ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА
1. Треће обретеније главе светог Јована Крститеља. У VIII веку у време љутог иконоборства глава светог Јована би пренета у место Комане, место прогонства светог Јована Златоуста. Но када иконоборство преста, у време цара Михаила и патријарха Игњатија, 850. године чесна глава светог Јована би пренета у Цариград и тамо положена у придворној царској цркви (в. 7. јануар>; 24. фебруар ; 24. јун; 29. август; 23. септембар).
2. Свештеномученик Терапонт, епископ кипарски. Монах и подвижник на острву Кипру; удостојио се чина епископског, но у време гоњења Хришћана удостојио се још и већег венца, венца мученичког. Његово тело почивало је у једној цркви на Кипру. Када, у време цара Никифора године 806, ударише Агарјани на острво Кипар, јави се светитељ тутору те цркве, рече му да ће неверници напасти на Кипар, и нареди му да његове мошти пренесе у Цариград. Тутор то одмах и учини. Када лађа са ћивотом крете морем, диже се бура велика, но око лађе беше море тихо, и из ћивота се разлеваше мирис благоухани по целој лађи и унаоколо. Тада тутор отвори ћивот, и сви видеше га напуњеног миром, изливеним из моштију светитељских. Тим миром многи се болесници намазаше и оздравише. У Цариграду се сагради црква над моштима овим чудотворним, које продужише давати исцељења свима који с вером к њима притицаху. Благодаћу Божјом исцељаваху се од моштију светог Терапонта најтежи болесници од узетости, од рака, од крвотечења, од лудила, слепила, сухости, и од разних других мука.
3. Свети мученици Пасикрат, Валентион, Јулије и други. Војници римски; пострадали за Христа у Доростолу Македонском око 302. године. Када Пасикрату приђе брат његов Папијан, који одступи од Христа из страха, и поче га наговарати да се одрекне Христа и остане жив, одговори му свети Пасикрат: "Иди од мене, ти ми ниси брат!" Пасикрат и Валентион буду заједно посечени. Јулије свети рекне на суду: "Ја сам ветеран, двадесет шест година служио сам верно цару, па кад сам до сада био веран нижем, како сад да не будем веран вишем?" тј. Цару небеском. По том Никандар би изведен пред префекта Максима. Жена Никандрова храбраше свога мужа, да погине за Христа. "Глупа бабо," рече јој љутито Максим, "теби се хоће бољи муж!" Одговори му жена: "Ако ти тако мислиш о мени, нареди, нека мене сад погубе пре мога мужа!" С Никандром погине и Маркијан. Жена његова дође на губилиште носећи сина на рукама. Маркијан пољуби сина и помоли се Богу: "Господе свемоћни, старај се Ти о њему!" Потом беху посечени, и пређоше у царство Христово.
Терапонт блажени за Христа с' намучи,
Два небесна венца зато и получи:
Kao јерарх цркве и мученик смели;
Још му тело оста ко 'цвет неувели,
Да мирише свету и да цели болне,
Да радује верне, и теши невољне.
To Господ прослави прослављача Свога,
Пастира дивнога стада словенскога.
И то Господ створи, да се зна и збори,
Да смрт насилничка свеца не умори,
Но венцем га венча и име му јави
У обадве цркве бесмртно прослави.
Терапонте свети, Божји слављениче,
И за веру свету дични мучениче,
Рад љубави Божје помози и нама
Пред престолом вишњим твојим молитвама!
РАСУЂИВАЊЕ Неки неупућени људи више мисле o крају света него o крају свога живота, премда је јасно, да је за онога коме дође крај живота, дошао и крај света. Неки брат стојећи пред светим Серафимом Саровским, држао је непрестано у уму како ћe да упита светитеља o свршетку света. Св. Серафим прозре његову мисао и рекне му: „Радости моја! ти високо мислиш o убогом Серафиму: како ја могу знати кад ћe бити крај овоме свету и онај велики дан, у који ће Господ судити живим и мртвим и дати сваком по делима његовим! Нe, не, ово је мени немогуће знати!” Па кад светитељи нису знали, како ће знати грешници! И на што нам знати оно што сам Спаситељ није нашао за корисно да нам открије? Много је боље мислити да ће Нaшa смрт доћи пре краја света, него ли крај света пре наше смрти.
