ИЗ ОХРИДСКОГ ПРОЛОГА1. Свешт. муч. Ермолај. Свештеник Никомидијски.У време цара Максимијана и он беше са оних 2000 мученика које осуди цар да се у цркви и заједно са црквом сажежу (в. 28 децембар). Ермолај некако избеже смрт том приликом, заједно са друга два свештеника, Ермипом и Ермократом. Ермолај крсти св. Пантелејмона, с ким заједно би изведен пред суд, мучен, и најзад мачем посечен. С њим пострадаше и Ермип и Ермократ, и сви бише увенчани венцем победе и славе у царству Христовом. Чесно пострадаше около 304 године.
2. Преп. муч. Параскева. Рођена у Риму од родитеља хришћанских, и од детињства научена вери Христовој, св. Параскева с великим усрђем стараше се да на делу испуни све заповести Божје. Верујући тврдо и живећи према својој вери она упућиваше и друге на пут помоћу праве вере иблагочестивог живота. Када јој родитељи умреше, Параскева раздаде све своје имање беднима, а она се замонаши. Као монахиња она још са већим жаром ревности проповедаше веру Христову не тајећи се ни од кога, иако у то време вера Христова беше крваво гоњена од римских власти. Злобни Јевреји први оптужише св. Параскеву због проповеди забрањене вере. И она би изведена на суд пред цара Антонина. Сва ласкања царева не помогоше ни најмање да поколебају у вери ову слушкињу Божју. Тада је вргоше на огњене муке и метнуше јој на главу усијан шлем. Но Господ је чудесно спасе, и она се избави и удаљи из Рима. И пође опет од грададо града да обраћа тамни незнабожачки народ у веру истиниту. Још у два града би извођена пред кнежеве и судије, и истјазавана за Господа свога чинећи при том чудеса велика и силом Божјом брзо опорављајући се од мука и рана. Незнабошци, као и увек, приписиваху њена чудеса мађијама а њено опорављење сили и милости њихових богова. Рече једном св. Параскева кнезу мучитељу: „не твоји богови, кнеже, исцелише ме но Христос мој, Бог истинити". Најзад је неки кнез Тарасије посече мачем. Тако славно заврши свој плодовити живот ова светитељка. Мошти њене беху доцније пренете у Цариград. Чесно пострада за Христа у II столећу.
3. Преп. Мојсеј Угрин. Беше на двору младога руског кнеза Бориса. Па када безбожни Свјатополк уби Бориса, Мојсеј се избави и добеже у Кијев. Но мало доцније би одведен од краља пољског Болеслава као роб у земљу Пољску, и продан за 1000 златника некој младој и скверној удовици, жени једног Болеслављевог погинулог војводе. Ова опака жена навраћаше Мојсеја на блуд, но Мојсеј се не даде навратити, јер се беше завештао живети чисто пред Господом. Тада му она предложи брак, но он то одби. Потајно прими Мојсеј чин монашки од неког Светогорца, и јави се предгоспођом својом у раси монашкој. Она га веза, па нареди да га шибају и да му одсеку тајни орган. Пет пуних година трајало је то безуспешно завођење од стране те срамне жене, пет година мука и истјазања! Но изненадно погибе краљ Болеслав у некој буни, у којој и ова жена би убијена. Тада Мојсеј слободно оде у Кијев, где се при светом Антонију предаде молитви и безмолвију. Победивши потпуно срамну похот у себи, он помагаше многима да се од ње спасу. И његове свете мошти помагаху многима (в. житије Јована Многострадалнога 8 јула). После десетогодишњег безмолвија у пештери упокоји се св. Мојсеј 26 јула 1043 год. и пресели се у вечно девствено царство Христово.
Чистоту пред Богом Мојсеј заветова,
Па слободан духом, и поред окова,
Одговори жени богатој и гнусној,
Окованој страшћу, робињи распусној:
- Који човек до сад слушајући жену
Спасе своју душу, страшћу покорену?
Адам изгнан беше због жене из Раја.
