Понедељак 32. по Духовдану

Браћо моја, каква је корист, ако ко рече да има вјеру а дјела нема? Зар га може вјера спасти? 15. Ако ли брат или сестра голи буду, и оскудијевају у свакодневној храни, 16. И рече им који од вас: Идите с миром, гријте се, и наситите се, а не дате им што је потребно за тијело, каква је корист? 17. Тако и вјера, ако нема дјела, мртва је сама по себи. 18. Но неко ће рећи: Ти имаш вјеру, а ја имам дјела. Покажи ми вјеру твоју без дјела твојих, а ја ћу теби показати вјеру моју из дјела мојих. 19. Ти вјерујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи вјерују, и дрхте. 20. Али хоћеш ли да знаш, о човјече сујетни, да је вјера без дјела мртва? 21. Авраам, отац наш, не оправда ли се дјелима кад принесе Исака сина својега на жртвеник? 22. Видиш ли како је вјера садјејствовала дјелима његовим, и кроз дјела усавршила се вјера? 23. И испуни се Писмо које говори: Авраам повјерова Богу, и прими му се у правду, и пријатељ Божији назва се. 24. Видите ли, дакле, да се дјелима оправдава човјек, а не само вјером? 25. А слично и Рава блудница не оправда ли се дјелима када прими уходе, и изведе их другим путем? 26. Јер као што је тијело без духа мртво, тако је и вјера без дјела мртва.


У вријеме оно, кад излажаше Исус из Јерихона, он и ученици његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слијепи сјеђаше крај пута, просећи. 47. И чувши да је то Исус Назарећанин, стаде викати и говорити: Сине Давидов Исусе, помилуј ме! 48. И пријећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: Сине Давидов, помилуј ме! 49. И зауставивши се Исус рече: Позовите га! И зовнуше слијепога говорећи му: Не бој се, устани, зове те. 50. А он, збацивши са себе хаљину своју, устаде и дође Исусу. 51. И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слијепи му рече: Учитељу, да прогледам. 52. А Исус му рече: Иди, вјера твоја спасе те. И одмах прогледа, и отиде путем за Исусом.

Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасти? (Јак.2,14). Пут ка вери је покајање. А у покајању шта треба говорити? "Сагреших, али нећу више. Heћy више да грешим, нeгo ћy да живим по заповестима". Као што са стицањем вере покајање не престаје, већ је прати до краја, тако и решење - живети по заповестима - остаје на снази и при вери. Због чега онај који верује, уколико је вери пришао правим путем, тј. путем покајања, бива ревностан у испуњавању заповести и вршењу добрих дела? Па, вера му даје снажне побуде: она му пружа и благодатне силе кроз Свете Тајне. Тако вера садејствује делима (Јак.2,22). Опет, и дела усавршавају веру. Јер, док неко на делу не учини оно у шта је поверовао, дотле вера као да није вера. Она постаје очигледна само на делу. И не само очигледна, него постаје и снажнија. Дела дејствују повратно на веру и учвршћују је.