СОЗЕРЦАЊЕ Да созерцавам Бога Духа Светога у тајни Покајања и исповести и то:
1. како та благодат кад се косне срца покајникова — покајник види сву ругобу свога греха и сузама га мије.
2. како та благодат када се покајник исповеди улази у човека као
радост у жалосног, као нада у безнадежног.
БЕСЕДА о близини Судије
Гле, судија стоји пред вратима (Јаков 5, 9).
За један дан, брате, можеш задобити сву вечност. И за један дан, брате, можеш изгубити сву вечност. Дате су ти хиљаде дана на земљи, да се определиш за своје сопствено вечно спасење или за своју сопствену вечну пропаст. Но блажен по сто пута онај дан, у који се покајеш од свих својих нечистих дела, нечистих речи и нечистих мисли, и обратиш Богу с вапајем за милост! Тај дан вредеће ти више од хиљаде других дана.
Какав је тај блажени дан? То је дан самоосуде. Кад тај дан сване, човек, који је дотле осуђивао цео свет, погледа и наједанпут види себе као највећу мрљу на овом Божјем свету. И застиди се од Бога, и застиди се од сваког човека, и застиди се од сваке твари Божје у свету. И стид га почне пећи као огањ. И он онда признаје и исповеда: ваистину, ја сам највећа мрља на овом Божјем свету! ваистину, сви су људи бољи од мене? ваистину, све су твари чистије од мене! црњи сам од огорелог угарка, а ја сам досад мислио да сам бео! ружнији сам од жабе, а ја сам досад мислио да сам леп као ангел! Господе, Господе, Господе, смилуј се мени грешнику, и опери ме од кала греховнога, да колико-толико почнем личити на Твоје творење!
Не чекај, брате, не чекај да тај блажени дан покајања сам дође! Ти сам ухвати чврсто први дан који ти долази у сусрет и реци: ти си тај мој блажени дан којим ћу купити вечни живот! Не чекај, брате, не чекај, јер гле: судија стоји пред вратима! Тај судија је Господ Живи, који те је и створио и сва твоја безакоња до сада видео и избројао. За дан за два може те Он повући на суд где нећеш имати ни речи оправдања. Граби дан! Граби дан за покајање! Граби дан док тебе није смрт уграбила! Гле, судија стоји пред вратима!
О Господе страшни и праведни, продужи грешнику дане док се не покаје. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Архимандрит ЈУСТИН Поповић
ЖИТИЈА СВЕТИХ 25. МАЈ
ТРЕЋЕ ОБРЕТЕЊЕ ЧЕСНЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА[1] Чесна глава Светог Јована Крститеља бејаше пре много година сакривена на свештеном месту. Сада би по указању Божјем једном свештенику пронађена у једном сребрном кивотићу. "У осмом веку, у време љутог иконоборства, глава Светог Крститеља беше пренета у место Комане у Кападокији, место прогонства светог Јована Златоуста. Но сада, када иконоборство преста, у време цара Михаила и патријарха Игњатија, 850. године, чесна глава Светог Јована би пренета у Цариград и тамо положена у придворној царској цркви. Преподобни Теодор Студит (који се слави 11. новембра) одржао је дивну похвалу у част овог трећег обретења чесне главе Светог Крститеља. Изгледа да је света Глава Претече и Крститеља Господњег била и у његовом студитском манастиру.
СПОМЕН СВЕТОГ МУЧЕНИКА КЕЛЕСТИНА Пострадао за Христа гвожђем испробадан.
