Благовештење Пресветој Богородици

Благовештење Пресветој Богородици
25.3. (7.4.)

Изл. III, 1-8.

Дође Мојсеј на гору Божију Хорив. 2. И јави му се анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагорева. 3. И Мојсеј рече: Идем да видим ту утвару велику, зашто не сагорева купина. 4. А Господ кад га виде где иде да види, викну га Бог из купине, и рече: Мојсеју! Мојсеју! А он одговори: Ево ме. 5. А Бог рече: Не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља. 6. Још рече: Ја сам Бог оца твог, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсеј заклони лице своје, јер га страх беше гледати у Бога. 7. И рече Господ: Добро видех невољу народа свог у Египту, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку његову. 8. И сиђох да га избавим из руку египатских, и да га изведем из оне земље у земљу добру и пространу, у земљу где млеко и мед тече.

Исхода чтение. [Глава 3.]

Вниде Моисей в гору Божию Хорив: явися же ему ангел Господень в пламени огненне из купины, и виде, яко купина горяше огнем, и купина не сгараше. Рече же Моисей: прешед узрю видение великое сие, что яко не сгарает купина? Якоже виде Господь, яко приступает видети, призва его Господь, из купины глаголя: Моисее, Моисее. он же рече: что есть? И рече: не приближися семо. иззуй сапог от ногу твоею: место бо, на немже ты стоиши, земля свята есть. И рече ему: Аз есмь Бог отца твоего, Бог Авраамов, и Бог Исааков, и Бог Иаковль. отврати же Моисей лице свое, стыдяше бо ся зрети пред Богом. Рече же Господь к Моисею: видя видех озлобление людей Моих, иже во Египте, и вопль их услышах от насильствующих в делех. Вем бо болезнь их, и снидох еже изъяти их от руки египтян, и извести их от земли оныя, и ввести их в землю благу и многу, в землю точащу мед и млеко.

Прич. VIII, 22-30.

Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена. 23. Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље. 24. Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом. 25. Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила; 26. Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском; 27. Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом. 28. Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану; 29. Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи; 30. Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда.

Притчей чтение. [Глава 8.]

Господь созда мя начало путей Своих, в дела Своя: Прежде век основа мя в начале, прежде неже землю сотворити, и прежде неже бездны соделати, прежде неже произыти источником водным: Прежде неже горам водрузитися, прежде же всех холмов раждает мя. Господь сотвори страны и пустыни, и концы населены под небесем. Егда готовяше небо, с Ним бех: и егда отлучаше Себе престол на ветрех. Егда крепки творяше вышния облаки, и яко тверды полагаше источники поднебесныя: Внегда полагати морю предел его, и воды не мимоидут уст его, и крепки творяше основания земли, бех к Нему подобна. Аз бех, о нейже радовашеся, по вся же дни веселяхся пред лицем Его, на всяко время.

Пост. (28:11-17)

Изиђе Јаков од студенца заветног, и изиђе у Харан, и дође на једно место, и онде заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту. И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху; и гле, на врху стајаше Господ, и рече: Ја сам Господ Бог Аврама оца твог и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и семену твом; и семена ће твог бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом. И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним шта ти рекох. А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах. И уплаши се, и рече: Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.

Бытия чтение. [Глава 28.]

Изыде Иаков от студенца клятвеннаго, и иде в Харрань. И обрете место, и спа тамо. Зайде бо солнце: и взят от камения места того, и положи возглавие себе, и спа на месте оном, и сон виде: И се лествица утверждена на земли, eяже глава досязаше до небес, и ангели Божии восхождаху и низхождаху по ней. Господь же утверждашеся на ней, и рече: Аз Бог Авраамов отца твоего, и Бог Исааков, не бойся: земля, идеже ты спиши на ней, тебе дам ю и семени твоему. И будет семя твое яко песок земный, и распространится на море, и Ливу, и север, и на востоки: и возблагословятся о тебе вся колена земная, и о семени твоем. И се Аз с тобою сохраняяй тя на всяком пути, аможе аще пойдеши: и возвращу тя в землю сию, яко не имам тебе оставити, дондеже сотворити Ми вся, елика глаголах тебе. И воста Иаков от сна своего, и рече: яко eсть Господь на месте сем, аз же не ведех. И убояся, и рече: яко страшно место сие, несть сие, но дом Божий и сия врата небесная.

Јез. (43:27-44:4)

Овако говори Господ: Нека од осмог дана и после приносе свештеници на олтару жртве ваше паљенице и жртве ваше захвалне, и примићу вас, говори Господ Господ. И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она беху затворена. И рече ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отварају, и нико да не улази на њих, јер ће Господ Бог Израиљев ући на њих; и биће затворена. Као кнез ће сести на њима да једе хлеб; кроз трем од Еламских врата ће ући и истим путем изаћи. И одведе ме к северним вратима према дому; и видех, и гле, дом Господњи беше пун славе Господње.

Прoрочества Иезекиилева чтение. [Главы 43 и 44.]

Тако глаголет Господь: будет от дне осмаго и прочее, сотворят иереи на олтари всесожжения вашего, и прииму вы, глаголет Адонаи Господь. И обрати мя на путь врат святых внешних, зрящих на востоки, и сия бяху затворена. И рече Господь ко мне: врата сия затворена будут, и не отверзутся, и никтоже пройдет сквозе их, яко Господь Бог Израилев пройдет ими, и будут затворена. Яко Игумен сядет в них снести хлеб, по пути Еламских врат внидет, и по пути его изыдет. И введе мя по пути врат святых сущих к северу, прямо храму: и видех, и се исполнь славы храм Господень.

Прич. (9:1-11)

Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова; Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој. Посла девојке своје, те зове сврх висина градских: Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели: Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила. Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума. Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг. Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те. Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више. Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум. Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

Притчей чтение. [Глава 9.]

Премудрость созда себе дом, и утверди столпов седмь. Закла своя жертвенная, и раствори в чаши своей вино, и уготова свою трапезу. Посла своя рабы, созывающи с высоким проповеданием на чашу глаголющи: Иже есть безумен, да уклонится ко мне. И требующим ума рече: Приидите, ядите мой хлеб, и пийте вино, еже растворих вам. Оставите безумие, и живи будите, и взыщите разума, да поживете, и исправите разум в ведении. Наказуяй злыя, приимет себе безчестие: обличаяй же нечестиваго, опорочит себе, обличения бо нечестивому раны ему. Не обличай злых, да не возненавидят тебе: обличай премудра, и возлюбит тя. Даждь премудрому вину, и премудрший будет: сказуй праведному, и приложит приимати. Начало премудрости, страх Господень, и совет святых, разум. Разумети бо закон, помысла есть благаго: сим бо образом многое поживеши время, и приложатся тебе лета живота.

» Благовештење Пресветој Богородици - 25.3. (7.4.)
» Свети Теофан Затворник - Велики Четвртак и Благовештење Пресветој Богородици
» Служба Пресветој Богородици