„Отступка“ и „преступка“ у читањима редовних Јеванђеља током годишњег круга

…кад између недеље Свих Светих и недеље Митара и Фарисеја прође више од 32 недеље, онда има недеља и седмица, за које недостаје редовних еванђеља.

Редовних зачала недостаје двапут у години: 1) пред почетком читања редовних еванђеља по Луки, и 2) по прочитању свих зачала еванђеља по Луки.

1. Може недостати редовних зачала апостола и еванђеља за пет седмичних дана, који иду за недељом 17. по томе, што су за дане 17. седмице и означава (у службеном еванђељу) зачала из еванђеља по Луки, ипак се еванђеље по Луки не отпочиње пре, но тек од понедељника по Крстовудне, и никад пре. Ако, дакле, Пасха падне рано, нпр. 22. марта, то ће те године до суботе и недеље пред Крстовданом проћи 16. седмица и 17. недеља, тј. све оне седмице и недеље, за које су означени редовни апостоли и еванђеља (Еванђеље Матеја и Марка). Седамнаеста недеља биће недеља пред Крстовданом. Иза седамнаесте недеље, остаје пет дана до Крстовдана, за које нису означени редовни апостоли и еванђеља.

Истина да по »Сказанию« отпочиње читање св. еванђеља по Луки тек од понедељника по Крстовудне, али кад је пасхално слово А., онда пада 17. недеља 6. септ., а недеља 18. у недељу пред Крстовдан, 13. септ., кад се већ и сама седмична по 17. и недељна од 18. недеље почну читати. Према томе оно је правило у »Сказанию« опште, као што је речено за еванђ. столпове, да II почиње после св. Илије, III по Крстовудне, а IV у божићни пост. Иако је овде граница тачно и јасно одређена, ипак се ње не може строго придржавати. Тако да кад је пасхално слово А., онда почиње II столп 19. јула, дакле пре св. Илије; III столп 13. септ., дакле пре Крстовадне; а IV 8. новембра, дакле за 7 дана пре божићњег поста. Овај последњи столп IV почиње пре божићњег поста и онда, кад влада пасхално слово Б., В., Г., Е., и Ж. Па како је овде, тако је и код одредбе »Сказания«; и овде и онде хоће само да се каже, како бива обично и понајвише, а не како бива у ређим и изнимним случајевима.

2. Може недостати редовних зачала за оне седмице и недеље, које долазе иза недеље 32., па до недеље Митара и Фарисеја, јер се с 32. недељом свршују сва зачала еванђеља по Луки. У неке године од недеље Свих Светих, до недеље Митара и Фарисеја, могу да прођу 34., 35. и више недеља и седмица. Ако ти недостане редовних апостола и еванђеља за неке дане пред недељом Митара и Фарисеја, поврати се натраг и читај у те дане опет она редовна зачала, која си прочитао пре, и која треба да се читају пред недељом Митара и Фарисеја. Њих толико треба одбројати, колико ће ти бити довољно до недеље Митара и Фарисеја, тј. колико буде више дана преко 32. седмице. Ако, дакле, до недеље пред - и по Богојављењу има још непрочитаних редовних недељних еванђеља, онда читај у те две недеље два еванђеља, редовно и особито; а ако су дотле прочитана сва, онда у те две недеље читај само једном и то особито еванђеље. Таким начином почиње нов ред, који се свршује редовном зачалима 32. седмице. Тај повратак к прочитаном већ редовном апостолима и еванђељима, то одступање натраг, назова се у уставу отступка тј. одступање од правила - изузетак. (Тип. 7. јан. прво Зри!) Вишеречени указ типика о поновном читању једних и истих редовних зачала, односи се само на седмичне дане, а што се тиче недеља, ту нема нужде да се у недељу наново читају већ прочитана еванђеља, јер у години има I. недеља, у које се по уставу читају особита (нарочита) зачала, и кад се посве не читају редовна зачала; II. има недеља, у које се редовна зачала тох недеља читају само кад није отступка у тој години. У прве спада: 1. Недеља Праотаца. (Редовна зачала која падну у недељу Праотаца, осим 27., 28., 29. недеље, могу се читати у отступки. 2. Недеља пред Божићем. У друге спада: 1. Недеља по Божићу, 2. Недеља пред Богојављењем, 3. по Богојављењу. У те недеље чита редовно еванђеље, онда кад нема одступке. Ако и тој години има отступка, то се редовна зачала назначених недеља читају у недеље, које падну иза 32. недеље - до Митара и Фарисеја. Ако се деси отступка, наиме - кад један Ускрс падне рано (22. марта) и други доцкан, то и онда не може бити више од једне недеље, за коју не би достало редовних зачала побројаних недеља. У ту недељу одређено је да се чита по Мат. зач. 62., које се онда на свом месту не чита. У недељу 32. чита се зачало 62. еванђ. по Мат. о жени Хананејци, а у 33. чита се обично 32. недеље о Закхеју тј. Лука зач. 94. У друге недеље до недеље Митара и Фарисеја читају се редовна зачала гореозначених недеља. Ако нам нпр. треба еванђеља од недеље по Просвещении до недеље Митара и Фарисеја за 3 недеље, то ће се читати у прву недељу еванђеље 31. у другу 17., а у трећу 32. недеље; ако ли треба 4, онда читај 30., 31., 17., и 32. недеље.

