Четвртак седми по Пасхи

У дане оне, Агрипа цар и Верникија сиђоше у Кесарију да поздраве Феста. И будући да ондје боравише много дана, изложи Фест цару Павлову ствар говорећи: Једнога човјека оставио је Феликс као сужња, поводом којега, кад ја бијах у Јерусалиму, појавише се првосвештеници и старјешине јудејске захтјевајући да се он осуди. Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се преда неки човјек на смрт прије него се оптужени суочи са онима који га туже и не добије прилику за одбрану од оптужбе. А када се они овдје састадоше, никаква одлагања не учиних, но сутрадан сједох на судијску столицу и заповједих да доведу човјека. Око њега стадоше тужиоци и ниједне кривице које ја претпостављах не изнесоше. Него имаху против њега некаква питања о својем вјероисповједању, и о некоме Исусу који је умро, за којега Павле тврђаше да је жив.




Рече Господ Својим ученицима: заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име моје, даће вам. До сада не искасте ништа у име моје; иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена. Ово сам вам говорио у причама; али долази час кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам отворено јавити о Оцу. У онај дан ћете у име моје заискати, и не кажем вам да ћу ја умолити Оца за вас: јер сам Отац љуби вас, зато што сте ви љубили мене, и вјеровали да ја од Бога изиђох. Изиђох од Оца, и дошао сам на свијет; опет остављам свијет, и идем Оцу. Рекоше му ученици његови: Ето сад отворено говориш, и причу никакву не говориш. Сада знамо да све знаш, и не треба да те ко пита. По томе вјерујемо да ти од Бога изиђе. Исус им одговори: Сада ли вјерујете? Ево долази час, и већ је дошао, да се разбјегнете сваки на своју страну, а мене сама оставите: али нисам сам, јер је Отац са мном. Ово сам вам казао, да у мени мир имате.

Ако вам се ова порука допада подржите наш рејтинг кликом на банер:

Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години


Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име моје, даће вам (Јн.16,23), рекао је Господ. Он је то нагласио: Заиста, заиста вам кажем. Како треба да се стидимо што не умемо да користимо такво нелажно обећање! Но, кад бисмо се само стидели. Напротив, сенка се надноси и над само обећање: оно изгледа сувише велико и неиспуњиво. Не, узрок је у нама, и углавном у томе што се не осећамо верним слугама Христовим, те нам савест не даје да очекујемо било какву милост од Господа. Бива чак и да понеко двоједушно прибегава молитви. Тражећи нешто од Бога, он успут у својој молитви помене жељено једном или двапут, и затим одустаје, говорећи: "Бог не слуша". Тражећи, међутим, нешто посебно у молитви, треба да смо упорни и неуморни, слично удовици која је својим досађивањем и неправедног судију натерала да поступи по њеном тражењу. Тражећи нешто у молитви, прави молитвеници са молитвом сједињују пост, бдење, лишавања сваке врсте и свако добро дело. При томе, они траже месецима, па и годинама, а не један дан или два. Стога и добијају. Ако желите да имате успех у молитви, њима подражавајте.

Ако вам се ова порука допада подржите наш рејтинг кликом на банер: