Среда шесте седмице Великог Поста

Овако говори Господ: Вичи из грла, не устежи се, подигни глас свој као труба, и објави народу мом безакоња његова и дому Јаковљевом грехе њихове, 2. Премда ме сваки дан траже и ради су знати путеве моје, као народ који твори правду и не оставља суд Бога свог; ишту од мене судове праведне, желе приближити се к Богу. 3. Зашто постисмо, веле, а Ти не погледа, мучисмо душе своје, а Ти не хте знати? Гле, кад постите, чините своју вољу и изгоните све шта вам је ко дужан. 4. Ето постите да се прете и свађате и да бијете песницом безбожно. Немојте постити тако као данас, да би се чуо горе глас ваш. 5. Такав ли је пост који изабрах да човек мучи душу своју један дан? Да савија главу своју као сита и да стере пода се кострет и пепео? То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу? 6. А није ли ово пост што изабрах: да развежеш свезе безбожности, да разрешиш ремење од бремена, да отпустиш потлачене, и да изломите сваки јарам? 7. Није ли да преламаш хлеб свој гладноме, и сиромахе прогнане да уведеш у кућу? Кад видиш голог, да га оденеш, и да се не кријеш од свог тела? 8. Тада ће синути видело твоје као зора, и здравље ће твоје брзо процвасти, и пред тобом ће ићи правда твоја, слава Господња биће ти задња стража. 9. Тада ћеш призивати, и Господ ће те чути; викаћеш, и рећи ће: Ево ме. Ако избациш између себе јарам и престанеш пружати прст и говорити зло; 10. И ако отвориш душу своју гладноме, и наситиш душу невољну; тада ће засјати у мраку видело твоје и тама ће твоја бити као подне. 11. Јер ће те Господ водити вазда, и ситиће душу твоју на суши, и кости твоје крепиће, и бићеш као врт заливен и као извор коме вода не пресише.

Изнесоше Јосифу браћа његова дарове које имаху код себе, и поклонише му се до земље. 27. А он их запита како су, и рече: Како је отац ваш стари, за кога ми говористе? Је ли јоште жив? 28. А они рекоше: Добро је слуга твој, отац наш; још је жив. И поклонише му се. 29. А он погледавши виде Венијамина брата свог, сина матере своје, и рече: Је ли вам то најмлађи брат ваш за ког ми говористе? И рече: Бог да ти буде милостив, синко! 30. А Јосифу гораше срце од љубави према брату свом, те брже потражи где ће плакати, и ушавши у једну собу плака онде. 31. После умив се изађе, и устежући се рече: Дајте јело. 1. Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: Изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој. 2. Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов. 3. И рече Јосиф браћи својој: Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега. 4. А Јосиф рече браћи својој: Приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, ког продадосте у Мисир. 5. А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег. 6. Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве. 7. А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим. 8. И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његовог и старешином над свом земљом мисирском. 9. Вратите се брже к оцу мом и кажите му: Овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати. 10. Седећеш у земљи гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и шта је год твоје. 11. И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и шта је год твоје. 12. А ето видите очима својим, и брат мој Венијамин својим очима, да вам ја из уста говорим. 13. Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и шта сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог. 14. Тада паде око врата Венијамину брату свом и плака. И Венијамин плака о врату његовом. 15. И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим. 16. И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: Дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовим;


Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља. 24. Поноситом и обесном име је подсмевач, који све ради бесно и охоло. 25. Лењивца убија жеља, јер руке његове неће да раде; 26. Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди. 27. Жртва је безбожничка гад, а камоли кад је приносе у греху? 28. Лажни сведок погинуће, а човек који слуша говориће свагда. 29. Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе. 30. Нема мудрости ни разума ни савета насупрот Богу. 31. Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење. 1. Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато. 2. Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио. 3. Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају. 4. Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.




Ако вам се ова порука допада подржите наш рејтинг кликом на банер:

Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

Узвикни, говори Господ светом пророку Илији, и не поштеди, изобличавајући безакоња мојих људи. А шта су урадили људи? Траже ме и желе да ми се приближе. Зар је то грех? Зар нису они то и дужни чинити? Да, јесу дужни. Међутим, они то не чине као што треба. Очекују да у томе успеју једино са постом, не бринући о делима правде и љубави. "И пост ми је пријатан,- говори Господ,- али само тада кад, смирујући своје тело, опраштају увреде, остављају дугове, хране гладне, бескућнике уводе у дом, одевају наге. Када све то буде пратило пост, моћи ће да ме траже и да ми се приближе": Тада ће синути видело твоје као зора... и слава Божија ће те обујмити; тада ћеш призвати и Господ ће те чути; викаћеш и рећи ће: Ево ме... И Господ ће те водити вазда (Ис.58,111).