Беседа о Страшном Суду - Свети Јован Шангајски

Danas je Nedelja o Strašnom Sudu, i prirodno je da govorimo o Strašnom Sudu i o znacima kraja sveta. Taj dan niko ne zna, zna ga samo Bog Otac, ali znaci njegovog približavanja su dati i u Jevandjelju, i u Otkrovenju sv. Ap. Jovana Bogoslova. Otkrovenje govori o dogadjajima kraja sveta i o Strašnom Sudu prvenstveno u vizijama i skriveno, ali su ga Sveti Oci objasnili, i postoji istinsko crkveno predanje, koje nam govori i o znacima približavanja kraja sveta, i o Strašnom Sudu.

Pred kraj sveta će na zemlji biti pometnje, ratova, gladi, zemljotresa.
Ljudi će stradati od straha, umiraće od očekivanja nevolja. To neće biti život, niti radost življenja, već mučno stanje otpadništva od života. Ali neće biti samo otpadništva od života, već i od vere, i Sin Čovečiji kada dodje hoće li naći veru na zemlji?
Ljudi će postati gordi, nezahvalni, odbacujući Božiji zakon: pored otpadništva od života biće i oskudica moralnog života. Dobro će se smanjivati, a zlo narastati.

O tom vremenu i govori sv. Ap. Jovan Bogoslov u svom Bogonadahnutom delu nazvanom Otkrovenje. On sam kaže da je “bio u Duhu”, što znači da je Sam Sveti Duh bio u njemu, kada su mu u različitim vizijama otkrivene sudbine Crkve i sveta, i zato to i jeste Božije Otkrovenje.
Sudbinu Crkve on predstavlja u liku žene, koja se u to vreme skriva u pustinji: ona se ne projavljuje u životu, kao danas u Rusiji.
U životu će rukovodeću ulogu imati one sile koje će pripremati antihristov dolazak. Antihrist će biti čovek, a ne ovaploćeni djavo. Reč “anti” znači “stari”, ili znači i “umesto”, ili “protiv”. Taj čovek želi da bude umesto Hrista, da zauzme Njegovo mesto i da ima ono što treba da ima Hristos. On želi da ima takvu vlast nad celim svetom.

I on će dobiti tu vlast pred sopstvenu pogibiju i pogibiju celog sveta. Imaće svog pomoćnika maga, koji će silom lažnih čudesa ispunjavati njegovu volju i ubijati one koji ne priznaju antihristovu vlast. Pre antihristove pogibije će se javiti dva pravednika, koji će ga razobličavati. Mag će ih ubiti i tri dana će njihova tela ležati nepogrebena, i biće delimično likovanje antihrista i svih njegovih slugu, i odjednom će ti pravednici vaskrsnuti, i sva antihristova vojska će biti u pometnji, i strahu, a sam antihrist će iznenada pasti mrtav, ubijen silom Duha.
Ali šta se zna o čoveku-antihristu? Njegovo tačno rodjenje je nepoznato. Otac je potpuno nepoznat, a majka je prividna devica. On će biti Jevrejin iz kolena Dana. Na to ukazuje to što je Jakov umirući rekao da će on u svom potomstvu imati “zmije pored puta koja će poraziti konja, i tada će konjanik pasti na ledja”. To je metaforična slika da će on delovati lukavo i zlo.

Jovan Bogoslov u Otkrovenju govori o spasenju sinova Izrailjevih, i da će se pred kraj sveta veliki broj Jevreja obratiti ka Hristu, ali u listi kolena koja se spasavaju nema kolena Dana. Antihrist će biti veoma uman i nadaren umećem obraćanja k ljudima. Biće takodje privlačan i mio. Filozof Vladimir Solovjev je mnogo radio na tome da predstavi dolazak i ličnost antihrista. On je pažljivo koristio sve materijale po tom pitanju i to ne samo svetootačke, već i muslimanske, i razradio je tako upečatljivu sliku.

