Уторак 17. по Духовдану

Браћо, нисте више странци ни дошљаци, него сте суграђани светих и домаћи Божији, 20. Назидани на темељу апостола и пророка, гдје је угаони камен сам Исус Христос, 21. на коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм свети у Господу; 22. У кога се и ви заједно уграђујете у обиталиште Божије у Духу. 1. Ради тога сам ја, Павле, сужањ Христа Исуса за вас незнабошце. 2. Ако сте пак чули за устројство благодати Божије која је мени дана за вас, 3. да се мени по откривењу обзнани тајна, као што раније писах укратко, 4. одакле читајући можете схватити моје познавање тајне Христа, 5. која у другим нараштајима није била обзнањена синовима човјечијим, како се сада Духом откри његовим светим апостолима и пророцима; 6. Да су незнабошци сунасљедници и сутјелесници и судионици обећања његова у Христу Исусу кроз јеванђеље, 7. којему постадох слуга по дару благодати Божије, која ми је дана по дјејству силе његове.


У вријеме оно, уђе Исус у Јерусалим, и у храм; и промотривши све, кад би увече, изиђе у Витанију са Дванаесторицом. 12. И сутрадан кад изиђоше из Витаније, огладње. 13. И видјевши издалека смокву с лишћем, дође не би ли што нашао на њој; и дошавши њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не бијаше вријеме смокава. 14. И проговоривши Исус рече јој: Од сада нико не јео са тебе рода довијека! И слушаху ученици његови. 15. И дођоше опет у Јерусалим: и ушавши Исус у храм, стаде изгонити оне који продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што мијењаху новце, и сједишта оних што продаваху голубове. 16. И не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм. 17. И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој назваће се дом молитве свима народима? А ви начинисте од њега пећину разбојничку. 18. И чуше књижевници и првосвештеници, и тражаху како би га погубили; јер га се бојаху; јер се сав народ веома дивљаше науци његовој. 19. И кад би увече, изиђе изван града. 20. А ујутру пролазећи видјеше смокву гдје се осушила из коријена. 21. И опоменувши се Петар рече му: Учитељу, гле, смоква што си је проклео осушила се. 22. И одговарајући Исус рече му: Имајте вјеру у Бога. 23. Јер заиста вам кажем: Ако ко рече гори овој дигни се и баци се у море, а не посумња у срцу својему, него узвјерује да ће бити као што говори, биће му што год рече.



Ако вам се ова порука допада подржите наш рејтинг кликом на банер:

Сва покривена лишћем, смоква је била наизглед дивна, али се није удостојила благослова од Господа, будући да није имала плода. Плода, пак, ниje било зато што није било унутрашње плодотворне силе. Колико таквих смокава има у наравственом смислу! Наизглед је све у реду, а унутра нема ничега. Има људи који су озбиљни, часни и све по хришћански испуњавају, али који духа живота у Христу Исусу немају. Због тога и немају плодова живота. Оно што је у њима само се назива плод, премда у ствари није. У чему је, пак, дух живота у Христу Исусу? О томе можемо рећи: у њему је једно од Господа, а друго од нас. Од Господа је плодотворна духовна сила, а од нас је само пријемник те силе. О последњем више треба да се побринемо. Његов корен је осећање да гинеш, и да би, кад не би било Господа, заиста погинуо. Из њега се, за сав живот, при свим делима и напорима, рађа скрушеност и смирење у срцу. Осим тога, пошто је будућност неизвесна а непријатеља има много, и пошто је спотицање могуће у сваком тренутку - јављају се страх и трепет у грађењу спасења и непрестани вапај: "Како сам знаш, спаси ме!" Тешко ономе ко се утврђује на било чему другом осим на Господу. Тешко ономе који се труди за било шта осим за Господа! Стога ти, који се трудиш на делима која се сматрају богоугодним, запитај себе за кога се трудиш? Ако савест смело одговори: "Само за Господа", биће добро, а ако не, онда зидаш кућу на песку. Ето неколико указања о унутрашњем плодотворном духу. По томе и остало разуми.