на уды, и возложите и на дрова, да не приложите огня. И аз растешу юнца другаго, и возложу на дрова, и огня не возгнещу. И да призовете имена богов ваших, и аз призову имя Господа Бога моего: и будет Бог, Иже аще послушает огнем, Той есть Бог. И отвещаша вси людие, и реша: добр глагол Илиин, иже глагола, да будет тако. И рече Илиа пророком студным: изберите себе юнца единаго, и сотворите вы прежде, яко вас есть множество, и призовите имена богов ваших, и огня не пригнещайте. И пояша юнца, и сотвориша тако. И призываху имя Ваалово от утра и до полудне, и реша: послушай нас, Ваале, послушай нас. И не бе гласа ни послушания: и рыскаху около жертвенннка, иже сотвориша сии. И бысть полудне, и поругася им Илиа Фесвитянин, и рече: зовите гласом великим, яко богу вашему непразднство есть: да еда что иное строит, или уснул есть, да убудите его. И зовяху гласом великим, и крояхуся по обычаю своему ножи, и мнози биша себе бичьми до пролития крове своея, и прорицаху: и бысть до вечера, яко быти время взыти жертве, и не бе гласа. И глагола Илиа к пророком студным, глаголя: отступите ныне, да и аз сотворю жертву мою. И отступиша тии, и умолкнуша. И рече Илиа к людем: приступите ко мне: и приступиша к нему вси людие. И прият Илиа дванадесять камений, по числу колен сынов Израилевых, якоже глагола ему Господь: Израиль будет имя твое. И созда камение во имя Господне, и исцели олтарь раскопанный. И сотвори море вмещающее две мере семене окрест олтаря: и воскладе полена на олтарь, иже сотвори, и растеса на уды всесожегаемое, и возложи на полена, и обыде олтарь. И рече Илиа: принесите ми четыри водоносы воды, и возливайте на всесожжение и на полена, и сотвориша тако. И рече: удвойте, и удвоиша. И рече: утройте, и утроиша. И прохождаше вода окрест олтаря, и море исполнися воды. И возопи Илиа на небо, и рече: Господи Боже Авраамов и Исааков и Иаковль, послушай мене, Господи, послушай мене днесь огнем: да разумеют вси людие сии, яко Ты еси един Господь Бог Израилев, и аз раб Твой, и Тебе ради сотворих дела сия вся: и Ты обрати сердца людей сих в след Тебе. И паде огнь от Господа с небесе, и пояде всесожжения и полена, и камение и персть, и воду яже бе в мори, вся полиза огнь. И падоша вси людие на лицы своем, и реша: воистинну Господь Бог, Той есть Бог. И рече Илиа к людем: поимайте пророки Вааловы, да ни един скрыется от них. И яша их и веде я Илиа на поток Киссов, и ту их закла. И рече Илиа посем Ахавови: се глас хождения дождевнаго, впрязи колесницу твою, и сниди, да не постигнет тебе дождь. И взыде Илиа на Кармильскую гору, и преклонися на землю, и положи лице свое между коленома своима, и помолися ко Господу. И небо помрачися облаки и духом, и бысть дождь велий: и плачася Ахав, иде до Иезраеля. И рука Господня бысть на Илии: и стягнув чресла своя, тече пред Ахавом до Иезраеля. И возвести Ахав жене своей Иезавели вся, елика сотвори Илиа: и яко закла пророки ножем. И посла Иезавель ко Илии глаголя: утро в сей же час положу душу твою, якоже душу единаго от сих. И слыша и убояся Илиа, востав иде души ради своея, и прииде в Вирсавию землю Иудову, и остави отрочища своего тамо, и иде в пустыню дне путь. И пришед седе под смерчием, и проси души своей смерти, и рече: довлеет ми, Господи, приими убо душу мою от мене, яко несмь аз паче отец моих. И ляже, и успе под садом. И се ангел Господень коснуся ему, и рече ему: востани, яждь и пий. И воззрев Илиа, и се при возглавии его опреснок ячменный, и корчаг воды: и воста, и яде и пит, и обращься успе. И обращься ангел Господень вторицею, и коснуся ему, и рече ему: востани, яждь и пий, яко мног от тебе путь. И воста, и яде и пит: и иде в крепости яди тоя четыредесять дней, и четыредесять нощей, до горы Хоривския. И вниде тамо в пещеру, и вселися в ней. И се глагол Господень к нему, и рече ему Господь: что ты зде Илие? И рече Илиа: ревнуя поревновах по Господе Бозе Вседержители, яко оставиши Тя сынове Израилевы, и олтари Твоя раскопаша, и пророки Твоя оружием избиша, и остах аз един, и ищут души моея изъяти ю. И рече ангел: изыди утро, и стани в горе пред Господем: и се мимоидет Господь, и дух велий и крепок и разоряя горы, и сокрушая камение пред Господем: не в дусе Господь. И по дусе вихр, и не в вихре Господь. И по вихре огнь, и не во огни Господь: и по огни глас хлада тонка, и тамо Господь. И бысть яко услыша Илиа, покры лице свое милотию своею, и изыде, и ста при пещере. И се к нему бысть глас, и рече: что зде ты Илие? И рече Илиа: ревнуя поревновах по Господе Бозе Вседержители, яко оставиша завет Твой сынове Израилевы, и