U svetu će se pre antihristovog dolaska već pripremati sve za njegovu pojavu. “Tajna već deluje”, i sile koje spremaju njegovu pojavu, se pre svega bore protiv zakonske carske vlasti. Sv. Ap. Jovan kaže da “antihrist ne može da se pojavi dok ne bude odstranjen Zadržitelj”. Jovan Zlatoust objašnjava da je “zadržitelj” u stvari zakonska blagočestiva vlast.
Ta vlast se bori sa zlom. “Tajna” koja deluje u svetu, ne želi to, ne želi borbu sa zlom silom vlasti: naprotiv, ona želi vlast bezzakonja, i kada to ostvari, onda već ništa neće smetati pojavi antihrista. On ne samo da će biti uman i privlačan, već će biti i žalostiv, činiće milostinju i dobro, radi utvrdjivanja svoje vlasti. I kada je učvrsti toliko da ga ceo svet prizna, onda će otkriti svoje lice.

Za svoje sedište će izabrati Jerusalim, jer je upravo u njemu Spasitelj otkrio Svoje Božansko učenje i Svoju Ličnost, i ceo svet je bio prizvan na blaženstvo dobra i spasenja. Ali svet nije prihvatio Hrista i raspeo Ga je u Jerusalimu, a u vreme antihrista Jerusalim će postati glavni svetski grad, koji priznaje njegovu vlast.
Dostigavši vrhunac vlasti, antihrist će od ljudi zahtevati priznanje da je dostigao ono što nijedna ovozemaljska vlast i niko i nije mogao da dostigne, i zahtevaće poklonjenje sebi, kao višem biću, kao bogu.

V.Solovjev lepo opisuje karakter njegove delatnosti kao Vrhovnog vladara. On će svima činiti dobro, pod uslovom priznanja njegove vrhovne vlasti. Ostaviće mogućnost crkvenog života, dozvoliće njena Bogosluženja, obećavaće izgradnju predivnih hramova pod uslovom priznavanja njega kao “vrhovnog bića” i poklonjenja njemu. On će lično mrzeti Hrista. Živeće tom mržnjom i radovaće se odstupanju ljudi od Hrista i Crkve. Biće masovno otpadništvo od vere, pri čemu će prevariti i mnoge episkope koji će kao opravdanje ukazivati na blistav položaj Crkve.
Traženje kompromisa će biti karakteristično nastrojenje ljudi. Direktnost ispovedanja će nestati. Ljudi će opravdavati svoj pad, i ljupko zlo će podržavati takvo opšte nastrojenje, i ljudi će imati naviku odstupanja od istine i sladost kompromisa i greha.
Antihrist će sve dozvoliti ljudima, samo da bi se “pali poklonili njemu”. To nije nov odnos prema ljudima. Rimski imperatori su takodje bili spremni da daju slobodu hrišćanima, samo da bi ovi priznali njihovu božanstvenost i božansku vrhovnu vlast, i mučili su hrišćane samo znog toga što su ispovedali “Bogu Jednome se poklanjaj i Njemu Jedinome služi”.

Ceo svet će mu se pokoriti, i tada će on otkriti lice svoje mržnje prema Hristu i hrišćanstvu. Sveti Jovan Bogoslov kaže da će svi oni koji će mu se poklanjati imati znak na čelu i na desnici. Neizvesno je da li će to zaista biti znak na telu, ili je to slikoviti izraz toga da će ljudi i umom priznavati neophodnost poklonjenja antihristu i njihova volja će u potpunosti biti potčinjena njemu. U vreme te potpune – voljom i svešću – potčinjenosti celog sveta antihristu će se i pojaviti pomenuta dva pravednika koji će bez straha propovedati veru i razobličavati antihrista.
Sveto Pismo kaže da će se pred Spasitelejv dolazak pojaviti dva “svetilnika”, dve “plamene masline”, “dva pravednika”. Njih će antihrist ubiti magovom silom. Ko su ta dva pravednika? Prema crkvenom predanju, to su dva pravednika koji nisu okusuili smrt: prorok Ilija i prorok Enoh. Postoji proročanstvo da će ti pravednici ne okusivši smrt, okusiti je na tri dana, a potom će vaskrsnuti.

Njihova smrt će biti velika radost za antihrista i njegove sluge. Njihovo ustajanje posle tri dana će ih dovesti u stanje neizrecivog straha, pometnje. I tada će nastupiti kraj sveta.
Apostol Pavle kaže da je prvi svet bio stvoren iz vode i poginuo je od vode. “Iz vode” je takodje slika haosa fizičke mase, a pogibija je – vodom potopa. “A današnji svet se priprema za oganj”. “Zemlja i sva dela na njoj će izgoreti”. Sve stihije će se razbuktati. Ovaj današnji svet će poginuti u jednom trenu. U trenu će se sve promeniti.

