Среда 33. по Духовдану

Љубљени, када Христос пострада за нас тијелом, и ви се том мисли наоружајте, јер ко пострада тијелом, престао је да гријеши, 2. Да остало вријеме живота у тијелу не живи више по жељама човјечијим, него по вољи Божијој. 3. Јер сте доста протеклог времена живота провели чинећи вољу незнабожаца док сте се одавали разврату, похотама, опијању, ждерању, пијанкама и богомрском идолопоклонству. 4. Зато се чуде што ви не трчите с њима у исту поплаву разврата, и хуле на вас. 5. Они ће дати одговор Ономе који је готов да суди живима и мртвима. 6. Зато је и мртвима проповиједано јеванђеље, да приме суд по човјеку тијелом, а да живе по Богу духом. 7. А свему се крај приближио. Будите, дакле, цјеломудрени и трезвени у молитвама. 8. А прије свега имајте истрајну љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво гријехова. 9. Будите гостољубиви међу собом без гунђања; 10. Сваки као што је примио благодатни дар, њиме служите једни другима, као добри управитељи разноврсне благодати Божије. 11. Ако неко говори, нека говори као ријечи Божије; ако неко служи, нека служи као по моћи коју Бог даје; да се у свему слави Бог кроз Исуса Христа, коме је слава и сила у вијекове вијекова. Амин.


У вријеме оно, приступи Исусу један од књижевника који слушаше садукеје како расправљају с Њим, па видјевши како им добро одговори, запита га: Која је заповијест прва од свију? 29. А Исус му одговори: Прва је заповијест од свију: Чуј Израиљу, Господ Бог наш је Господ једини; 30. И љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом. Ово је прва заповијест. 31. И друга је као и ова: Љуби ближњега својега као самога себе. Друге заповијести веће од ових нема. 32. И рече му књижевник: Добро, учитељу, право си казао да је Бог један, и нема другога осим њега. 33. И љубити њега свим срцем својим и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свију паљеница и жртава. 34. А Исус видјевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од Царства Божијега. И нико се више не усуди да га запита. 35. И одговоривши Исус рече учећи у храму: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов? 36. Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мојему: сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим. 37. Сам Давид, дакле, назива га Господом, па откуда му је син? И многи народ слушаше га радо.

Један од књижевника је упитао Господа: Која је прва заповест од свих? Господ је одговорио: Љyби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом. Ово је прва заповест. И друга је као и ова: Jby6u ближњега свога као самога себе. Друге заповести веће од ових нема (Мк. 12,30-31). И ово узимамо као допуну изображења лика скривеног човека срца. Освећење Господа је дух тог човека, љубав је душа, а све остале врлине су његови удови: једна је - рука, друга - нога, једна - око, ухо или језик. Напомињање овога је врло потребно, јер се понекад дешава да човек, сматрајући добра дела коначном врлином, мисли да више ништа није потребно, потпуно заборављајући на Господа и на љубав. Добра дела без вере и жеље да се Богу угоди - нису света, као уосталом ни неосвећени дом или соба без икона. Немајући у себи љубави, она су слична здању пуном беживотних статуа, које су уз то буђаве и одишу мемлом. Нека ово зна свако и нека се постара да, почевши у себи да зида новога човека, пред себе постави Господа, на коме нема никакве мане.