Четвртак други по Пасхи

У дане оне, када отпустише Апостоле, ови дођоше својима и јавише шта им рекоше првосвештеници и старјешине. А кад они чуше, једнодушно подигоше глас Богу и рекоше: Господе, ти који си створио небо и земљу и море и свс што је у њима; ти си устима Давида, слуге својега, рекао: Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари? Устадоше цареви земаљски и кнезови сабраше се заједно на Господа и на Помазаника његовог. Јер се заиста сабраше у овоме граду на Светога Сина твојега Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат са незнабошцима и с племенима Израиљевим, да учине оно што рука твоја и савјет твој унапријед одреди да буде. И сад, Господе, погледај на њихове пријетње, и дај слугама твојим да са сваком смјелошћу говоре ријеч твоју, пружајући и ти руку своју на исцјељивање, да бивају знаци и чудеса именом Светога Сина твојега Исуса. И пошто се они помолише Богу, затресе се мјесто гдје бијаху сабрани, и испунише се сви Духа Светога, и говораху ријеч Божију са смјелошћу. А у народа који повјерова бјеше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све бјеше заједничко. И апостоли с великом силом даваху свједочанство о васкрсењу Господа Исуса Христа, и благодат велика бјеше на свима њима. Јер нико међу њима не бјеше у оскудици, пошто сви који имађаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце од проданога, и полагаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме према потреби коју је имао. А Јосија, прозвани од апостола Варнава, што значи: син утјехе, Левит, родом са Кипра, имао је њиву, и продавши је донесе новце и положи пред ноге апостолима.

Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Заиста, заиста вам кажем: Ко моју ријеч слуша и вјерује Ономе који ме је послао, има живот вјечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживјеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човјечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега, и изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не могу ништа чинити сам од себе.



Ако вам се ова порука допада подржите наш рејтинг кликом на банер:

Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години


И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда (Јн.5,29). Ето чиме ће се све завршити! Као што реке теку свака у своје море, тако ћe и ток живота свакога од нас најзад доспети на место које му одговара по карактеру. И они који ћe васкрснути у живот, биће на Суду. Међутим, Суд ће само да запечати њихово оправдање и опредељење на живот. Други ћe, пак, васкрснути само зато да би чули осуду на вечну смрт. Живот и смрт њихова огледа се још у овом животу: једни чине жива дела, а други - мртва и умртвљујућа дела. Жива дела су она која се врше по заповестима уз радост духа и у славу Божију, а умртвљујућа - која се врше насупрот заповестима, уз богозаборав и ради угађања себи и својим страстима. Мртва дела су она која се по изгледу не противе заповестима, али се врше без икакве мисли о Богу и вечном спасењу - само из побуда неког од облика самољубља. Бог је живот - живот је само оно у чему Он има удела. Тако, дакле, пут онога код кога постоје само мртва и умртвљујућа дела води на осуду смрти, а пут онога који има жива дела води ка стицању вечног живота у Последњи дан.