СПОМЕН СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА ТЕРАПОНТА, ЕПИСКОПА КИПАРСКОГ Овај свети Терапонт[2] беше монах, и би удостојен епископског чина на острву Кипру[3]. У време гоњења хришћана од стране незнабожаца[4] он јуначки пострада за свету веру и доби венац мученички од Господа Христа. Његове свете мошти најпре почиваху на Кипру и чињаху чудеса, но затим бише пренете у Цариград, и то са следећег разлога: када Агарјани, по попуштењу Божјем, у време цара Никифора године 806. пустошаху многе источне покрајине и одвођаху људе у ропство, они се приближише и острву Кипру са намером да с њим учине оно што и са осталим покрајинама. Тада се свети Терапонт јави црквењаку своје цркве и рече му: Иди брзо, узми моје мошти и носи их у Цариград, јер непријатељи крста Христовог хоће да дођу на ово острво и да га опустоше; реци о томе и осталим хришћанима да се склоне одавде пре најезде агарјанске.
Црквењак одмах обавести хришћане о овом светитељевом јављању и наређењу. Они се брзо спремише за пут, а начинише и нови кивот, положише у њега чесне мошти светог Терапонта и, узевши их са собом, укрцаше се у лађу и кренуше на пут. Када већи део пута превалише, и већ се приближаваху Цариграду, настаде бура на мору, од које се сви уплашише и узнемирише. Тада из кивота светитељевог стаде излазити диван и јак мирис као неки танак облак, и напуни не само лађу него се разли и по мору на три стадије око лађе, и одмах се бура утиша од тог предивног и неисказаног миомира. А црквењак, који са великом љубављу чуваше чесне мошти светитељеве, чу глас из кивота где га по имену зове. Чуше то и остали како свети Терапонт по имену зове чувара својих моштију. Тада сви са страхом и побожношћу приступише кивоту, желећи да виде светитељеве мошти. Завиривши у кивот, они угледаше где миомирисно миро тече из чесних моштију свештеномученикових, и испуни сав кивот. Онда хришћани који беху на лађи, захватаху то миро у стаклене судове, и са вером се помазиваху њиме на исцељење душа и тела својих.
Стигавши у Цариград, они положише мироточиве мошти светог свештеномученика Терапонта у цркви Пресвете Богородице. То би 806. године, за царовања Никифора I. После неког времена, због многих чудеса која биваху од тих чесних моштију, хришћани подигоше засебан храм у име светог свештеномученика Терапонта, и у њега пренеше и положише свете мошти угодника Божјег.
Од многобројних чудеса, учињених светим Терапонтом, мало их је записано. Овде ћемо навести нека. Један човек, по рођењу Талијан а по имену Флорин, који паћаше од легиона нечистих духова, избави се од ђаволског насиља моштима светог мученика Терапонта и врати се дому свом потпуно здрав. И он казиваше како виде неки танан дим, врло мирисан, где излази из мученикова кивота, и легион, не могући подносити тај миомир, побеже као да га неко бије и гони.
Анастасије, житељ града Виксиније, много година имао је суху руку, која му висијаше из рамена као мртва и неупотребљива. Дошавши у цркву светог Терапонта, он доби исцељење уочи Богојављења: јер му рука очврсну и постаде здрава, као и друга, и он пред свима узе исцељеном руком суд и напуни га освећеном водом. Видећи то, сви присутни прославише Бога, прослављеног у светом угоднику свом Терапонту.
Неки човек, по имену Георгије, десетар у војсци, пакошћу ђавољом лице му беше окренуто уназад, и беше слеп на једно око. Молећи се на мучениковом гробу, тај Георгије брзо доби исцељење: јер се лице његово поврати на своје старо место и око му прогледа. И Георгије узнесе велику благодарност своме бесплатном лекару.
Неки узет човек Теодор би донет у цркву светог Терапонта. Задремавши, Теодору се у сну јави свети Терапонт дајући му хлеб и чашу вина. Узевши то из светитељевих руку, он се одмах пробуди и осети у себи снагу и потпуно оздрављење, па устаде са одра славећи Господа Христа и светог мученика Његовог, и говорећи: О, како лако и брзо, свети оче Терапонте, ти исцељујеш сваку болест!