олтари Твоя раскопаша, и пророки Твоя избиша оружием, и остах аз един, и ищут души моея изъяти ю. И рече Господь к нему: иди, возвратися путем твоим, и пойдеши в путь пустыни Дамасковы, и помажеши Азаила на царство во Ассирии: и Ииуа сына Амессиина помажеши в царя Израилю, и Елиссеа сына Асафатова помажеши вместо себе пророка. | Дође реч Божја Илији Тесвићанину у трегу годину царствовања Ахавовог, говорећи: иди, покажи се Ахаву, и пустићу дажд на земљу. А кад видје Ахав Илију, рече му Ахав: јеси ли ти онај што несрећу доносиш на Израиља? А он рече: не доносим ја несреће на Израиља, него ти и дом оца твојега оставивши заповијести Господње и приставши за Валима. Него сада пошљи и сабери к мени свега Израиља на гору Кармилску, и четири стотине и педесет пророка Валовијех и четири стотине пророка из луга, који једу за столом Језавељиним. И посла Ахав к свијем синовима Израиљевијем, и сабра оне пророке на гору Кармилску. Тада приступи Илија ка свему народу и рече: докле ћете храмати на обје стране? Ако је Господ Бог, идите за њим; ако ли је Вал, идите за њим. Али народ не одговори му ни ријечи. А Илија рече народу: ја сам сам остао пророк Господњи; а пророка Валовијех има четири стотине и педесет. Дајте нам два јунца, и нека они изберу себи једнога, и нека га исијеку на комаде и метну на дрва, али огња да не подмећу; а ја ћу приготовити другога јунца, и метнућу га на дрва, али огња нећу подметати. Тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име Господње, па који се Бог одзове огњем онај нека је Бог. И сав народ одговори и рече: добро рече. Потом рече Илија пророцима Валовијем: изберите себи једнога јунца и приготовите га прво, јер је вас више; и призовите име богова својих, али огња не подмећите. И узеше јунца, којега им даде, и приготовише, и стадоше призивати име Валово од јутра до подне говорећи: Вале, услиши нас! Али ни кака гласа ни кога да одговори. И скакаху око олтара, који начинише. А кад би у подне, стаде им се ругати Илија говорећи: вичите већма: јер је он бог! ваљада се нешто замислио, или је у послу, или на путу, или може бити спава, да се пробуди. А они стадоше викати иза гласа, и парати се ножима и шилима по свом обичају, докле их крв не обли. А кад прође подне, стадоше пророковати докле дође вријеме да се принесе дар; али ни кака гласа ни кога да одговори, ни кога да чује. Тада рече Илија свему народу: приступите к мени. И приступи к њему сав народ. Тада он оправи олтар Господњи који бјеше разваљен. И узе Илија дванаест камена према броју племена синова Јакова, којему дође ријеч Господња говорећи: Израиљ ће ти бити име. И начини од тога камења олтар у име Господње, и око олтара ископа опкоп широк да би се могле посијати двије мјере жита. И намјести дрва, и јунца исјечена на комаде метну на дрва. И рече: напуните четири виједра воде, и излијте на жртву и на дрва. Па опет рече: учините још једном. И учинише још једном. Па опет рече: учините и трећом. И учинише трећом, Те вода потече око олтара, и напуни се опкоп воде. А кад би вријеме да се принесе жртва, приступи Илија пророк и рече: Господе Боже Аврамов, Исаков и Израиљев, нека данас познаду да си ти Бог у Израиљу и ја да сам твој слуга, и да сам по твојој ријечи учинио све ово. Услиши ме, Господе, услиши ме, да би познао овај народ да си ти Господе Бог, кад опет обратиш срца њихова. Тада паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи. А народ кад то видје сав попада ничице, и рекоше: Господ је Бог, Господ је Бог. Тада им рече Илија: похватајте те пророке Валове да ниједан не утече. И похваташе их, и Илија их одведе на поток Кисон, и покла их ондје. И рече Илија Ахаву: ево, уји велик дажд. Прежи и иди, да те не ухвати дажд. Попе се Илија на врх Кармила, и саже се к земљи и метну лице своје међу кољена своја. Утом се замрачи небо од облака и вјетра, и удари велик дажд. А Ахав сједавши на кола, заплака и отиде у Језраел. А рука Господња дође над Илију, и он опасавши се отрча пред Ахавом докле дође у Језраел. А Ахав приповједи Језавељи све што је учинио Илија и како је све пророке исјекао мачем. Тада Језавеља посла гласнике к Илији и поручи му: тако да учине богови и тако да додаду, ако сјутра у ово доба не учиним од тебе што је од којега год тијех. А он видећи то уста и отиде душе своје ради, и дође у Вирсавеју Јудину, и ондје остави момка својега. А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав сједе под смреку, и зажеље да умре, и рече: доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нијесам бољи од отаца својих. Потом леже и заспа под смреком. А