I pojaviće se Znak Sina Božijeg – to jest znak Krsta. Ceo svet, koji se voljno potčinio antihristu će zaplakati. Antihrist je ubijen. To je kraj njegovog carstva, i borbe sa Hristom. Kraj i odgovor za ceo život, odgovor Istinitom Bogu.
Tada će se iz Palestinskih gora pojaviti Zavetni Kovčeg – prorok Jeremija je sakrio kovčeg i Sveti Oganj u dubokom bunaru. Kada su iz tog bunara uzeli vodu ona se zaprašila. Ali sam Kovčeg nisu našli.

Kada danas posmatramo na život, možemo da vidimo da se ispunjava sve predskazano o kraju sveta.
Ko je taj čovek-antihrist? Sveti Jovan Bogoslov nam slikovito daje njegovo ime 666, ali su svi pokušaji da se shvati to značenje bili uzaludni.
Život savremenog sveta nam daje dovoljno jasnu predstavu o mogućnosti njegovog sagorevanja, kada će se “razgoreti sve stihije”. Tu predstavu nam daje razlaganje atoma.

Kraj sveta ne označava njegovo uništenje, već izmenu. Sve će se odjednom izmeniti, u trenu oka. Mrtvi će vaskrsnuti u novim telima – svojim, ali obnovljenim, kao što je Spasitelj vaskrsao u Svom Telu, na njemu su bili tragovi rana od klinova i koplja, ali je ono posedovalo nove osobine i u tom smislu je bilo novo telo.
Nije jasno da li će to biti novo telo, ili ono kakvim je čovek stvoren.

I Gospod će se javiti sa slavom na oblaku. Kako ćemo Ga videti. Duhovnim vidom. I danas pravedni ljudi kada umiru vide ono što ne vide ostali ljudi oko njega.
Zatrubeće trube glasno i jasno. Zatrubeće u dušama i savestima. Sve će postati jasno u ljudskoj savesti.
Prorok Danilo, govoreći o Strašnom Sudu, kaže da je Starac Sudija na prestolu, a pred njim je ognjena reka. Oganj je – očišćujući element. Oganj spaljuje greh i više od toga – ukoliko se greh srodio sa samim čovekom, onda on spaljuje i samog čoveka.

Taj oganj će se razgoreti unutar samog čoveka: uvudevši Krst, jedni će se obradovati, a drugi će pasti u očajanje, pometnju, strah. Tako će se ljudi odmah podeliti: u jevandjelskoj priči pred Sudijom jedni će stati na desnu, a drugi na levu stranu – unutrašnja svest ih je razdvojila.
Samo stanje čovekove duše će ga odvojiti na ovu ili onu stranu, na desno ili na levo. Što je čovek svesnije i istrajnije težio da živi po Bogu, time će biti veća i njegova radost, kada čuje reči “dodjite k Meni, blagosloveni” i suprotno tome te reči će izazvati oganj straha i muke kod onih koji Ga nisu želeli, koji su Ga izbegavali i borili se i hulili na Njega tokom života.

Strašni Sud ne zna za svedoke ili protokolne zapise. Sve je zapisano u ljudskim dušama, i ti zapisi, te “knjige” se otvaraju. Sve postaje javno svima i samom sebi, stanje čovekove duše ga opredeljuje na desno ili na levo. Jedni odlaze u radost a drugi u užas.
Kada se otvore “knjige”, svima će postati jasno da se koreni svih poroka nalaze u čovekovoj duši. Eto naprimer – pijanica, bludnik, umrlo je njihovo telo i neko će pomisliti da je umro i greh. Ne, u duši je postojala sklonost, i duši je greh bio sladak.

I ukoliko se ona ne pokaje za taj greh, i ne oslobodi od njega, izaćiće na Strašni Sud sa tom istom željom grehovne sladosti i nikada neće zadovoljiti svoju želju. U njoj će biti stradanje mržnje i zlobe. To je adsko stanje.
“Geena ognjena” je unutrašnji oganj, to je plamen poroka, plamen nemoći i zlobe, i “tu će biti plač i škrgut zuba” nemoćne zlobe.