Преображење Господње - 6.(19.) 8.

Admin Broj poruka : 1565 Points : 3066 Reputation : 10 Datum upisa : 02.12.2008

Преображење Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа.

Излазак XXIV, 12—18

Рече Господ Мојсеју: Попни се к мени на гору, и остани овде, и даћу ти плоче од камена, закон и заповести, које сам написао да их учиш. Тада уста Мојсеј с Исусом, који га служаше, и изађе Мојсеј на гору Божију. А старешинама рече: Седите ту док се вратимо к вама; а ето Арон и Ор с вама; ко би имао шта, нека иде к њима. И отиде Мојсеј на гору, а облак покри гору. И беше слава Господња на гори синајској, и облак је покриваше шест дана; а у седми дан викну Мојсеја испред облака. И слава Господња беше по виђењу као огањ који сажиже на врх горе пред синовима Израиљевим. И Мојсеј уђе усред облака, и попе се на гору; и оста Мојсеј на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи.

Рече Господь к Моисею: взыди ко Мне на гору, и стани тамо, и дам ти скрижали каменныя, закон и заповеди, яже написах взаконити им. И востав Моисей и Иисус предстояй ему взыдоша на гору Божию. И старцем рече: безмолвствуйте тамо, дондеже возвратимся к вам. И се Аарон и Ор с вами: аще кому прилучится суд, да идут к ним. И взыде Моисей на гору, и покры облак гору. И сниде слава Божия на гору Синайскую, и покры ю облак шесть дней, и призва Господь Моисеа в день седмый, из среды облака. Видение же славы Господни, яко огнь паля на версе горы, прямо сынов Израилевых. И вниде Моисей посреде облака, и взыде на гору, и бе тамо на горе четыредесять дней, и четыредесять нощей.

Излазак XXXIII, 11—23; XXXIV, 4—6, 8

У дане оне, Господ говораше с Мојсејем лицем к лицу као што говори човек с пријатељем својим. Потом се враћаше Мојсеј у логор, а слуга његов Исус син Навин, момак, не излажаше из шатора. И рече Мојсеј Господу: Гледај, Ти ми кажеш: Води тај народ. А ниси ми казао кога ћеш послати са мном, а рекао си: Знам те по имену и нашао си милост преда мном. Ако сам дакле нашао милост пред Тобом, покажи ми пут свој, да Те познам и нађем милост пред Тобом; и види да је овај народ Твој народ. И рече Господ: Моје ће лице ићи напред, и даћу ти одмор. А Мојсеј му рече: Ако неће ићи напред лице Твоје, немој нас кретати одавде. Јер по чему ће се познати да смо нашли милост пред Тобом, ја и народ Твој? Зар не по томе што Ти идеш с нама? Тако ћемо се разликовати ја и народ Твој од сваког народа на земљи. А Господ рече Мојсеју: Учинићу и то што си казао, јер си нашао милост преда мном и знам те по имену. Опет рече Мојсеј: Молим Те, покажи ми славу своју. А Господ му рече: Учинићу да прође све добро моје испред тебе, и повикаћу по имену: Господ пред тобом. Смиловаћу се коме се смилујем, и пожалићу кога пожалим. И рече: Али нећеш моћи видети лице моје, јер не може човек мене видети и остати жив. И рече Господ: Ево место код мене, па стани на стену. И кад стане пролазити слава моја, метнућу те у раселину камену, и заклонићу те руком својом док не прођем. Потом ћу дигнути руку своју, и видећеш ме с леђа, а лице се моје не може видети. И уставши рано, изађе Мојсеј на гору синајску, као што му заповеди Господ, и узе у руку своју две плоче камене. А Господ сиђе у облаку, и стаде онде с њим, и повика по имену: Господ. Јер пролазећи Господ испред њега викаше: Господ, Господ, Бог милостив, жалостив, спор на гнев и обилан милосрђем и истином. А Мојсије брже сави главу до земље и поклони се Господу.

