Уторак други по Пасхи

У дане оне, док говораху Апостоли народу, наиђоше на њих свештеници и војвода храма и садукеји, срдећи се што они уче народ и јављају у Исусу васкрсење из мртвих. И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру, јер већ бјеше вече. А многи од оних који чуше ријеч повјероваше, и достиже број људи око пет хиљада. И би сутрадан да се скупише кнезови њихови и старјешине и књижевници у Јерусалим, и Ана првосвештеник и Кајафа и Јован и Александар и колико их год бјеше од рода првосвештеничкога; и поставивши их у средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово? Тада Петар, испунивши се Духа Светога, рече им: Кнезови народни и старјешине Израиљеве, ако нас данас испитујете због доброчинства болесном човјеку, како он оздрави, нека је на знање свима вама, и свему народу Израиљеву, да у име Исуса Христа Назарећанина, којега ви распесте, којега Бог подиже из мртвих, њиме стоји овај пред вама здрав.




Рече Господ: Тако Бог завоље свијет да је Сина својега Једнороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни. Јер не посла Бог Сина својега на свијет да суди свијету, него да се свијет спасе кроз њега. Који у њега вјерује не суди му се, а који не вјерује већ је осуђен, јер није вјеровао у име Јединороднога Сина Божијега. А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет, а људи више завољеше таму неголи свјетлост; јер њихова дјела бијаху зла. Јер сваки који чини зло мрзи свјетлост и не иде ка свјетлости, да се не разоткрију дјела његова, јер су зла. А ко истину твори, иде ка свјетлости, да се виде дјела његова, јер су у Богу учињена.


Ако вам се ова порука допада подржите наш рејтинг кликом на банер:

Тумачење светог Теофана Затворника - Мисли за сваки дан у години

Који не верује већ је осуђен (Јн.3,18). Зашто? Зато што он остаје у тами из љубави према њој, иако око њега сија светлост. Мракољубље, мржња према светлости, чини га потпуним кривцем, и без навођења самих дела таме. Љубав, пак, према истини онога који је осећа изводи из таме заблуде и приводи ка светлости истине. Очигледан пример је свети апостол Павле. Искрени љубитељ истине, он је из све душе, без икаквих интереса, био предан ономе што је сматрао истинитим. Када му је, међутим, била указана [права) истина, и то не у ономе што је он сматрао истинитим, он је истог часа напустио све старо (које се показало неистинитим) и свим срцем се прилепио новоме (које се на опипљив начин показало истинитим). Исто бива и са сваким искреним љубитељем истине. Истина о Христу је јасна као дан: тражи и наћи ћеш. Помоћ одозго увек чека спремна за искреног тражитеља. Стога је [очигледно] да онај ко остаје у тами неверја воли таму, и због тога је већ осуђен.