Субота друга по Пасхи

У дане оне, чувши то, Апостоли уђоше ујутру у храм, и учаху. Пошто пак дође првосвештеник и који бијаху с њим, сазваше Синедрион и све старјешине синова Израиљевих, и послаше у тамницу да ове доведу. А кад слуге отидоше и не нађоше их у тамници, онда се вратише и јавише, говорећи: Тамницу нађосмо чврсто закључану и чуваре гдје стоје пред вратима, али кад отворисмо, унутра ни једнога не нађосмо. А кад чуше ове ријечи свештеник и војвода храма и првосвештеници бијаху у недоумици шта се то догодило с њима. А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу стоје у храму и уче народ. Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу; јер се бојаху народа да их не побије камењем. А кад их доведоше, поставише их пред Синедрион, и запита их првосвештеник говорећи: Нисмо ли вам строго забранили да не учите о Имену овом? А ви сте ето напунили Јерусалим вашим учењем, и хоћете да баците на нас крв овога Човјека. А Петар и апостоли одговарајући рекоше: Богу се треба покоравати више него људима. Бог отаца наших васкрсе Исуса, којега ви убисте објесивши на дрво. Њега Бог десницом својом узвиси за Началника и Спаситеља, да даде Израиљу покајање и опроштење гријехова. И ми смо његови свједоци ових ријечи, и Дух Свети којега Бог даде онима који се њему покоравају. А кад они то чуше, разјарише се веома и договараху се да их побију.


Људи, видјевши знамење које учини Исус, говораху: Ово је заиста Пророк који треба да дође на свијет. А кад разумије Исус да хоће да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам. Када пак наста вече, сиђоше ученици његови на море, и ушавши у лађу пођоше преко мора у Капернаум. И већ бјеше пао мрак, а Исус не бјеше дошао к њима. А море се подизаше од великога вјетра. Пошто су, дакле, веслали око двадесет и пет или тридесет стадија, угледаше Исуса како иде по мору и приближава се лађи, па се препадоше. А он им рече: Ја сам; не бојте се! И хтједоше га узети у лађу: и одмах се лађа обрете на земљи у коју иђаху. Сутрадан народ који је стајао с оне стране мора, видје да ондје не бјеше друге лађице осим оне једне у коју уђоше ученици његови, и да не уђе Исус са ученицима својим у лађицу него само ученици његови отидоше; а друге лађице из Тиверијаде дођоше близу онога мјеста гдје једоше хљеб када Господ заблагодари. Када, дакле, видје народ да Исуса не бјеше ондје, ни ученика његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум тражећи Исуса. И нашавши га с оне стране мора, рекоше му: Рави, када си дошао овамо? Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што сте знамења видјели, него што сте хљеба јели и наситили се. Трудите се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вјечни, које ће вам дати Син Човјечији, јер овога потврди Бог Отац.



Ако вам се ова порука допада подржите наш рејтинг кликом на банер:

Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години


Оно што су раније Петар и Јован говорили властодршцима, касније рекоше и сви апостоли: Богу се треба покоравати више него људима. Бог отаца наших васкрсе Исуса кога ви убисте обесивши на дрво. Њeгa Бог узвиси десницом својом за Начелника и Спаситеља, да даде Израиљу покајање и опроштење грехова. И ми смо Његови сведоци ових речи, и Дух Свети којега Бог даде онима који се њему покоравају (Дап.5,29-32). Каква искреност, пунота, одређеност и јасноћа исповедања! Бог је тако уредио да Распети буде Спаситељ наш кроз остављење грехова у покајању. А сведоци су - апостоли очевидци и Дух Свети који очевидно делује у њима и у свима који су поверовали. Ти сведоци и данас сведоче. Говор апостола [нас обавезује] једнако као да смо ми сами све видели и слушали. И Дух благодати непрестано делује у светој Цркви преко чуда, обраћења грешника и, нарочито, преко обновљења оних који марљиво служе Господу, кроз њихово освећење и испуњење очевидним благодатним даровима. Последње даје већу силу првоме, и оба заједно довољно су снажни да изазову снажно убеђење у истину Христову у свим душама које су истинољубиве. Нека је благодарност Богу истине који нам своју истину тако очигледно јавља!..