При раној Пасхи (Ускрсу) текуће године при крају пасхалног круга читања појавиће се више од 33 седмице, тј. недостајаће зачала указатеља.

При позној Пасхи текуће године при крају пасхалног круга читања појавиће се мање од 33 седмице, тј. биће вишка зачала.

Пред Недељом по Крстовоздвижењу окончава се читање Јеванђеља од Матеја, и у понедељак после ње почиње читање Јеванђеља од Луке.

При раној Пасхи текуће године Матејеве седмице се окончавају доста пре Крстовоздвижења, тако да до Недеље по Крстовоздвижењу неће остати Матејевих зачала; ако се почне читати пре те недеље Јеванђеље од Луке, онда ће после краја круга читања недостајати зачала указатеља. Како би се ово избегло, чини се Крстовданска „отступка“. До недеље по Крстовоздвижењу може зафалити једна или две петорке седмичних дана. „Објашњење, примајуће читаве године број јеванђелски, и јеванђелистима узимање, одакле почињу, и где стају“, смештено на почетку богослужебног Јеванђеља, разјашњава: „Седамнаеста (седмица) има само суботу и недељу, и чита се у низу Матејевих седмица само када је Пасха 22. марта: а када је Пасха од 15. до 25. априла, чита се у седмицама Лукиним пре Митара и Фарисеја: пошто тада креће месопуст, и недостајаће у Луки субота и недеља. У остале године се прескаче, и не чита се нигде. Када се чита та седмица, треба се вратити уназад, и читати пет дана одакле желимо…“ (Јеванђеље служебно, М. 1904.).

Речи „има само суботу и недељу“ означавају да се читања 17. седмице подударају са читањима 32., и од њих се разликују само по зачалима за суботу и недељу. Читају се у време зимског одступања, када је предстојећа Пасха веома касно.

Крстовданска отступка дозвољава да се почне читање од Луке тачно у понедељак после Недеље по Крстовоздвижењу, тако што ће се, благодарећи њему, цео круг читања завршити зачалима седмице 33.

Број недеља од Педесетнице треба да се сачува.

При касној Пасхи текуће године, недеља 17., окончавајућа Матејев низ указатеља читања (од. 6. септембра до 10. октобра, види таблице), пада далеко после Крстовоздвижења, не дозвољавајући зачалима Луке да почну у Уставом одређено време. Размак међу уставним и фактичким почетком читања може бити до три седмице, у време којих, уместо уставних Лукиних зачала, падају још неокончана Матејева зачала.

Овај наставак Матејевих зачала после недеље по Крстовоздвижењу је неуставна појава. Треба, дакле, строго чувати указе Устава о крају Матејевих, и почетку Лукиних читања, преступајући Матејева читања у случају таквог преласка њиховог после недеље по Крстовоздвижењу, тј. не читати их, прескакати их.

Без Крстовданске „преступке“ до недеље по Просвећењу неће се завршити сва зачала указатеља читања, него ће се одужити и после те недеље.

На тај начин, при празновању позне Пасхе текуће године, никада се не би догодила ни зимска отступка, ако се не би сабирала са Крстовданском преступком, али тада, не само што би се грубо нарушили укази Устава о крају Матејевог низа и почетку Лукиног, него би се потро смисао Недеље по Просвећењу као крају пасхалног круга читања. По проласку Пасхе 23-25. априла и предстојећој 8-9 априла (Унутар-Пасхи), Недеља по Просвећењу ће бити 30., а недеља о Митару и Фарисеју - 33. по Педесетници. Пред Недељом по Просвећењу наћи ће се читања само још седмице 30., тако да се и после те Недеље настављају читаља зачала указатеља. Присутан је вишак читања, а међутим, требала је доћи отступка, пошто је наступила Недеља по Просвећењу, а будућа Триод ће почети тек за три седмице.

Благодарећи Крстовданској отступци или преступци, соларни и линарни календари у годишњем циклусу празника се сједињују у Недељу по Просвећењу. За њихово сједињење у ту Недељу у указатељу је назначено 17 седмица за читање из Матеја, и 16 из Луке, пошто од средине септембра, од Недеље по Крстовоздвижењу, знаменујуће прелаз са летњег на зимски поредак богослужења, до Недеље по Просвећењу, пролази 16 недеља.

…

За питање септембарске преступке нема јединственог решења међу литургичарима.
Једно од основних начела при састављању низа читања Четворојеванђеља увек је била брига о томе, да се Свето Писмо прочита током године у потпуности.