Во днех онех, глагола Господь к Моисею лицем к лицу, яко аще бы кто возглаголал к своему другу, и отсылашеся в полк: слуга же Иисус сын Навин юноша не исхождаше из скинии. И рече Моисей ко Господу: се Ты мне глаголеши, изведи люди сия, Ты же не явил ми еси, егоже послеши со мною: Ты же мне рекл еси, вем тя паче всех, и благодать имаши у Мене. Аще убо обретох благодать пред Тобою, яви ми Самаго Тебе разумно, да вижу Тя: яко да обрет буду благодать пред Тобою, и да разумеют, яко людие Твои язык сей. И глагола ему Господь: Аз Сам предыду пред тобою, и упокою тя. И рече к Нему Моисей: аще Сам Ты не шествуеши с нами, да не изведеши мя отсюду. И како ведомо будет воистинну, яко обретох благодать у Тебе, аз же и людие Твои, точию идущу Ти с нами? И прославлен буду аз же и людие Твои паче всех язык, елицы суть на земли. Рече же Господь к Моисею: сие слово твое, еже рекл еси, сотворю: обрел бо еси благодать предо Мною, и вем тя паче всех. И глагола Моисей: покажи ми славу Твою. И рече: Аз предыду пред тобою славою Моею, и воззову о имени Моем, Господь пред тобою. И помилую, егоже аще милую: и ущедрю, егоже аще щедрю. И рече: не возможеши видети лице Мое, не бо узрит человек лице Мое, и жив будет. И рече Господь: се место у Мене, и станеши на камени. Дондеже убо прейдет слава Моя, и положу тя в разселине камене, и покрыю рукою Моею над тобою, дондеже мимоиду. И отыму руку Мою, и тогда узриши задняя Моя, лице же Мое не явит ти ся. И утреневав Моисей, заутра взыде на гору Синайскую, якоже глагола ему Господь. И сниде Господь во облаце, и предста Ему тамо Моисей, и призва именем Господним. И мимоиде Господь пред лицем его, и призва: Господь Бог щедр, и милостив, долготерпелив, и многомилостив, и истинен: и потщався Моисей приник на землю, поклонися Господеви.

3 Књига Царстава XIX, 3—9, 11—13, 15—16

У дане оне, дође Илија у Вирсавеју Јудину, и онде остави момка свог. А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав седе под смреку, и потом леже и заспа под смреком. А гле, неко га такну и рече му: Устани, једи. А он погледа, и гле, чело главе му хлеб на угљену печен и крчаг воде. И једе и напи се, па леже опет. А анђео Господњи дође опет другом, и такну га говорећи: Устани, једи, јер ти је пут далек. А он уставши једе и напи се; потом окрепивши се оним јелом иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божју Хорив. А онде уђе у једну пећину и заноћи у њој; и гле, реч Господња дође му, и рече му Господ: Изиђи и стани на гори пред Господом. И гле, Господ пролзи, а пред Господом велик и јак ветар, који брда разваљиваше и стене разламаше; али Господ не беше у ветру; а иза ветра дође трус; али Господ не беше у трусу; А иза труса дође огањ; али Господ не беше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак, и тамо би Господ. И кад то чу Илија, заклони лице своје плаштом и изашав стаде на вратима од пећине. И рече му Господ: Иди, врати се својим путем у пустињу дамаштанску, помажи Јелисија сина Сафатовог за пророка место себе.

Во днех онех, прииде Илиа в Вирсавию, яже есть земля Иудова, и остави отрочища своего тамо. И сам пойде в пустыню путь дне, и прииде, и седе под смерчием, и успе, и сон виде тамо под садом. И се некий прикоснуся ему, и рече ему: востани, яждь и пий. И воззре Илиа, и се при возглавии его опреснок ячменный, и корчаг воды, и воста, и яде и пит, и обращься успе. И обращься ангел Господень вторицею, и коснуся его, и рече ему: востани, яждь и пий, яко мног от тебе путь. И воста и яде и пит: и иде к крепости яди тоя четыредесять дней и четыредесять нощей, до горы Хоривския. И вниде тамо в пещеру, и вселися в ней. И се глагол Господень к нему, и рече ему Господь: изыди и стани на горе пред Господем. И се Господь мимоидет, и дух велий и крепок, разоряя горы, и сокрушая камение пред Господем: и не в дусе Господь. И по дусе трус: и не в трусе Господь. И по трусе огнь: и не во огни Господь. И по огни глас хлада тонка, и тамо Господь. И бысть яко услыша Илиа, покры лице свое милотию своею, и изыде, и ста близ пещеры. И рече Господь к нему: иди и возвратися в путь твой. И пойдеши в путь пустыни Дамасковы, и помажеши Елиссеа сына Асафатова вместо тебе пророка.

» 6. (19.) 8. - Преображење Господње
» Свети Теофан Затворник - Преображење Господње
» Сретење Господње - 2.(15.)2.
» Вазнесење Господње
» Сретење Господње - 02.(15.)02.