ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА
1. Свети апостол Карп. Један од Седамдесеторице. Следбеник и пратилац апостола Павла, од кога би постављен за епископа Верије Трачке. Но проповедао је Јеванђеље и на Криту где је примио у свој дом свети Дионисија Ареопагита. О њему сведочи свети Дионисије, да је био човек необично чистог ума, кротости и незлобивости; да му се у визији јавио сам Господ Исус с ангелима Својим, и да никад није почињао свету литургију док претходно није имао небеско виђење. Претрпевши многе напасти за име Христово, он је најзад пострадао од неверних Јевреја, и убијен био, преселивши се душом у Царство Божје, да се вечно наслађава гледањем Господа у слави.
2. Свети апостол Алфеј. Отац двојице апостола из Дванаесторице и то: Јакова Алфејева и Матеја Јеванђелиста. Скончао је свој земаљски живот мирно.
3. Преподобни Јован Психаит. У раној младости удаљио се од света и повукао у лавру Психаитску у Цариграду. Ту се подвизавао многе године ради љубави Христове. У VIII веку трпео изгнанство због иконопоштовања.
4. Свети новомученик Александар Солунски. Овај мученик Христов би рођен у Солуну у време велике тираније турске над овим градом. Као младић заваран би од Турака и потурчен. У почетку га савест није гризла за такав поступак, и он дође на Ћабу с осталим мухамеданским хаџијама, и постаде дервишом. Но као дервиш у Солуну он се почне горко кајати. При том кајању дође на мисао, да он ничим не може спрати са себе страшни грех христоодступништва до само својом крвљу. Када се покаја, дакле, и реши на мучеништво, он се објави пред Турцима као хришћанин. Турци га баце у тамницу, и потом ставе на друге муке. Но Александар је само викао: "Као хришћанин сам рођен, као хришћанин хоћу да умрем". Најзад га Турци осуде на смрт, чему се покајани Александар веома обрадова, познавши из тога да су му греси опроштени и да Бог прима жртву његову. Би посечен у Смирни 1794. године и прослављен у Цркви небеској и земаљској.
Апостоли свети, једна чета мала,
Небесном светлошћу свет је обасјала.
На крилима Духа свет су обиграли,
Да би свет крилима истим даривали.
Ишли су у дворе, у избе и гope.
Знојили сe друмом, преходили море:
Сваки дан им беше нови бој и мука.
Рвање са светом. битка без јаука
Сваки дан различан но мисао иста,
Мисао на Христа, и визија Христа.
Свеједно им беше, какав дан ћe бити,
И да л' ћe y двору ил' апсу ноћити,
Само тек да Христа у себи одрже,
И са Њиме земљом да прелете брже.
Свеједно какав би ручак ил' вечера.
Само тек да светом засветли се вера.
Свеједно им беху части и шамари,
Само да сс Христос над светом зацари.
Крилати ангели над њима лебдаху
И ко браћи својој њима с' радоваху.
Апостоли свети, Божији синови,
На темељу Христу — црквени стубови,
Они и сад раде, и цркву зидају,
Мада као сунце на небу сијају.
РАСУЂИВАЊЕ Грешнику не треба желети смрт но покајање. Ништа тако не жалости Господа, који је на крсту за грешнике пострадао, него када га ми молимо, да смрћу умори некога грешника, и тако уклони нам га c пута. Десило се једанпут да је апостол Карп изишао из стрпљења и почео се молити Богу да пошаље смрт на два човека грешника, једно га незнабошца и једнога одступника од вере. Тада му се јави сам Господ Христос и рече му: „Биј мене, ево готов сам за спасење људи да се опет распнем!” Овај догађај саопштио је св. Карп светом Дионисују Ареопагиту, a овај га је записао и цркви оставио на поуку свима, да се за грешнике треба молити да се спасу a да не погину, јер Господ неће да ко погине него сви да дођу у покајање (II Петр. 3,9).
СОЗЕРЦАЊЕ Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у тајни Причешћа и то:
1. како та благодат оживљава хлеб и вино,
2. како она претвара их у тело и крв Христову.
БЕСЕДАо благодати Божјој
Доста ти је моја благодат! (Кор. 12, 9)
Ни своје свете апостоле Господ није поштедео од искушења. Али зато им је дао био благодат! Кад је сам сатана почео пакостити апостолу Павлу, Павле се молио Богу, да би сатана одступио од њега. На то му је Господ одговорио: Доста ти је моја благодат! То јест: ако треба да трпиш од сатане, за трпљење ти је довољна моја благодат! Ако треба да се бориш са сатаном, опет ти је довољна моја благодат! Благодат је свеоружје. Благодат је јача од свих противности, од свих напасти, од свих тамних сила. Благодат је непобедива и победоносна.
Зато, браћо, треба да се молимо Господу да нам да благодат Своју свесилну. Благодат је Бог у нама. Благодат је царство Божје у нама. Кад је благодат Божја у нама, дан је у душама нашим. А дан значи светлост, знање и неустрашивост.
Ми не можемо, браћо, овде на земљи испросити већег добра од Бога него што је благодат Божја. Кад бисмо добили сву васиону на дар, тај дар био би мањи од благодати Божје.
О Господе пребогати. изворе непресушни свесилне благодати, ороси благодаћу Твојом окорела срца наша, да би се расплакали пред превеликом добротом Твојом и преужасном неблагодарношћу нашом, Теби слава и хвала вавек. Амин.