гле, анђео такну га и рече му: устани, једи. А он погледа, и гле, чело главе му хљеб на угљену печен и крчаг воде. И једе и напи се, па леже опет. А анђео Господњи дође опет другом, и такну га говорећи: устани, једи, јер ти је пут далек. А он уставши једе и напи се; потом окријепив се онијем јелом иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божију Хорив. А ондје уђе у једну пећину и заноћи у њој; и гле, ријеч Господња дође му говорећи: шта ћеш ти ту, Илија? А он рече: ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завјет твој, твоје олтаре развалише, и пророке твоје побише мачем: а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму. А он рече: изиди и стани на гори пред Господом. И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак вјетар, који брда разваљиваше и стијене разламаше; али Господ не бјеше у вјетру; а иза вјетра дође трус; али Господ не бјеше у трусу; А иза труса дође огањ; али Господ не бјеше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак. А кад то чу Илија, заклони лице своје плаштем и изашав стаде на вратима од пећине. И гле, дође му глас говорећи: шта ћеш ти ту, Илија? А он рече: ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завјет твој, твоје олтаре развалише, и пророке твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже моју душу да ми је узму. Тада му рече Господ: иди, врати се својим путем у пустињу Дамаштанску, и кад дођеш помажи Азаила за цара над Сиријом. А Јуја сина Нимсијина помажи за цара над Израиљем, а Јелисија сина Сафатова из Авел-Меоле помажи за пророка мјесто себе. |
Царств четвертых чтение. [Глава 2.]
| Бысть во дни оны, обрете Илиа Елиссеа сына Асафатова, и той ораше волами. И иде Илиа к нему: и поверже Илиа милоть свою на нем, и остави Елиссей волы, и тече созади Илии, и служаше ему. И бысть егда взяту быти Илии Господем в вихре яко на небо: и идоста Илиа и Елиссей в Галгалы. Рече же Илиа к Елиссею: седи убо зде, яко Господь посла мя до Иордана. И рече Елиссей: жив Господь, и жива душа твоя, аще оставлю тебе. И поидоста оба, и пятьдесят мужей от сынов пророческих приидоша, и сташа прямо издалеча: оба же стаста при Иордане. И прият Илиа милоть свою, и свит ю, и порази ею воды: и разделися вода сюду и сюду, и преидоста оба по суху. И бысть яко преидоста и рече Илиа Елиссею: проси, что сотворю тебе, прежде даже не взят буду от тебе. И рече Елиссей: да будет убо дух иже в тебе, сугуб во мне. И рече Илиа: ожесточил еси просити: обаче аще увидиши мя вземлема от тебе, будет ти тако, аще ли же не увидиши, не будет. И бысть идущим им, и глаголющим, и се колесница огненна, и кони огненни, и раздели между обема. И взятся Илиа трусом, яко на небо. И Елиссей зряше, и той вопияше: отче, отче, колесница Израилева, и кони его, и не виде его ктому. И ятся Елиссей за ризы своя, и раздра я на двое. И взят милоть Илиину Елиссей, падшую верху его. И обратися Елиссей, и ста на брезе Иордана. И прият Елиссей милоть Илиину, падшую верху его, и удари воды, и не разделишася. И рече Елиссей: где убо есть Бог Илиин апфо? И удари Елиссей воды второе, и разделишася воды, и прейде по суху. | У дане оне, нађе Илија Јелисија сина Сафатова гдје оре; и идући мимо њ Илија баци на њ плашт свој. А Јелисије остави волове, и потрча за Илијом, и служаше му. А кад Господ шћаше узети Илију у вихору на небо, пођоше Илија и Јелисије из Галгала. Рече Илија Јелисију: остани ти ту, јер ме Господ шаље на Јордан. А он рече: тако жив био Господ и тако била жива твоја душа, нећу те оставити. Тако отидоше обојица. И педесет људи између синова пророчких отидоше и стадоше према њима издалека, а они обојица уставише се код Јордана. И узе Илија плашт свој, и савив га удари њим по води, а она се раступи тамо и амо, те пријеђоше обојица сухим. А кад пријеђоше, рече Илија Јелисију: ишти шта хоћеш да ти учиним, докле се нијесам узео од тебе. А Јелисије рече: да буду два дијела духа твојега у мене. А он му рече: заискао си тешку ствар; али ако ме видиш кад се узмем од тебе, биће ти тако; ако ли не видиш, неће бити. И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо. А Јелисије видећи то викаше: оче мој, оче мој! кола Израиљева и коњици његови! И не видје га више; потом узе хаљине своје и раздрије их на два комада. И подиже плашт Илијин, који бјеше спао с њега, и вратив се стаде на бријегу Јорданском. И узев плашт Илијин, који бјеше спао с њега, удари по води, и не раступи се. И рече Јелисије: гдје је Господ Бог Илијин? И удари Јелисије по води други пут, и раступи се вода тамо и амо, и пријеђе по сувом. |
| |
|
Kalendar