Сампсон због Далиле погибе без сјаја,
Соломон премудри од жена заведен,
На идолску глупост бејаше низведен
Иродова глава, женом обајана,
Смаче чесну главу Претече Јована.
Остави ме, жено, ја сам Божји слуга,
Па тражи по свету према себи друга.
Ја се твојој вољи покорити не ћу,
У сажићу с тобом ја не видим срећу.
Да чист будем телом, то је, жено, нужност,
То је моја света пред Господом дужност.
Ни ласка ни злато ни власт твоја цела
Завести ми неће ни ума ни тела.
Господ је свесилан, Он ће ми помоћи
Те ћу завет чесно одржати моћи;
Само чиста вода у Рају жубори,
Бог је Бог чистоте, Он нас чисте створи
Он нас чисте хоће, и чисте спасава,
Чистота је, жено, хришћанину слава. -
РАСУЂИВАЊЕ Ниједна се страст не побеђује без велике борбе. Блудну страст назвали су Оци смрћу. Кад се блудник спасе блудне страсти као да је из мртвих васкрсао. Код оних који живе у свету блудна страст се разгорева у главном од виђења, а код оних који се подвизавају у пустињи та страст се разгорева од помисли и уображења. Свету Сару, велику подвижницу мучио је бес блуда у пустињи 30 година. Она га је увекмолитвом побеђивала и одгонила од себе. Једном јави јој се смрадни бес блуда у телесном виду, и рекне јој: „победила си ме, Саро!" Смерно одговори Сара: „нисам те победила ја него Господ Христос." И од тада је остави и помисао блудна за навек. Кад су питали св. Пимена, како се човек може борити против блудног беса, он одговори: „ако човек уздржава свој стомак и језик, то ће он моћи владати собом." Св. Антоније рекао је, да у телу постоје три врсте покрета: „једно природно, друго од неуздржљивости у храни, и треће од демона." Други су опет говорили, да се блудна похота усиљава још и од гњева и гордости. Но сви су сагласни у томе, да поред човечје трезвености и труда неопходна је помоћ Божја, да би се ова одвратна страст искоренила потпуно. А да је човеку могуће одржати се у чистоти сведочи између многих других и св. Мојсеј Угрин, који је проживео 50 година у свету и 10 у манастиру, свега 60 година, у потпуној девственој чистоти.
СОЗЕРЦАЊЕ Да созерцавам чудесну победу над Аморејцима (Исус 24), и то:
1. како Бог посла стршљенове против Аморејаца, те се ови збунише и бише побеђени од Израиљаца;
2. како је моћан Господ Бог и како помоћу малих ствари сатире гордељиве неправеднике.
БЕСЕДА о беди оних који приђу Христу па одступе
Јер ако одбјегну од нечистоте свијета
познањем Господа и Спаса нашега Исуса
Христа, па се опет заплету у њих и буду
надвладани, буде им пошљедње горе од првога (II Пет. 2, 20).
Светло је сунце, браћо, но још су светлије речи апостолске. Сунце обасјава тела, браћо, а душе не може да обасја, док речи апостолске обасјавају душе. Сва узвишења душе и све поноре њене апостол види јасно, па нам их осветљава из жарке љубави, да би нас извео на чисти пут спасења. Две велике поуке даје нам он у неколико речи. Прва поука: од нечистоте овога света не може се друкчије побећи осим кроз познање Господа и Спаса нашега Исуса Христа. Пре свега без познања Господа Исуса не може се видети ни познати нечистота овога света, а по том без познања Господа Исуса човек се не може очистити од те нечистоте. Друга поука: када човек познањем Господа Исуса одбегне од нечистоте овога света, па се опет заплете у њу, онда му последње буде горе од првога. Јер познавши светлост он се поново враћа у мрак, и мрак бива још мрачнији; и познавши правду он поново тоне у неправду, и казна бива још страшнија; и познавши светињу он поново пада у животињство, и животиња бива још јароснија. Апостол се свети не устручава да ово повраћање назад сравни са псом који се повраћа на своју бљувотињу, и са свињом која окупавши се поново силази у каљужу.
