Марусєвіч
Admin
Broj poruka : 1565
Points : 3066
Reputation : 10
Datum upisa : 02.12.2008
 | | Naslov: 11. (24.) 5. - Свв. равноап. Кирила и Методија Pon Maj 23, 2011 11:12 pm | |
| 11. (24.) 5. - Свв. равноап. Кирила и Методија
Прича читање. [Главе 3 и 8.] | Српски | ЦСл | | Спомен праведника с похвалама, и благослов Господњи је на глави његовој. Блажен је човек што нађе премудрост, и смртник што познаде разум. Боље је њу куповати, него ризнице злата и сребра. Вреднија је од камења скупоценог, свака драгоценост ју је недостојна. Мноштво дана, и година живота у десници њеној, у левици јој је богатство и слава. Од уста њених исходи правда, закон и милост на језику носи. Послушајте мене, о чеда! Узвишене истине ћу рећи, и блажен је човек који се држи путева мојих. Јер су исходи моји исходи исходи живота, на њима се припрема благонаклоност од Господа. Зато вас молим, и нудим глас свој синовима човечјим: јер ја, премдрост, устројих веће, и разум и смисао призвах. Моје је веће и потпора, мој је разум, и моја је сила. Ја љубеће ме љубим, иштући ме наћи ће благодат. Разумите, незлобиви, препреденост; ненаучени, приложите срца. Послушаје мене и опет, узвишене истине ћу рећи, и извешћу из уста правду; јер се истини поучи грло моје, мрске су преда мном усне лажљиве. С праведношћу су све речи уста мојих, ништа у њима нема криво или изопачено. Све су праве разумевајућима, и једноставне налазећима разум. Научићу вас истини, да буде у Господу нада ваша, и испунићете се Духа. | Память праведнаго с похвалами, и благословение Господне на главе его. Блажен человек, иже обрете премудрость: и смертен, иже уведе разум. Лучше бо сию куповати, нежели злата и сребра сокровища. Честнейшая же есть камений многоценных, все же честное недостойно ея есть. Долгота бо дней, и лета живота в деснице ея: в шуйце же ея богатство, и слава. От уст ея исходит правда, закон же и милость на языце носит. Послушайте убо мене, о чада! честная бо реку: и блажен человек, иже пути моя сохранит: исходи бо мои, исходи живота, уготовляется хотение от Господа. Сего ради молю вас, и предлагаю мой глас сыновом человеческим: яко аз премудрость устроих совет, и разум и смысл аз призвах. Мой совет и утверждение, мой разум, моя же крепость. Аз мене любящия люблю, ищущии же мене обрящут благодать. Разумейте убо незлобивии коварство, ненаказаннии же прилагайте сердца. Послушайте мене и паки, честная бо реку, и отверзу от устен правая: яко истине поучится гортань мой, мерзки же предо мною устны лживыя. С правдою вси глаголы уст моих: ничтоже в них стропотно, ниже развращенно: Вся права суть разумевающим, и проста обретающим разум. Научу бо вас истине, да будет о Господе надежда ваша, и исполнитеся Духа. |
Прича читање. [Главе 10 и 11.] | Српски | ЦСл | | Уста праведнога капљу премудрост, језик неправедног ће ишчезнути. Усне људи праведних капљу благодат, уста нечасних се изопачују. Мерила лажна су мрзост пред Господом; праведна мера пријатна Му је. Где уђе гордост, тамо је и бешчашће, уста смирених поучавају се премудрости. Усавршавање правих ће их наставити, оклизнуће одричућих ће их напасати; нема користи од имања у дан јарости, правда ће избавити од смрти. Умре праведни, остави раскајање; брза и подсмешна бива нечасних погибија. Правда непорочног исправља путеве, у бешчашће пада неправда. Правда људи праведних избавиће их; безсавесношћу ће се уловити безаконици. Скончавшем се човеку праведном, не нестаје нада; похвала нечасних ће нестати. Праведник ће од замке побећи, уместо њега, предаће се нечасни. У устима нечасног је мрежа грађанима, а разборитост праведника је благоуспешна. Добротом праведника исправиће се град, и у погибији нечасних је радовање. У благословима праведних узвисиће се град, устима нечасних ће се раскопати. Руга се грађанима лишени разума, мудри човек ћути. | Уста праведнаго каплют премудрость, язык же неправеднаго погибнет. Устне мужей праведных каплют благодати, уста же нечестивых развращаются. Мерила льстивая мерзость пред Господем: вес же праведный приятен Ему. Идеже аще внидет досаждение: тамо и безчестие: уста же смиренных поучаются премудрости. Совершение правых наставит их, и поползновение отрицающихся упасет их: Не пользуют имения в день ярости, правда же избавит от смерти. Умер праведный, остави раскаяние: наручна же бывает и посмеятельна нечестивых пагуба. Правда непорочнаго исправляет пути, в нечестие же падает неправда. Правда мужей правых избавит их: безсоветием же пленяются беззаконнии. Скончавшуся мужу праведну, не погибнет надежда: похвала же нечестивых погибнет. Праведник от лова убегнет, вместо же его предается нечестивый. Во устех нечестивых сеть гражданом, чувство же праведных благопоспешное. Во благих праведных исправится град, и в погибели нечестивых радование: Во благословении правых возвысится град, усты же нечестивых раскопается. Ругается гражданом лишенный разума, муж же мудрый безмолвие водит. |
Премудрости Соломонове читање. [Глава 4.] | Српски | ЦСл | | Праведник, деси ли се да се сконча, у покоју ће бити; јер часна старост није у мноштву љета нити се мјери бројем година; сједина људима је разборитост, и зрео узраст - живот неупрљан. Угодан Богу поставши омиље Му, и живећи међу грешницима би пресељен; прими га себи, да не би зло измијенило разум његов, или лукавство преварило душу његову. Јер злобна завист помрачује добра, и похотљиво маштање развраћа ум незлобив. Ко се за кратко сконча, напуни много година; угодна је Господу душа његова. Зато и похита из зле средине. Свјетина видје и не схвати, и на ум јој не дође нешто тако: да је благодат и милост на избраницима Његовим, и посета у изабраницима Његовим. | Праведник аще постигнет скончатися, в покои будет. Старость бо честна не многолетна: ниже в числе лет исчитается. Седина же есть мудрость человеком, и возраст старости, житие нескверное. Благоугоден Богови быв, возлюблен бысть, и живый посреде грешник, преставлен бысть. Восхищен бысть, да не злоба изменит разума его, или лесть прельстит душу его. Рачение бо злобы помрачает добрая, и парение похоти пременяет ум незлобив. Скончався вмале, исполни лета долга: Угодна бо бе Господеви душа его. Сего ради потщася от среды лукавствия. Людие же видевше, и не разумевше, ниже положше в помышлении таковое: яко благодать и милость в преподобных Его, и посещение во избранных Его. |
| |
|
Kalendar