Родитељи донесоше у храм светог Терапонта своју девојчицу, која се беше родила са сраслим ногама, повијеним уназад и прираслим уз тело. Када родитељи са сузама узнесоше молитву за њу крај светитељевих моштију, девојчици одмах ноге оздравише, одвојише се и исправише, и она стаде лако ходити. И одрасте девојчица ходећи и славећи Бога.
Жена нека, по имену Марија, доби на телу свом неизлечиву болест звану рак. Тешко болесна, и изгубивши наду на оздрављење, она прибеже светом Терапонту са усрдном молитвом крај светог кивота његовог, и доби брзо и потпуно исцељење.
Друга нека жена, седам година болесна од крвотечења, прибеже са вером к светом Терапонту, и чим се дотаче само његовог кивота, одмах јој престаде крв тећи, и она се здрава врати кући својој.
Опет жена нека, која паћаше од водене болести, дође у храм к моштима светог Терапонта. Задремавши, она у сну виде како јој свети мученик маже неком машћу болесно место на телу. Тргнувши се из сна, она виде где јој је из болесног места истекло много гноја. И осети да је потпуно оздравила.
Војник Стефан, из јерменске војске, силно страдаше телом: беше згрчен и ка земљи повијен; од исте такве болести паћаше и други војник, по имену Теодор. Када они обојица са вером и молитвом прибегоше к чесним моштима светог Терапонта, они потпуно оздравише.
Један губавац дође на светитељев гроб, и молитвама светитељевим очисти се од губе, и узнесе благодарност Богу.
Један учењак који на грудима имађаше опасан и велики оток, када крај светитељевог кивота у молитви задрема, он виде како му светитељ меће фластер на оток. Пробудивши се из сна, он осети да му је много лакше, а кроз један дан његове болести потпуно нестаде, и он отиде здрав, хвалећи Бога.
И друге премноге болести и премноги недузи исцељаваху се од помазивања миром, које излажаше из чесних моштију угодника Божјег Терапонта; тим миром се и ђаволи изгоњаху из људи, и смртни болесници враћаху у живот, - молитвама светог свештеномученика Терапонта, а благодаћу Господа нашег Исуса Христа, коме слава вавек, амин.
СТРАДАЊЕ СВЕТИХ МУЧЕНИКА ПАСИКРАТА И ВАЛЕНТИОНА И ЊИХОВИХ ДРУГОВА Мученици Христови Пасикрат и Валентион беху из града Доростола Македонског, римски војници, али хришћани. Пасикрату беше 22 године, а Валентиону 30 година; обојица млади, али зрели духом. Видећи како се идолопоклоници клањају камењу, а слабији хришћани беже и крију се, они, запаљени светом ревношћу, смело и отворено објавише да су хришћани. И величајући јединог истинитог Бога - Господа Христа, они проклињаху бездахне идоле. Зато их идолопоклоници ухватише, и на суд пред епарха изведоше. Епарх их примораваше да принесу жртву идолима, али свети исповедници нипошто не хтедоше. Како тамо стајаше идол Аполонов, свети Пасикрат му приђе, пљуну му у лице, и рече: Овакво поштовање приличи оваквом богу.
Због тога их у тешке ланце оковаше, и у тамницу вргоше. А војници Христови се радоваху овим ланцима као златним царским накитима, јер се удостојише да их носе за Христа. Потом их опет изведоше на суд пред епарха. И када утом приђе светом Пасикрату брат његов Папијан, који пре тога беше из страха одступио од Христа, и поче га наговарати да се одрекне Христа и остане жив, свети Пасикрат га одгурну и рече му: Иди од мене, ти ми ниси брат, пошто си одступио од вере Христове. - Затим свети Пасикрат сам приђе жртвенику, метну руку своју у огањ и рече епарху: Тело је смртно и огњем сагорева, но душа је бесмртна и не мари од видљивих мука.