Ко је познао Господа Исуса, тај је познао све што му треба за спасење; добио је доглед, да види нечистоту, и лаж, и неправду, и добио је силу да утече од свега тога. Нека се не повраћа, дакле, да га вечна смрт не прогута. Нека не куша Бога безброј пута. Јер ако је Бог био брз да га спасе први пут, биће спорији други пут, и још спорији трећи пут. О како су светле речи апостолске, браћо моја!
О Господе Исусе, Спаситељу свемоћни и свеблаги, не одступи од нас у часовима слабости, и избави нас када нас нечистоте света поново повуку себи. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Архимандрит ЈУСТИН Поповић
ЖИТИЈА СВЕТИХ 26. ЈУЛИ
СПОМЕН СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА ЕРМОЛАЈА, и са њим Ермипа и Ермократа Свети презвитер Ермолај и његови састрадалци, свештеномученици Ермип и Ермократ, припадаху клиру свете никомидијске цркве. Они беху преостали од оних двадесет хиљада мученика, које цар Максимијан сажеже у цркви заједно са црквом, чији се спомен слави двадесет осмог децембра. Ова три служитеља Господња скриваху се из страха од незнабожаца по разним местима, притом где им год беше могуће они поучаваху незнабошце светој вери и обраћаху их ка Христу. Тако свети Ермолај, видевши Пантелејмона лекара[1], обрати га у хришћанство после богонадахнутог разговора с њим. Када Пантелејмон би од истог незнабожног цара римског Максимијана изведен на мучење и упитан ко га научи хришћанској вери, светитељ, не будући у стању слагати, каза о светом презвитеру хришћанском Ермолају. Стога одмах би ухваћен старац Ермолај и његови саслужитељи слуге Христове Ермип и Ермократ, и доведени на нечастиви суд. При испитивању они смело исповедише да је Христос истинити Бог, а наругаше се идолима и њиховим поклоницима. Због тога их цар мучитељ осуди на смрт и они бише посечени мачем. О њиховом страдању опширније се говори у житију светог великомученика Пантелејмона под двадесет седмим јулом.
Ови свети свештеномученици чесно пострадаше око 304 године.
СТРАДАЊЕ СВЕТЕ ПРЕПОДОБНОМУЧЕНИЦЕ ПАРАСКЕВЕ Ова преподобномученица Параскева живљаше у време цара Антонина[2]. Она се роди у Риму од хришћанских родитеља Агатона и Политеје који ревносно држаху заповести Господње. Пошто беху бездетни они се непрестано мољаху Господу да им да једно дете. А Господ који твори вољу оних који Га се боје дарова им женско чедо, коме они на светом крштењу дадоше име Параскева, пошто се роди у петак[3]. Од малена посвећена Богу, Параскева би од мајке своје научена хришћанској вери и одгајена у њој. А када се научи књизи, света Параскева стално читаше Свето Писмо. Бавећи се пак много у цркви, она се одаваше светој молитви.
Када светој Параскеви умреше родитељи, она све своје имање раздаде сиромасима, па се замонаши. Као монахиња она још са већим жаром ревности проповедаше веру у Христа, јединог истинитог Бога, и многе незнабошце приведе Господу Христу, иако у то време Христова вера беше крваво гоњена од римских власти. Неки злобни Јевреји оптужише свету Параскеву цару Антонину због проповедања забрањене вере, говорећи: једна жена по имену Параскева проповеда Исуса, сина Маријина, кога претци наши распеше.
Чувши то, цар нареди да Параскеву доведу пред њега. Посматрајући је, цар би поражен и одушевљен њеном мудрошћу и лепотом. И рече јој: девојко, ако пристанеш на мој предлог и принесеш жртву боговима, постаћеш наследница многих дарова и добара; ако пак не пристанеш, знај, предаћу те на многе муке. - На то светитељка неустрашиве душе одговори цару: Не било тога да се икада одрекнем Христа Бога мога! Јер, као што каже пророк Јеремија, богови који не створише небо и земљу, истребиће се са земље.