Архимандрит ЈУСТИН Поповић
ЖИТИЈА СВЕТИХ 26. МАЈ
СПОМЕН СВЕТОГ АПОСТОЛА КАРПА, ЈЕДНОГ ОД СЕДАМДЕСЕТОРИЦЕ Свети апостол Карп, један од Седамдесеторице апостола, беше пратилац и слуга светог апостола Павла; разносио је његове посланице онима којима беху намењене. Подвизавајући се много са апостолом Павлом у проповедању благовести Христове, свети Карп претрпе многе напасти. Затим би од апостола Павла постављен за епископа града Верије у Тракији. Но свети Карп потруди се проповедајући еванђеље Христово и на острву Криту. Ту он прими у свој дом и светог Дионисија Ареопагита. Ту он виде и Господа који му се јави у виђењу, када Га Карп мољаше да казни два грешника, и чу глас Господа који му говораше: Мучи Мене још, јер сам готов да поново будем распет за спасење људи.
Свети Дионисије Ареопагит сведочи о светом Карпу и то, да никада није почињао чинодејствовати пречисте и Животворне Тајне док претходно није имао с неба божанско виђење[1].
Епископујући у Верији, свети Карп обрати ка Христу Богу многе незнабошце. Изобличавајући пак Јевреје, он неке од њих убеди да верују, да је Христос кога су они распели - истинити Бог и Творац свега. Али га зато остали Јевреји сурово и немилосрдно мучеше и убише, и он предаде Душу своју у руке Господу.[2] А чесне мошти његове богобојажљиви хришћани сахранише у том истом граду, и оне многим болесницима даваху исцељења у славу Христа Бога нашег.
СПОМЕН СВЕТОГ АПОСТОЛА АЛФЕЈА Отац двојице апостола из Дванаесторице, и то: Јакова Алфејева и Матеја Евангелиста. Скончао је свој земаљски живот мирно. Био је из галилејеког града Капернаума, али је неизвесно где је проповедао Еванђеље[3].
СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИКА АВЕРКИЈА И ЈЕЛЕНЕ О неким подацима, ови свети мученици беху деца светог апостола Алфеја, а рођени брат и сестра светим апостолима: Јакову Алфејевом и Матеју Евангелисту. Они пострадаше за Христа на овај начин: свети Аверкије би од неверника привезан наг усред пчела, те сконча изуједан од пчела; а сестра његова света Јелена би камењем убијена. Таквом мученичком смрћу обоје прославише Бога.
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ ЈОВАНА ПСИХАИТА[4] Овај блажени Јован живљаше у доба иконоборачке јереси (8. век). Још из ране младости подражаваше живот светог Јована Крститеља и светог пророка Илије. Он провођаше живот у суровим подвизима; многе ратове вођаше са демонима, и јуначки их побеђиваше; и очисти душу своју потоцима суза, бдењима и посвуноћним стајањима на молитви. Стога он потоке иконоборачке јереси сузама својим исуши: умовања иконобораца пообара и уништи. Он јуначки поднесе горка прогонства и тамнице, јер штитећи предања "светих Отаца он презираше законе царева. Пошто се храбро подвизавао и заједно са светима исти рат ратовао, он са њима доби и исти венац. Добивши од Господа благодат да чини чудеса и да исцељује, он исцељиваше и душе и тела од болести, и изгоњаше нечисте духове.
Овај незаборавни подвижник подвизавао се у осмом веку. Њему је службу написао преподобни Теофан Начертани, који је такође страдао од каснијих иконобораца (слави се 11. октобра).
СПОМЕН СВЕТОГ НОВОМУЧЕНИКА АЛЕКСАНДРА СОЛУНСКОГ[5] Овај мученик Христов би рођен у Солуну у време велике тираније турске над овим градом. Као младић заваран би од Турака и потурчен. У почетку га савест није гризла за такав поступак, и он оде на Ћабу с осталим мухамеданским хаџијама, и постаде дервишом. Но као дервиш у Солуну он се поче горко кајати. При том кајању дође на мисао, да он ничим не може спрати са себе страшни грех христоодступништва до само својом крвљу.
Када се покаја, дакле, и реши на мучеништво, он се објави пред Турцима као хришћанин. Турци га баце у тамницу, и потом ставе на друге муке. Но Александар је само викао: "Као хришћанин сам рођен, као Хришћанин хоћу да умрем".
Најзад га Турци осуде на смрт, чему се покајани Александар веома обрадова, познавши из тога да су му греси опроштени и да Бог прима жртву његову. Би посечен у Смирни 1794. године и прослављен у Цркви небеској и земаљској.
________________________________________
НАПОМЕНЕ:
1. Свети Дионисије Ареопагит са великом похвалом говори о апостолу Карпу. У својој посланици монаху Демофилу он каже о светом Карпу: Овај муж беше велики по својим врлинама и одликоваше се тако узвишеном чистотом ума, да је поседовао велику способност за боговиђења.
2. Свети Карп пострадао крајем првога века.
3. По св. Никодиму Светогорцу можда је овде спомен не Алфеја, него Јакова Алфејевог, апостола из Дванаесторице. По С. Еветрадијадису можда је реч о апостолу Јуди и његовој деци: Алфеју, Аверкију и Јелени, који се даље спомињу.
4. У разним Синаксарима овај преподобни спомиње се под разним датумима (7. или 24. или 30. маја).
5. Његово страдање описано је опширније у "Неон Мартирологион" Св. Никодима Светогорца.
Ако вам се ова порука допада подржите наш рејтинг кликом на банер: 
Prijem 
Kalendar
