Петак 16. по Духовдану

Браћо, имамо избављење крвљу Христовом, опроштење гријехова по богатству благодати његове, 8. коју је преумножио у нама у свакој мудрости и разборитости, 9. обзнанивши нам тајну воље своје, по благовољењу својему које унапријед одреди у Њему, 10. за остварење пуноће времена, да се све састави у Христу, оно што је на небу и што је на земљи, у Њему, 11. у коме и постасмо насљедници унапријед одређени према намјери Онога који све чини по савјету воље своје, 12. да будемо на похвалу славе његове, ми који смо се унапријед надали у Христа, 13. у којему и ви, чувши ријеч истине, јеванђеље спасења вашега, и повјеровавши у Њега, бисте запечаћени обећаним Духом Светим, 14. Који је залог насљедства нашега, за искупљење тековине, на похвалу славе његове. 15. Зато и ја, чувши за вашу вјеру у Господа Исуса и љубав према свима светима, 16. Не престајем благодарити за вас спомињући вас у својим молитвама: 17. Да вам Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац славе, даде Духа мудрости и откривења.


У вријеме оно, кад бијаше много народа и не имађаху шта јести, призва Исус ученике своје и рече им: 2. Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта да једу. 3. А ако их отпустим гладне кућама њиховим, малаксаће на путу; јер су неки од њих дошли издалека. 4. И одговорише му ученици његови: Откуд их може неко нахранити хљебом овдје у пустињи? 5. И запита их: Колико имате хљебова? А они рекоше: седам. 6. И заповједи народу да посједају по земљи: и узевши оних седам хљебова и заблагодаривши, преломи, па даде ученицима својим да поставе, и поставише народу. 7. И имаху мало рибица; и благословивши их, рече да и њих поставе. 8. И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица. 9. А оних што су јели бијаше око четири хиљаде; и отпусти их. 10. И одмах уђе у лађу са ученицима својим, и дође у предјеле далманутске.

Нахранивши четири хиљаде душа са седам хлебова, Господ одмах уђе у лађу... и дође у пределе далманутске (Мк.8,1-10), баш као да ништа нарочито није урадио. Таква је истинска врлина - дела и само дела, а не o6paћa пажњу на оно што је учињено. Она увек заборавља оно што је за њом, стремећи ка ономе што је пред њом. Код оних који су испуњени добротом, то се одвија као по природи. Снажан човек подиже велики терет без напора, а слаби се напреже и са малим товаром. Тако и снажни добротом свако добро дело врши без напрезања, чим му се само укаже прилика. Сиромашни добротом, пак, без напора ништа не може учинити. Прилика му је пред очима, а он се све погледа и све се осврће. Добро срце је жедно доброг дела и није задовољно када не нађе довољно прилика да своју жељу испуни, као што човек не бива сит док се не наједе. Гладан човек не заборавља јело све док не утоли глад. Кад је, пак, глад утољена, јело се заборавља. Тако и онај ко је истински добар стално мисли на добро дело све док га не уради, а затим га одмах заборавља.