Запаливши се јарошћу, цар нареди да се усија гвоздени шлем и метне на главу светитељки. То би учињено, но светитељка остаде неповређена, јер је сачува божанска роса. Због овог чуда многи незнабошци тог часа повероваше у Христа. - Затим нареди цар да се велики казан напуни зејтином и смолом, па да то проври на јакој ватри. Када то би урађено, цар баци светитељку у тај казан. Светитељка стајаше усред казана неповређена. Гледајући је тако неповређену, цар јој рече: Параскево, попрскај ме тим зејтином и смолом, да видим да ли пеку. - Светитељка захвати руком зејтина и смоле и баци цару у лице, и овај одмах ослепе. Ослепевши, цар стаде громко запомагати: Смилуј се на мене, слушкињо Бога истинога, па ћу и ја поверовати у Бога кога ти проповедаш. - Света мученица се помоли Богу и поврати вид цару. Стога поверова у Христа цар и сви телохранитељи његови, и примише свето крштење у име Свете Тројице.
Изишавши из Рима, света Параскева прохођаше градове и села проповедајући Еванђеље Господа Христа. Тако дође у један град у коме беше кнез неки Асклипије. Изведена пред њега, она призва име Господа Христа, прекрсти се и изјави да је хришћанка, и објави да је Христос Бог неба и земље. Када то чу, кнез Асклипије се смути, па је посла к једној страшној змији која живљаше изван града у пећини, којој обично бацаху осуђене на смрт да их поједе. Када света мученица дође тамо, змија је угледа, па страховито зашишта, и отворивши уста испусти много дима. А светитељка приближивши се змији рече: "Дође, о звери, гнев Божји на тебе!" И дунувши на змију она је закрсти. Јекнувши страховито, змија пуче на два дела, и црче. Видевши ово чудо, кнез и сви што беху с њим повероваше у Христа.
Отпутовавши одатле, светитељка дође у други неки град, у коме кнезоваше неки кнез Тарасије. Када овај дознаде за светитељку, изведе је преда се на суд. И упита је о вери. Она изјави да је хришћанка и да је Христос истинити Бог. Кнез је због тога баци у један котао пун зејтина, смоле и олова, па нареди те запалише ватру испод котла. Но анђео Господњи сиђе и расхлади котао и све у њему, те тако мученица Христова остаде неповређена. И на многе друге муке стави је овај бездушни тиранин, али не могаде поколебати чврсту веру њену. Стога јој напослетку одсече чесну главу њену[4], и победоносна душа блажене одлете у вечне обитељи небеске.
ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ МОЈСИЈА УГРИНА Нечастиви враг је нарочито навикао да војује против човека нечистом блудном страшћу, јер човек, помрачен том гадошћу, престаје да се у делима својим обазире на Бога: пошто ће само "чисти срцем Бога видети" (Мт. 5, 8). Блажени отац наш Мојсеј, подвизавајући се у тој борби више од других, много се намучи као добар војник Христов, док потпуно не победи силу нечистог врага и не остави нам пример за углед. О њему се пише следеће.
Зна се за овог блаженог Мојсеја да по рођењу бејаше Угрин[5], љубимац благоверног, светог кнеза и страдалца руског Бориса[6]. Он служаше кнезу заједно са својим братом Георгијем који, заштићујући својим телом господара свог, паде убијен заједно са светим Борисом[7] од војника безбожнога Свјатополка на реци Алти[8]; при томе му војници одсекоше главу због златне гривне коју му беше подарио свети Борис. Једино се блажени Мојсеј спасе од смрти и дође у Кијев к Јарослављевој сестри Предислави, и остаде тамо кријући се од Свјатополка и усрдно се молећи Богу, док не стиже благочестиви кнез Јарослав, побуђен жалошћу за убијеним братом, и победи безбожнога Свјатополка[9]. А када Свјатополк, избегнувши у Пољску, врати се с Болеславом и изагна Јарослава и сам стаде кнезовати у Кијеву[10], тада Болеслав, враћајући се у своју земљу, одведе са собом у ропство две Јарославове сестре и многе бојаре, међу којима и овог блаженог Мојсеја. Њега одведоше окована у ланце по рукама и ногама, чврсто га чувајући, јер беше снажан телом и диван лицем.
У Пољској замљи блаженог Мојсеја виде једна жена, властелинка, лепа и млада, која имађаше огромно богатство и велику власт; њен муж беше отишао с Болеславом, али се не врати, пошто би убијен у рату. Ова жена, приметивши лепоту преподобнога, запали се телесном похотом према њему и стаде га мамити заводљивим речима, говорећи: О, човече! зашто такве муке трпиш када има начина којим се можеш избавити тих окова и страдања?! - Мојсеј јој одговори: Таква је воља Божија. - Жена му на то рече: Ако ми се покориш, ја ћу те избавити, и учинићу те знаменитим у целој земљи Пољској, и ти ћеш владати мноме и целокупним мојим властелинством.
- Осетивши њену нечисту пожуду, блажени јој одврати: Који је муж, послушавши жену, икада кренуо на боље? Првоздани Адам, послушавши жену, би истеран из раја; Самсон, који је снагом превазилазио све и победио читаву војску, женом би предат иноплеменицима; Соломон, који постиже дубину премудрости, потчинивши се жени, поклони се идолима; Ирод, који беше одржао многе победе, поробивши себе жени, одсече главу Јовану Претечи. На који ћу онда начин ја постати слободан, када начиним себе робом жени, коју не познах од рођења? - Она му одговори: Ја ћу те откупити, и учинићу те чувеним, начинићу те господарем дома мога, и желим да те имам за свога мужа, само ми испуни вољу, јер не могу да подносим гледајући како твоја лепота пропада бесмислено. - На то јој блажени Мојсеј рече: Добро знај да ја нећу испунити вољу твоју, и не желим ни твоју власт, ни твоје богатство; изнад свега тога за мене је душевна и телесна чистота. Нека не уништим петогодишњи подвиг, који ми Господ дарова да невин трпим у овим оковима, због чега се надам да ћу бити избављен вечних мука.
Тада жена, видећи да може изгубити такву лепоту, пређе на другу ђаволску одлуку, расудивши овако: Ако га откупим, он ће ми се свакако, макар под морањем, покорити. Стога она посла к власнику, код кога светитељ беше у ропству, да узме од ње колико хоће, само да јој прода Мојсеја. Власник, видећи згодну прилику да се обогати, узе од ње скоро хиљаду златника, и предаде јој Мојсеја. А жена, добивши власт над њим, стаде га без икаквог стида вући на несвето дело. Ослободивши га окова, она га одену у скупоцене хаљине, и храњаше га одабраним јелима. Затим, грлећи га похотљиво, она га примораваше на обљубу. А блажени Мојсеј, видевши лудило ове жене, још више приону молитви и посту, претпостављајући Бога ради сув хлеб и воду са чистотом, него ли скупоцена јела и вино са нечистотом. И одмах скину са себе раскошне хаљине, као некада Јосиф, и избегну грех, ниушта не сматрајући уживања овога света.
Постиђена жена тада паде у такву јарост, да намисли уморити глађу блаженога, бацивши га у тамницу. Али Бог који даје храну свакоме створу, који некада прехрани Илију у пустињи (3 Цар. 17, 2-6), затим Павла Тивејекога[11] и многе друге слуге Своје уздајуће се у Њега, не остави ни овог блаженог: јер једнога од робова ове жене Он склони на саучешће, те тајно доношаше храну Мојсеју. А други га наговараху говорећи: Брате Мојсеје, шта ти смета да се жениш? Ти си још млад, а ова удовица поживе с мужем само годину дана, и лепша је од других жена; богатство је њено неизмерно; важност њена у овој земљи Пољској је огромна, тако да када би хтела, ни кнез се не би узгаушао ње, а ти, заробљеник и роб, не желиш да постанеш њен господар?! Ако ли речеш да не желиш нарушити заповести Христове, онда се сети шта Христос каже у Еванђељу: Тога ради оставиће човек оца свог и матер, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело (Мт. 19, 5). Такође и апостол говори: Боље је женити се него ли упаљивати се (1 Кор. 7, 9). А о удовицама исти апостол вели: Хоћу да се младе удовице удају (1 Тм. 5, 14). А ти ниси дао завет монашки него си слободан од њега, зашто се онда предајеш злим и тешким мукама и тако страдаш? Ако се деси да умреш у овој беди, какву ћеш похвалу имати? У самој ствари, ко се од првих праведника, као што су Авраам, Исак и Јаков, узгнушао жена? Нико сем данашњих црноризаца. Јосиф на кратко време избегну жену, али се после и он ожени (1 Мојс. 41, 45). Тако и ти, ако отидеш жив од ове жене, касније ћеш сам себи потражити жену. И ко се неће насмејати твоме безумљу? Боље ти је да се покориш овој жени, и да постанеш слободан и господар над целим домом њеним.
Блажени Мојсеј одговори им: О, браћо и добри пријатељи моји, добро ме ви саветујете! Појимам, ви ми предлажете речи, опакије од змијина нашаптавања Еви у рају: силите ме да се покорим овој жени, но ја ни у ком случају нећу примити ваш савет. Јер ако ми се деси и да умрем у овим оковима и горким мукама, ја насигурно очекујем да за то добијем милост од Бога. И ако су се многи праведници спасли са женама, ја се грешник једини не могу спасти са женом. Но, да се Јосиф покорио најпре жени Пентефријевој, онда он потом, када се оженио, не би царовао у Египту. Међутим Бог, видевши његово раније трпљење, дарова му египатско царство; стога се он прославља из нараштаја у нараштај као целомудрен, ма да је и децу родио. А ја не желим египатско царство, нити да поседујем власт и будем велики у овој земљи Пољској и да уживам поштовање далеко у свој земљи Руској, него све то ја презрех ради небеског царства. Због тога, ако изађем жив из руку ове жене, ја никакву другу жену тражити нећу, већ ћу, ако хоће Бог, постати црноризац. Јер шта каже Христос у Еванђељу: Сваки који остави кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, имена мога ради, примиће сто пута онолико, и добиће живот вечни (Мт. 19, 29). Христа ли послушати или вас? А апостол говори: Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу; а који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени (1 Кор. 7, 32-33). Зато питам ја вас: За кога треба више радити, за Господа или за жену? Такође знам да апостол пише и ово: Слуге, слушајте господаре своје по телу (Еф. 6, 5), али на добро, а не на зло. Стога вама који ме држите, нека буде знано, да ме женска лепота никада неће завести, нити ме раздвојити од љубави Христове.
Чувши то, она жена скова у срцу свом други лукави план. Она нареди да блаженога посаде на коња, и у пратњи многих слугу да га воде по њеним градовима и селима, говорећи му: "Све ово твоје је, ако ти се допада; ради са свим како хоћеш". А и сама она говораше људима: Ово је ваш господар, а мој муж; који га год сретне, нека му се клања. - Међутим, он се насмеја безумљу женином и рече јој: Узалуд се трудиш! јер ме не можеш преластити трулежним стварима овога света, нити ме лишити духовног богатства мог. Схвати то и не мучи се узалуд. - На то му жена с јарошћу одговори: Не знаш ли да си ми продат? и ко те може ослободити из мојих руку? Живог те нипошто пустити нећу, него ћу те најпре ставити на многе муке, па онда предати смрти. - Блажени јој смело одврати: Нећу се уплашити мука, јер је Господ са мном; Њему од сада хоћу да служим у монашком животу.
