Петак четврте седмице Великог Поста

Овако говори Господ: Што се овај народ приближује устима својим и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповест је људска којој су научени, 14. Зато ћу ево још радити чудесно с тим народом, чудесно и дивно, и мудрост мудрих његових погинуће и разум разумних нестаће. 15. Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намеру, који раде у мраку и говоре: Ко нас види? И ко нас зна? 16. Наопаке мисли ваше нису ли као као лончарски? Говори ли дело за оног који га је начинио: Није ме начинио? И лонац говори ли за оног који га је начинио: Не разуме? 17. Неће ли се доскора и Ливан претворити у поље, и поље се узимати за шуму? 18. И у тај ће дан глуви чути речи у књизи, и из таме и мрака видеће очи слепих. 19. И кротки ће се веома радовати у Господу, и ништи између људи веселиће се са Свеца Израиљевог. 20. Јер насилника неће бити, и нестаће подсмевача, и истребиће се сви који гледају да чине безакоње, 21. Који окривљују човека за реч, и мећу замку оном који кара на вратима, и обарају праведног лажју. 22. Зато Господ, који је откупио Аврама, овако говори за дом Јаковљев: Неће се више Јаков постидети, нити ће му лице побледети. 23. Јер кад види усред себе децу своју, дело руку мојих, тада ће они светити име моје, светиће Свеца Јаковљевог и бојаће се Бога Израиљевог.

Рече Господ Авраму: Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти ја показати. 2. И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов. 3. Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи. 4. Тада пође Аврам, као што му каза Господ, и с њим пође Лот. А беше Авраму седамдесет и пет година кад пође из Харана. 5. И узе Аврам Сару жену своју и Лота сина брата свог са свим благом које беху стекли и с душама које беху добили у Харану; и пођоше у земљу хананску, и дођоше у њу. 6. И пође Аврам ту земљу до места Сихема и до равнице морешке; а беху тада Хананеји у тој земљи. 7. И јави се Господ Авраму и рече: Твом семену даћу земљу ову. И Аврам начини онде жртвеник Господу, који му се јавио.


Простодушан верује свакој речи, а опрезан се премишља. 16. Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман, уздајући се у себе, меша се са безакоњем. 17. Нагао човек поступа непромишљено, а мудар човек много подноси. 18. Безуман учествује у злу, а опрезан задржава чулност. 19. Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног. 20. Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља. 21. Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему. 22. Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро. 23. У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво. 24. Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље. 25. Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару. 26. У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.



Ако вам се ова порука допада подржите наш рејтинг кликом на банер:

Светитељ Теофан Затворник. Мисли за сваки дан у години.

Господ је рекао Аврааму: Иди из земље своје и од рода свога и из дома оца свога у земљу коју ћу ти ја показати (Пост.12,1). То је очигледан праобраз промене срца која се дешава код истиноверујућих - када искрено узму на себе крст свој и крену за Христом. Остављају они оца свога - сопственост, распињући се самоодрицањем; остављају род свој - своје личне греховне склоности, страсти и навике, распињући их решеношћу да непоколебиво у свему следују страстоубиственим заповестима Господњим; остављају и земљу своју - сву област своју, свет, са свим његовим прохтевима, распињући их решеношћу да им буду туђи, па макар због тога било неопходно не само да изгубе имање и друштвени престиж, већ и саму смрт да претрпе.