Четвртак 33. по Духовдану

Љубљени, не чудите се огњу који вам бива ради кушања вашег, као да вам се нешто необично догађа, 13. Него се радујте што учествујете у страдањима Христовим, да бисте се и у откривењу славе његове радовали и веселили. 14. Ако вас руже за Име Христово, блажени сте, јер Дух Божији, Дух славе и силе почива на вама; они, дакле, хуле на њега, а ви га прослављате. 15. Само да нико од вас не пострада као убица или лопов или злочинац, или као онај који се мијеша у туђе послове. 16. Но ако ли као хришћанин, нека се не стиди, већ нека слави Бога због тог удјела. 17. Јер је вријеме да почне суд од дома Божијег; ако ли прво почне од нас, какав ли ће тек бити крај онима што се противе јеванђељу Божијем? 18. И ако се праведник једва спасава, безбожник и грјешник гдје ће се јавити? 19. Зато и они који страдају по вољи Божијој, нека њему као вјерноме Саздатељу, повјере душе своје у доброчинству. 1. Презвитере који су међу вама молим, ја који сам сапрезвитер и свједок Христових страдања, и заједничар у слави која ће се открити: 2. Чувајте стадо Божије, које вам је повјерено, и надгледајте га, не принудно, него добровољно, и по Богу, не због нечасног добитка,него од срца; 3. Нити као да господарите насљедством Божијим; него будите углед стаду; 4. И кад се јави Архипастир, примићете вијенац славе који не вене. 5. Тако и ви млађи покоравајте се старјешинама, а сви, покоравајући се једни другима, пригрлите смиреноумље, јер се Бог гордима противи а смиренима даје благодат.


Рече Господ Својим ученицима: Чувајте се књижевника који воле да иду у дугачким хаљинама, и да их поздрављају на улицама, 39. И желе прва мјеста по синагогама, и зачеља на гозбама. 40. Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле дуго, биће још већма осуђени. 41. И сједе Исус према храмовној благајни и гледаше како народ меће новце у њу. И многи богати метаху много. 42. И дошавши једна сиромашна удовица метну двије лепте, које чине један кодрант. 43. И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију који мећу у храмовну благајну. 44. Јер сви метнуше од сувишка својега; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву имовину своју.

Удовица је у црквену благајну (у црквену кутију за прилоге) ставила две лепте (два динара отприлике). Ипак, Господ је рекао да је она ставила више од свих, премда су други стављали и велике новчанице. Шта је дало превагу њеном прилогу? Очигледно - намера са којом је учињен прилог. Видиш ли како је различита врлина без осећања и из навике, од врлине из душе и срца? Вредност једног дела не произилази из његовог спољашњег извођења, него од унутрашњег расположења. Због тога се може десити да једно дело, изврсно у сваком погледу, пред Богом буде сасвим безвредно, а дело, наизглед безначајно - да буде оцењено као драгоцено. Свима је јасно шта одатле следи. Но, нека нико не помисли да занемари спољашње и да се ограничи само на унутрашње. Удовица не би стекла похвалу да је себи рекла: "Имам жељу и ја да приложим. Међутим, шта ћу да радим? Имам само две лепте. Ако их дам, остаћу без ичега". Она је, напротив, имала жељу и остварила је, предавши свој живот у руке Божије. Чак и да није ништа приложила, нико је не би осудио - ни људи, ни Бог. Но, тада не би показала расположење које је издвојило из реда свих других и учинило је славном по читавом хришћанском свету.