И у то време руковођен Богом дође к блаженом Мојсеју један црноризац из Свете Горе, по чину јереј, и постриже га у свети ангелски монашки лик. Притом он га много поучи о чистоти духовној, да не уступа врагу, и да се не боји те погане жене; па онда оде. Овог црнорисца тражише свуда, и не нађоше га. Тада жена изгуби наду и подврже преподобног инока Мојсеја тешким батинама: она нареди да га испружена по земљи бију гвозденим штаповима, те се земља натопи крвљу. А они што га бијаху говораху му: Покори се својој господарици и испуни јој вољу; ако не послушаш, онда ћемо ти тело издробити на комаде. Не мисли да ћеш избећи ове муке, него ћеш после многих мука горко предати душу своју. Сажали се на себе; одбаци те монашке подеротине и обуци се у скупоцено бојарско одело, па ћеш се избавити мука које те чекају. - Јуначни Мојсеј им одговори: Браћо, вршите што вам је наређено, никако не оклевајући, а ја се ни у ком случају не могу одрећи монаштва и љубави Божје, и никакво мучење, ни огањ, ни мач, ни ране, не могу ме раставити од Бога и од овог великог ангелског лика. А овој бестидној и помраченој жени, која је несумњиво изгубила не само страх Божји него и стид људски, и која ме бестидно приморава на оскврњење тела и прељубочинство, никада се покорити нећу, нити бедну вољу њену испунити.
Паштећи се много како да се освети за доживљену срамоту, та жена најзад написа кнезу Болеславу овакво писмо: Сам знаш да је мој муж убијен у рату који си ти водио, а ти си ми допустио да узмем кога хоћу за мужа. Ја заволех једног од твојих заробљеника, лепог младића, откупих га давши за њега много злата, доведох га у свој дом и предадох му сво злато и сребро у моме дому и сву власт, само да би зажелео постати мој муж; а он све то ниушта не урачуна. Много пута сам га мучила глађу и батинама, али не постигох ништа. Њему није доста што је пет година био у оковима код ранијег власника, он је ево и ову шесту годину провео код мене и био много мучен од мене због своје непослушности. Све је то он навукао на себе својом тврдоглавошћу; а сада је и пострижен од неког црнорисца. Шта дакле ти наређујеш да чиним са њим?
Кнез Болеслав нареди тој жени да дође к њему и доведе Мојсеја. Његово наређење би извршено. Угледавши преподобнога он га дуго присиљаваше да се ожени том женом, али га не усаветова. Напослетку му рече: Ко је тако неосетљив као ти који лишаваш себе многих блага и части и предајеш себе на горке муке?! Од данас нека ти је знано, да је живот твој и смрт твоја у твојим рукама: или ћеш, испунивши вољу своје господарице, бити поштован од нас и имати велику власт, или ћеш, не послушавши, примити љуту смрт после многих мука. - А тој жени кнез рече: Нека купљени тобом заробљеник нипошто не буде слободан, него као господарица поступи са робом својим како хоћеш, да се и други не би дрзнули не послушати своје господаре. - Преподобни пак отац наш Мојсеј одговори на то кнезу: Каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој науди? или какав ће откуп дати човек за душу своју? (Мт. 16, 26). А ти, како ми обећаваш славу и част, којих ћеш се и сам ускоро лишити, и гроб ће те примити као ништа немајућег? Такође и ова погана жена биће свирепо убијена.
Све се то и зби по предсказању преподобнога. Но пре тога жена та, добивши над њим коначну власт, још бестидније га стаде вући на грех: тако, она нареди да Мојсеја силом положе на њену постељу, где га она грљаше и љубљаше; али га не могаде ни тиме преластити да он испуни њену жељу. И рече јој преподобни: Узалуд је твој труд, жено! не сматрај да ја не чиним овај грех као неки лудак, или зато што не могу, него ради страха Божијег гнушам се тебе, нечисте.