Тада епарх упита и светог Валентиона, да ли се слаже са Пасикратом. Он изјави да је једних убеђења са њим, и да је готов на све муке за Христа Господа. Због тога обојица бише осуђени на посечење мачем. И кад мучитељеве слуге вођаху свете мученике на губилиште изван града, Пасикратова мајка иђаше за њима, соколећи сина свог да неустрашиво прими смрт за Господа Христа, јер се бојаше за њега да се не уплаши, пошто беше још млад. И на губилишту бише им отсечене свете главе. А мајка светог Пасикрата, радосна и весела, узе тела њихова и чесно их погребе, славећи Христа Бога.
Одмах затим настадоше подвизи другова Пасикратових, и то најпре светог Јулија. Упитан од судије: Је ли истина то што говоре о теби, Јулије? - свети Јулије одговори: Истина је, ја сам хришћанин, и не желим да се издајем за другога. - Зар ти не знаш, настави судија, за указ царева, којим се наређује да се боговима приносе жртве? - Јулије одговори: Знам; али, ја сам хришћанин, и не могу радити оно што ви хоћете; не доликује мени да се одрекнем Бога живог и истинитог. - Судија на то рече: Зар је то тако важна ствар: покадити тамјаном богове, и отићи? - Свети Јулије одговори судији: Не могу да нарушим заповест Божју. Ја сам ветеран, 26 година служио сам верно цару; па кад сам до сад био веран нижем како сад да не будем веран вишем, Цару Небеском, Богу, коме верно служим? - Судија онда стаде ласкаво говорити мученику о наградама које ће добити, ако само сада послуша. - Ни новци, ни ласке неће ме одвратити од Господа вечног, одговори исповедник. - Треба се покоравати законима, рече судија. - Ја страдам за вечне законе, одговори свети Јулије. - За оне ли што вам је прописао Распети? примети судија. Није паметно поштовати мртваца а не живе цареве. - Јулије одговори: Он је умро за грехове наше, да би нам даровао вечни живот; и Он је вечни Бог. - Судија рече: Послушај ме, принеси жртву, иначе ти изабираш себи смрт. - Ја изабирам ово, одговори свети исповедник: умрети привремено, да бих живео вечно. - Судија онда изрече смртну пресуду: Да буде лишен главе Јулије који се не покорава указима царева.
Када светог Јулија вођаху на губилиште, Исихије, војник и хришћанин, који се налазио под стражом, говораше мученику Јулију: "Молим те, Јулије, испуни с радошћу обећање своје, када будеш добио венац који Господ обећава исповедницима Својим. Сећај се и мене; ја идем за тобом; нарочито поздрави Пасикрата и Валентиона, слуге Божје, који пре нас одоше Господу добрим исповедањем". Јулије, целивајући Исихија; рече му: "Пожури да дођеш, брате; а жеље твоје услишене су од оних које ти поздрављаш". - Затим везаше очи Јулију, и он, приклањајући под мач главу своју рече: "Господе Исусе Христе! за Твоје име умирем; удостој примити душу моју у број светих". И служитељ му отсече главу. А после неколико дана свети Исахије са још двојицом прими мученичку смрт и венац.
Потом бише изведени на суд још два војника, Никандар и Маркијан, такође другови светог Пасикрата. Судија им рече: Ако ви нисте знали за указ царева који наређује да се приноее жртве боговима, онда испуните то сада. - Указ, одговори Никандар, односи се на оне који желе да приносе жртве; но ми смо хришћани и не можемо подлежати њему. - Судија на то рече: Зашто не бисте примили награду за своју заслугу? - Новци непоштења непријатни су за поштоваоце истинитог Бога, одговори Никандар. - Покади само тамјаном богове, рече судија. Никандар одговори: Хришћанин не може поштовати камење и дрвеће и заборавити на Бога, који је све створио из ничега и који може спасти мене и све који се надају на Њега. - Супруга светог Никандра говораше му: Господине мој, чувај се; немој се одрицати Господа нашег Исуса Христа; гледај у небо, и тамо ћеш угледати Њега коме треба да останеш веран. - Глупа женска главо, рече јој љутито судија, зашто желиш смрт своме мужу? - Зато, одговори она, да вечно живи у Бога и никада не умре. - Не, рече јој судија, теби се хоће здравији муж! - Ако ти тако мислиш о мени, одговори му жена, нареди, нека мене погубе за Христа пре мога мужа! - Судија нареди да је одведу у тамницу и затворе.
