Свети Атанасије Велики-О књигама Светог Писма

Свети Атанасије Велики-О књигама Светог Писма

Свети Атанасије Велики

О књигама Светог Писма
(написано 367. године)

Пошто смо споменули о јеретицима као о мртвима, а о нама као о онима који имамо ради спасења Свето Писмо, ја се још бојим, да неки између простијих, као што је то Павле писао Коринћанима, не заведе људска хитрост због њихове простоте и чистоте, те услед тога се не почну заносити неким другим књигама, такозваним апокрифима и да буду доведени у сумњу и заблуду због њиховог назива, те вас зато молим да се стрпите, ако напомињући нешто што ви већ знате, напишем о томе и ја нешто ради потребе и користи црквене. Желећи пак о томе говорити. послужићу се, ради оправданости моје одлуке, примером јеванђелисте Луке, говорећи и сам: Пошто неки почеше узимати за себе и апокрифне књиге и мешати их са богонадахнутим Писмом о коме ми имамо пуно уверење, као што нам предаваху оци који су испрва очевидци и слуге Логоса били, помислих н ја, који сам од искрене браће потакнут и научен да испочетка редом изложим књиге које су примљене и уврштене у канон и које сви признају богонадахнутим да сваки, који је у заблуду доведен, осуди оне који су га завели, а онај који се чистим сачувао, да се обрадује овој новој промени.

Старог Завета свега имамо двадесет и две књиге. Толико је, као што сам слушао, предато од Јевреја, а по реду и по називу овако следе: најпре Постање. па Излазак. па Левитска, затим Бројеви и најпосле Поновљени закони. Иза ових следе: Исуса Навина, Судије, Рутина, четири књиге царстава од којих прва и друга сачињавају једну као што и трећа и четврта чине једну, после ових прва и друга Паралипоменона које такође чине једну књигу. Онда прва и друга књига Јездре такође чине једну, затим књига Псалама, Приче, Еклесијаст, Песма над песмама, Јов, и најпосле пророци којих је дванаест а који се за једну књигу броје. Онда Исаија, Јеремија и с њиме Варух, плач и посланица, иза тих Језекиљ и Данило. То су књиге Старог Завета.

Новог Завета су: четири јеванђеља: Матеја, Марка, Луке и Јована. Иза ових следе Дела Апостолска и седам апостолских посланица које се још називају и саборне и то: једна Јаковљева, две Петрове, три Јованове и једна Јудина. Осим ових има још и четрнаест Павлових посланица које су изложене овим редом: прва је Римљанима, две Коринћанима. Галатима, Ефесцима, Филипљанима, Колошанима, две Солуњанима, Јеврејима, две Тимотеју и по једна Титу и Филимону. И на крају Јованов Апокалипсис. Ово су извори спасења, да речи које су у њима. напоје оне који су жедни. У овим књигама проповеда се наука благочестија и нити ко додаје шта нити ко шта одузима од њих. Са овим књигама је Господ застидео Садукеје говорећи: Варате се, не знајући Писма, ни силе његове (Мат. 22, 29) и опомињао је Јудеје: Погледајте Писмо, јер оно сведочи о мени (Јован 5,39). Али ради веће тачности, јер ради потребе пишем, додајем и ово, да осим ових има још и других књига које нису ушле у канон, али у погледу којих су оци установили да их читају који изнова придолазе и који се желе упутити у науку благочестија. Те књиге су: Мудрост Соломонова, Мудрост Сирахова, Јестира, Јудита, Товија, такозвано Учење апостолско и Пастир (Јермин). При овоме знајте љубазни, да док су једне књиге унесене у канон, а друге одређене за читање као корисне, о апокрифима се нигде не спомиње, него је то измишљотина јеретика који их пишу, када желе, одређујући им и додајући им време, да их прикажу као старе, да би тиме имали могућност да заведу просте.
(Ап. 60, 85; лаод. 60; карт. 24; Григорије Богослов и Амфилохије о књигама Светог Писма).

Свети Амфилохије Иконијски

Из посланице Севлему

Нарочито треба и ово ла знаш: није баш свака књига поуздана иако носи име Светог писма. Јер постоје књиге које су лажно насловљене, док неке заузимају средину и како би се рекло, близу су речима истине, а неке су сасвим лажне и сасвим неистините исто онако као и криви и фалсификовани новац који има царски потпис али је у своме саставу потпуно кваран. Због овога навешћу ти засебно сваку богонадахнуту књигу.

Као прво, споменућу оне Старога Завета: Петокњижје има Постанак, Излазак, Левитску, Бројеве и на крају Поновљене законе. Овим књигама додај Исуса н судије, затим књигу о Рути, па четири књиге царства и две књиге Паралипоменон. После ових прва Јездрина и друга. Напоменућу ти даље пет песничких књига: прослављенога због мука у разним страдањима. Јова, па књигу Псалама који су прикладни за лек души човековој, онда три књиге мудрога Соломона: приче, еклесијаст и песма над песмама. Овима додај дванаест пророка: Осију, Амоса, Михеја, Јоила, Авдију и Јону, предслику тридневног Христовог страдања, после њих Наума, Авакума, Софонију, Агеја, Захарију, Малахнју. После њих сећај се четири пророка: отворенога говорника, великог Исаију, милосрднога Јеремију, тајанственог Језекиља и последњег Данила који је премудар и у речима и у делима.
Неки додају овим књигама и књигу о Јестири.

Новога Завета су ове књиге: примај само четири Јеванђеља и то Матеја. Марка, Луку и као четвртог Јована који је последњи по времену (настанка), али први по узвишености догмата и ја га сасвим заслужно називам сином грома који је широко разгласио реч Божију. Примај и другу књигу који је написао Лука о делима апостолским. Додај даље изабрани сасуд, проповедника код незнабожаца, апостола Павла који је мудро написао два пута по седам посланица црквама: једну Римљанима, којој треба додати две Коринћанима, посланицу Галатима, посланицу Ефесцима, посланицу Филипљанима, па ону коју је написао Колошанима, две Солуњанима, две Тимотеју, па Титу н Филимону н једну Јеврејима. Они који кажу да је посланица Јеврејима лажна не говоре добро јер истинита је благодат у њој.
Неки даље говоре да има седам свеопштих посланица, а неки да треба примати само три, једну Јаковљеву, једну Петрову и једну Јованову, а други пак три Јованове, две Петрове и још Јудину.
Откровење Јованово неки примају. али многи га називају лажним.
Ово нека ти буде истинити богонадахнути канон списа.

Извор:
http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/bib.php?link=438