Чувши то жена нареди да му сваки дан ударају по сто батина. Напослетку пак нареди да му одсеку тајни орган. Преподобни Мојсеј лежаше као мртав од течења крви, и једва показиваше знаке живота. Сагласан са овим, Болеслав усто подиже и велико гоњење на монахе и протера их из своје земље, желећи да угоди Мојсејевој господарици због њеног високог рода и из љубави према њој. Но Бог ускоро одмазди за слуге своје. Јер једне ноћи Болеслав изненада умре[12], и настаде велики метеж у целој земљи Пољској: побуњени људи побише епископе и бољаре своје, међу којима би убијена и она бестидна жена.
О овом гневу Божјем, који се збио по изгнању монаха због пострижења преподобног Мојсеја, спомиње након много година великоме кнезу кијевском Изјаславу кнегиња његова, пореклом Пољакиња, кћи Болеслављева, молећи га с упозоравањем да не протерује из своје земље преподобног Антонија и његову братију због пострижења блаженога Варлама и евнуха Јефрема[13]. Но да се вратимо на наш предмет. Преподобни отац наш Мојсеј опоравивши се мало, дође у пештеру к преподобном Антонију имајући на себи мученичке ране, као храбар војник Христов. И живљаше богоугодно, подвизавајући се у молитви, посту, бдењу, и у свима монашким врлинама, помоћу којих и победи потпуно сва лукавства нечистог врага.
За премноге победе над нечистим блудним страстима, које су устајале против овог преподобног, Господ му дарова силу да побеђује те исте страсти када устају и на друге. Тако један од братије, нападан блудном страшћу, дође к преподобном оцу Мојсеју и мољаше га да му помогне, и рече: "А ја обећавам да ћу, ако ми што наредиш, држати то до смрти". Преподобни му онда нареди: "Никада не реци ниједну реч жени у целом животу свом". Овај обећа свим срцем. Тада светитељ, подражавајући првога Мојсеја који је штапом чинио чудеса, додирну својим штапом наручје братњевог тела, пошто без штапа није могао ићи услед болова од раније добијених рана, и тог часа се умртвише све нечисте страсти у телу тога брата, и од тада му више не досађиваху.
Тако живећи овај добри војник Христов проведе шездееет година у страдању и богоугодном подвигу свом: пет година би невино мучен у оковима од човека који га беше заробио, показујући као Јов благодарно к Богу трпљење; шест година јуначки пострада за целомудрије више него Јосиф; затим десетогодишњим равноангелским безмолвијем, преданим од Свете Горе Атонске, просија пре других, као онај први Мојсеј десеточланим законом, преданим му по ангелској уредби од Свете Горе Синајске. Потом се и овај наш преподобни Мојсеј удостоји ваистину бити боговидац: јер се нађе достојан блаженства чистих срцем, и да гледа Бога лице у лице пресели се двадесет шестог јула[14], још за живота преподобног Антонија, у чијој пештери и до данас нетљено почивају чудотворне мошти овог светог мужа који не повреди своје целомудрије.
Моштима својим свети Мојсије и после смрти побеђује нечисте страсти, као што то сазнаде свети Јован Многострадални[15]. Јер он, затворивши се у пештери и укопавши се до рамена у земљу спрам моштију овог преподобног Мојсеја, дуго је страдао побеђујући у себи блудну страст, и напослетку чу глас Господњи: да се помоли мртвацу што се налази наспрам њега, - овом преподобном Мојсеју Угрину! - Када Многострадални то учини, одмах би избављен од нечисте напасти.
Тако исто и другога брата, који је патио од исте напасти, избави исти свети Јован Многострадални када једну кост од моштију преподобног Мојсеја даде овом паћенику да је пристави к своме телу, као што о томе пише у житију преподобног Јована Многострадалног. Стога и нама, избављенима од сваке нечистоте, нека преподобни Мојсеј буде вођ, незабљудљиво нас молитвама својим водећи путем спасења, да се с њим и ми поклонимо у Тројици обожаваноме Богу, коме слава сада и увек и кроза све векове. Амин.
Prijem 
Kalendar