Онда се судија окрену Никандру и рече му да му даје још мало времена да размисли о вредности живота. Никандар му одговори да је он о томе већ довољно размислио и да ништа више не жели до спасења душе. - А ти шта велиш, Маркијане? упита судија Маркијана. - Исто што и мој ратни друг, одговори Маркијан. - Онда ћете обојица бити одведени у тамницу, рече судија, и несумњиво ћете бити осуђени на смрт.
Пссле двадесет дана опет их изведоше на суд пред истог судију, префекта Максима. И рече им префект: Доста је времена употребљено на саветовање, да бисте се покорили указу царева. - Речи твоје, одговори Маркијан, неће нас натерати да отступимо од вере и да се одрекнемо Бога. Он је присутан овде, и ми знамо куда нас Он зове. Не задржавај нас. Сада се вера наша усавршава у Христу. Шаљи нас што пре, да бисмо угледали Распетога. Ви Га нечистим устима ружите, а ми га поштујемо. - По жељи вашој ви ћете бити предани на смрт, рече префект. - Молимо те у име здравља царева, одговори Маркијан, свршавај с нама што пре. Мука се ми не бојимо, него желимо да се што пре испуни жеља наша. - Ја вас не гоним, рече Максим, него укази царева; ја сам невин у вашој крви. - Затим изрече смртну пресуду. Свети мученици Христови као једним устима рекоше: Буди срећан, човекољубиви судијо! - И с радошћу изађоше из суда.
За Никандром иђаху жена његова и Пинијан, брат мученика Пасикрата, који ношаше детенце, сина Никандровог. За Маркијаном иђаху сродници и жена његова. - Тешко мени јадној! викаше жена. Смилуј се на мене, господине мој! Погледај на милог синчића свог! Не одбацуј нас! - Маркијан, погледавши строго на њу, рече јој: Како је Сатана помрачио ум твој! Одлази од нас! Дај ми да довршим мученички подвиг! - Зотик хришћанин, придржавајући му руку, говораше: Буди чврст, господине брате! Ти вршиш добар подвиг. - Маркијан рече Зотику: Придржи моју жену. - И Зотик јој се нађе у помоћи.
Када стигоше на место погубљења, Маркијан позва к себи жену, пољуби је и рече јој: Иди с Богом; ти не можеш да гледаш на славни подвиг мучеништва; твоја мисао је узнемирена лукавим. - А љубећи синчића свог и гледајући у небо Маркијан говораше: Господе свемоћни, старај се Ти о њему! - Никандар се такође опрости са женом. Бог нека је с тобом! рече јој он. А она му с радошћу говораше: Десет година бејах без тебе у завичају, и сваки час сам желела да те видим; сада те видим и радујем се што одлазиш к животу; радујем се што постајем женом мученика.
После тога мученици Христови бише посечени, и одоше у светло царство многожељеног Господа свог.
Ови свети мученици, Словени, пострадаше 302. године.
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ОЛВИАНА У миру се упокојио у Господу своме.
________________________________________
НАПОМЕНЕ:
1. Прво и друго обретење чесне главе Светог Јована празнује се 24. фебруара, где се налазе опширно описани ти свети догађаји.
2. Овог светог Терапонта треба разликовати од истоимених Светитеља који се спомињу 14. и 27. маја.
3. Острво Кипар - у североисточном делу Средоземног Мора.
4. Реч је о Диоклецијановом гоњењу, који је царовао од 284. до 305. г.
Ако вам се ова порука допада подржите наш рејтинг кликом на банер: 
Prijem 
Kalendar
